Фред Хаус за ББЦ: 'Вујошевић није хтео да идемо лакшим путем - и био је у праву'

Док киша једне новембарске ноћи 2003. почиње да пада све озбиљније и претвара се у суснежицу, а ветар дува све јаче, на улици у центру Београда човек који шета пса, готово изненађено, стаје испред високог Афроамериканца који му се учинио познатим.

Као да га пита откуд он ту у глуво доба ноћи - сигурно је бар сат после поноћи.

Разговор траје неколико минута и свако одлази на своју страну спремајући се за дан који долази.

А тај дан је велики за навијаче кошаркашког клуба Партизан који дочекује загребачку Цибону у Евролиги, најјачег клупског такмичења у Европи.

Али важан је и за човека са псом и његовог саговорника - тренера Душка Вујошевића и Американца Фредерика Хауса.

Отприлике тако је изгледао један од њихових сусрета, не нужно пред ту утакмицу, јер сећање бледи.

Међутим, баш на тој утакмици са Цибоном - Хаус је са 39 поена забележио једну од најбољих партија у новијој историји црно-бели у Евролиги, а Партизан је савладао великог ривала.

„Шетао бих градом, једном је било један ујутру и сретнем њега како шета пса. Нисам ни знао да живи две улице од мене.

„Питао ме шта радим овако касно напољу - рекао сам да сам нестрпљив због утакмице, а доста ми је било играња видео игара, па сам изашао да шетам", прича Хаус за ББЦ на српском.

Душко Вујошевић, најтрофејнији тренер у историји београдског Кошаркашког клуба Партизан, преминуо је 8. априла у 66. години после дуге борбе са озбиљним здравственим проблемима.

„Нисам знао шта се дешавало, искључио сам се мало са друштвених мрежа, а онда ми је стигла порука од пријатеља: 'Је л' си чуо да је Дуле умро?'

„Мислио сам да је у питању лоша шала", говори Хаус.

Тежак почетак у Партизану

Сан момка из Кајлина, града у срцу Тексаса, заљубљеног у кошарку, био је да једног дана заигра у НБА лиги.

Али, после играња за колеџ тим Универзитета Јужна Јута, Хаус је прво професионално искуство у каријери имао у Београду, баш у дресу Партизана чији дрес је обукао у лето 2002.

Почетак је, присећа се, био баш тежак.

„На првом тренингу само је један човек знао енглески - помоћни тренер Александар Џикић.

„Помислио сам - ово ће бити тешко, али сам био свестан да морам да се прилагодим и научим језик и културу ако желим да успем", објашњава Американац.

Од Вујошевића, којем је то био обичај у односу са играчима, на поклон је добио књигу - о историји Београда и каже да је из ње научио неке од првих речи српског.

Пошто трофејни стручњак није говорио енглески, Хаус је морао да пронађе начин како да комунуцира са Вујошевићем у ситуацијама када су се ствари одвијале брзо на терену, а помоћник Џикић није стизао да преводи.

„Дуле и ја смо комуницирали читањем са усана и рукама.

„Први утисак ми је био: 'Човече, он је луд, стално виче, требало је да одем у неки атлетски клуб'.

„Нисам веровао да може да се оволико трчи у кошаркашкој екипи", описује.

Временом су ствари „легле" и Вујошевић је Хаусу постао „попут оца и ментора".

Американац је почео да игра све боље.

Како је уместо НБА изабрао Београд?

Хаус је у дресу Партизана освојио две титуле првака тадашње СР Југославије, па државне заједнице Србије и Црне Горе, а Американац је атрактивним закуцавањима и продорима освојио срца навијача црно-белих.

Тренинзи у том и таквом Партизану важили су за изузетно напорне, играчи су некада причали да су чак тежи од утакмица.

Али Хаус каже да се навикао и да је Вујошевић од играча „очекивао много и није хтео да идемо лакшим путем".

„Он је имао систем рада и то или прихватиш или одеш", јасан је Хаус.

Поред тога што је играчима поклањао књиге, тренер је држао до дисциплине ван терена и знао је да их контролише где и са ким излазе.

То није био случај са Хаусом који је тада са 25 година био међу искуснијима и каже да је са оцем војником, који је одржавао дисциплину у кући, „научио да старији воде рачуна да млађи не упадају у проблеме".

После прве сезоне у Партизану, у лето 2003. Хаус се нашао у деликатној ситуацији јер му се отворила могућност да оствари сан - одлазак у НБА.

„Имао сам избор - да одем у Вашингтон Визардсе или да се вратим у Партизан.

„Изабрао сам Партизан, јер сам желео да покушам да освојим Евролигу", каже.

На жалост навијача Партизана, Хаус са црно-белима није освојио трофеј у најбољем европском такмичењу, али је пружао и неке партије за памћење.

Било је то у време када су амерички кошаркаши у српским клубовима још били ретки, па се може рећи да је Хаус, заједно са кошаркашима као што су Реџи Фримен (ФМП Железник) и Џејмс Скуни Пен (Црвена звезда) отворили врата.

Две утакмице Хаус памти и данас, иако је прошло више од две деценије.

„Играли против ФМП-а и њихов тренер Владе Ђуровић је рекао да не умем да шутирам, што ми је Дуле пренео.

„Додао је: 'Иди сад шутирај колико хоћеш пута, покажи му'", каже Хаус.

Сећа се и да је Партизан победио ту утакмицу, што није био случај са другим мечом који нарочито памти.

Убацио је Американац 41 поен против Црвене звезде у четвртфиналу Купа 'Радивоја Кораћа', али је његов тим изгубио.

„Тренер је на тајм-ауту рекао: 'Знам да је Хаус у елементу, али неко мора да ускочи да му помогне'.

„Није хтео да 'изгорим'", додаје.

Било је и ситуација када су улазили у расправу током утакмице, па га је тренер црно-белих послао у свлачионицу пре времена.

„Играли смо против Војводине, био је тамо момак са тетоважом (Милан Гуровић, прим. аут) и чуо сам да је најбољи у лиги", сећа се Хаус.

Толико је Американац жарко желео да му покаже да је он бољи да га је Вујошевић извео због претеране агресивности на терену.

„Послао ме у свлачионицу, а ја сам му рекао да се враћам у Америку", присећа се Хаус.

Ситуација се средила када му је Хаус пар дана касније објаснио да „није желео да покаже непоштовање" и да је захвалан што му је дао шансу на европској кошаркашкој позорници.

Живот после Партизана

Пошто је напустио Београд, Хауса је кошаркаши пут водио кроз Литванију, Шпанију, Русију, Украјину и - Косово, чију незавиност Србија не признаје.

Каријеру је завршио у дресу косовске Пећи крајем 2013, а због тога је имао расправу са појединим навијачима Партизана.

„Добијао сам на Фејсбуку порука у стилу 'нећемо те више волети више, шта си то урадио'".

Каже да пре потписа за клуб са Косова није знао за историју сукоба Срба и Албанаца, нити за НАТО бомбардовање СР Југославије 1999.

Војна операција Северноатланског савеза почела је 24. марта 1999. године, а повод за интервенцију био је прогон Албанаца на Косову који су спроводиле безбедносне снаге Србије.

„Као момак нисам гледао телевизију, само спорт и школа су ми били важни. Политика ме није занимала.

„Било ми је важно да се борим и да помогнем мојој породици да преживи", истиче.

Сада, 13 година касније, каже да не би опет потписао уговор са екипом Пећи, али је тада то била једина понуда.

„Играо сам пола сезоне на Косову, напустио сам клуб јер нису плаћали.

„Ја сам мој посао урадио, они њихов нису и то је био крај", каже Хаус.

Приче о повратку у Партизан и Мајк Тајсон

Као кошаркаш других клубова, Хаус никада није дошао у ситуацију да му противник буду ни Вујошевић, ни Партизан.

„Да се то десило било би и добро и лоше. Добро јер бих га видео, а лоше јер би и он и ја имали задатак да победимо...

„Неко би морао да изгуби, а то не бих био ја", смејући се каже Хаус, кога ни данас не напушта победнички менталитет.

Годинама после 2004. навијачи су га прижељкивали назад у Партизану, али та могућност се само једном појавила и није била превише озбиљна.

За многе бивше кошаркаше и навијаче Партизана, али и не само овог клуба, Вујошевић је био више од тренера.

„Осећао сам се као (чувени боксер) Мајк Тајсон и нисам имао појма о животу.

„Дуле је био мој Кас Д'Амато, човек који је од Мајка направио светског шампиона", са сетом у гласу завршио је Хаус.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk