Preminuo Duško Vujošević: Odlazak Partizanovog 'generala'

Duško Vujošević, najtrofejniji trener u istoriji beogradskog Košarkaškog kluba Partizan, preminuo je u 68. godini posle duge borbe sa ozbiljnim zdravstvenim problemima.

Ostaće upamćen kao čovek i trener koji je uvek izazivao burne reakcije, što pristalica, što protivnika.

Važio je i za trenera koji je davao šansu mladim igračima, često ih vodio u pozorište i savetovao ih da čitaju knjige.

Vujošević je slovio i za kritičara vlasti Srpske napredne stranke (SNS), a 2022. je bio i kandidat za gradonačelnika Beograda.

Za njegove igrače je svaki trening bio vežba preživljavanja, za sudije koje su delile pravdu njegovim timovima utakmica nosila je veliki pritisak, ponekad i verbalni rat.

Za navijače beogradskog Partizana je legendai „general", a za one koji vole Crvenu zvezdu verovatno najomraženiji trener u istoriji njihovog najvećeg rivala, iako je godinu dana bio i na Zvezdinoj klupi.

Košarkaški klub Partizan objavio je na sajtu vest o smrti Vujoševića, nazivajući ga „neponovljivim generalom".

„Počivaj u miru, Dule🙏🙏 Tvoja jedinstvenost ostaviće veliku prazninu u kosarci. Tvoji igrači, svi sportski prijatelji te nikad neće zaboraviti. Hvala Treneru RIP", napisao je Aleksandar Đorđević, nekadašnji legendarni košarkaš Partizana, sada trener, na mreži Iksu.

Protiv Vujoševićevog Partizana krajem 1980-ih redovne bitke vodio je Dino Rađa, tada centar splitske Jugoplastike.

„O Duletu kao protivniku - samo poštovanje, nema šta drugo. To je najbolja reč koja njega opisuje.

„Trenerska legenda. Vodio je i legendarne ekipe, to nije slučajno", kaže legendarni jugoslovenski i hrvatski košarkaš za BBC na srpskom.

Rađa kaže da je bilo teško biti sa druge strane terena kada su Vujoševićeve ekipe igrale.

„Mnogo puta smo se susretali kao rivali. Tokom tih susreta, ali i godinama kasnije, uvek smo imali korektan odnos.

„Baš mi je krivo, u šoku sam trenutno", dodaje on.

Vujošević je sa crno-belima 12 puta bio prvak u četiri države - SFR Jugoslaviji, SR Jugoslaviji, državnoj zajednici Srbije i Crne Gore (SCG), i potom Srbije.

Osvojio je i pet trofeja regionalne ABA lige, isto toliko nacionalnih kupova i jedan međunarodni Kup Radivoja Koraća.

Dva puta je Partizan odveo i na Fajnal for Evrolige, najjačeg klupskog košarkaškog takmičenja u Evropi, a imao je veliku ulogu u stvaranju tima Partizana, koji je u ruke predao njegovom učeniku Željku Obradoviću samo desetak meseci pre nego što će crno-beli postati evropski prvak 1992.

Bio je i selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore (SCG), kasnije i prvi selektor samostalne Crne Gore, a predvodio je i Bosnu i Hercegovinu.

Vodio je klubove u Španiji, Italiji, Rusiji, Francuskoj i Rumuniji, ali je imao daleko manje uspeha nego na klupi Partizana.

'Nisi bio samo moj trener'

Od Vujoševića su se porukama oprostili brojni bivši igrači, treneri sa kojima je radio, ali i najveći rivali na terenu.

Francuz Žofri Lovernj je u crno-beli tim došao i za kratko vreme postao prvi stranac kapiten Partizana, a Vujoševiću će „zauvek biti zahvalan za sve što mu je pružio", napisao je Lovernj u objavi na Instagramu.

„Duško Vujoševiću, nisi bio samo moj trener...

„Van porodičnog kruga, bez sumnje osoba koja je najviše uticala na moj razvoj", ističe Francuz.

„Počivaj u miru, generale. Nikada te neću zaboraviti", napisao je Lovernj.

Evroliga, najjača košarkaška liga u Evropi, imala je veliku objavu o Vujoševiću, koju je potpisao njen predsednik Dejan Bodiroga, jedan od najboljih srpskih igrača svih vremena.

„Evropska i srpska košarka izgubile su jednog od svojih najstrastvenijih umova i najposvećenijih učitelja.

„Duško Vujošević je bio čovek košarke, mentor i simbol integriteta i posvećenosti igri.

„Njegov uticaj je oblikovao generacije igrača i trenera, ostavljajući neizbrisiv trag u našem sportu", napisao je Bodiroga na zvaničnom nalogu Evrolige na Iksu.

Izrazio je saučešće njegovoj porodici, prijateljima i „svima koji su imali čast da uče od njega".

„Njegovo nasleđe će živeti na svakom terenu, u svakom timu i kod svakog mladog igrača koji nosi ljubav prema košarci“, objavio je Bodiroga.

I bivši košarkaši Crvene zvezde, najvećeg rivala crno-belih, oprostili su se od Vujoševića.

„Bili smo iz suparničkih tabora, ali sam uvek imao respekt za njega, posebno jer je imao hrabrosti da mladom igracu da pravu priliku", saopštio je Igor Rakočević na Iksu.

Vladimir Štimac, takođe bivši košarkaš Zvezde i trenutno opozicioni političar u Srbiji, zahvalio je Vujoševiću, „jer je bio jedan od prvih koji se oglasio i pružio podršku kada mi je to bilo najpotrebnije, u trenutku kada sam bio uhapšen".

„Takve stvari se ne zaboravljaju, jer u nekim situacijama najvažnije je biti čovek", dodao je Štimac.

Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) i bivši predsednik Košarkaškog kluba Partizan, saopštio je da će Vujovševića pamtiti po „iskrenosti, odanosti i snazi karaktera, kao i po prijateljstvu koje smo delili".

„Njegov odlazak predstavlja veliki gubitak ne samo za sport, već i za sve nas koji smo u njemu imali iskrenog prijatelja, snažnu ličnost i čoveka izuzetnih vrednosti", dodao je Dačić u objavi na društvenim mrežama.

Od Vujoševića se oprostio i Košarkaški savez Srbije (KSS), čiji je predsednik Nebojša Čović, bivši lider Crvene zvezde, sa kojim Vujošević nije bio u dobrim odnosima.

„Duško Vujošević nije bio samo trener, već i veliki pedagog i mentor svojim igračima, od kojih je stvarao vrhunske košarkaše", piše na sajtu KSS.

Partizan

Kada je krajem 1986. tadašnji prvi trener Vladislav Lučić dobio otkaz, Dragan Kićanović, legendarni igrač i direktor Partizana, postavio je Vujoševića kao kratkoročno rešenje na klupi.

Ali Vujošević je potpuno okrenuo sezonu sa mladim timom koji su predvodili Žarko Paspalj, Vlade Divac, Željko Obradović, Milenko Savović i drugi.

Uprkos prognozama, Partizan je postao prvak Jugoslavije ispred Cibone, tada dvostrukog uzastopnog evropskog šampiona, kao i Splita i Crvene zvezde.

Već naredne sezone odveo je klub do prvom završnog turnira Kupa evropskih šampiona (današnje Evrolige) u belgijskom Gentu, a 1989. doneo je Partizanu i trofej u evropskom Kupu Radivoja Koraća, drugom po kvalitetu na tom kontinentu.

Posle kratke epizode u Španiji vratio se na klupu Partizana 1990, gde se zadržao jednu sezonu i nije uspeo da postane prvak Jugoslavije - splitska Jugoplastika, koja je u tom periodu suvereno vladala evropskom i jugoslovenskom košarkom, bila je prejaka.

Ali, Vujošević je presudno uticao na formiranje tima Partizana koji će naredne godine svrgnuti Splićane i sa evropskog i sa jugoslovenskog trona.

Do toga će crno-bele dovesti Željko Obradović, najtrofejniji evropski trener, koji je iz patika uskočio u odelo i u debitantskoj sezoni postao šampion Evrope.

Tokom većeg dela ratnih 1990-ih Vujošević nije radio u Srbiji, gde se vratio 1999. u beogradski Radnički.

U Partizan ponovo dolazi 2001. godine posle kraćeg boravka u podgoričkoj Budućnosti, gde je bio savetnik stručnog štaba.

Tada kreće najuspešnija era jednog trenera na klupi Partizana, sa kojim je Vujošević osvojio devet uzastopnih titula srpskog šampiona, pet regionalnih trofeja i isto toliko kupova.

Proglašen je 2009. za najboljeg trenera u Evropi, a najveći uspeh u ovom mandatu bio je plasman na Fajnal for Evrolige 2010, što je i poslednji put da se Partizan našao među najbolja četiri evropska tima.

Posle turnira u Parizu, Duško je napustio crno-bele i prešao u moskovski CSKA, ali se posle dve godine vratio u Beograd.

Od 2012. do 2015. vodio je klub do još dve titule prvaka Srbije i jednog trofeja regionalne Aba lige.

Kada je 2016. odlazio u Francusku gde je preuzeo ekipu Limoža, izjavio je da „odlazi da bi se vratio".

Ali, ispostaviće se da je to bio njegov poslednji boravak u Partizanu.

Uz Željka Obradovića, Vujošević je trener koga su navijači crno-belih najviše cenili i zbog koga su, kao i u slučaju Obradovića, ulazili u sukobe sa upravom kluba ili skandirali protiv nje.

Vujošević je često umeo da atmosferu na Partizanovim utakmicama u Beogradu naziva „časovima ljubavi", a crno-belu publiku „najboljom u Evropi".

'Ako su ruže, procvetaće'

Više od dobrih rezultata, Vujošević i Partizan tokom njegovih mandata bili su simboli za razvoj mladih igrača, koji su kasnije pravili velike karijere u najboljim evropskih klubovima i NBA ligi.

Kroz njegove ruke kao vrlo mladi prošli su Paspalj, Divac, Predrag Danilović, Saša Đorđević, Ivo Nakić, Miroslav Berić, Miloš Vujanić, Nenad Krstić, Novica Veličković, Nikola Peković, Bogdan Bogdanović, Vladimir Lučić i mnogi drugi.

Nije uvek bilo lako raditi sa Vujoševićem, a Bogdanović, kapiten reprezentacije Srbije, to je iskusio na sopstvenoj koži.

Naporni višesatni treninzi, šutiranje preko metle, proveravanje šta igrači rade kada nisu u hali, a čuvena je scena i kada je Vujošević 2014. na utakmici protiv FMP-a na terenu uhvatio Bogdanovića za vrat.

„Ja prema svojim igračima imam roditeljski odnos. Oni znaju zašto trpe neke stvari.

„Bogdanović je jako talentovan igrač koji je pre mog povratka bio 13. i 12. igrač u Partizanu.

„Ovo što je postigao jeste od momenta kada sam ja došao, zahvaljujući svom radu i talentu, ali i mom prisustvu. Ovo je stara pruska škola", objasnio je Vujošević posle meča.

Iako su mnogi kritikovali Vujoševićeve metode, Bogdanović je i godinama kasnije govorio o zahvalnosti treneru.

„Dolazili bismo u šest ujutro i on je samo sa mnom radio dva sata. Imao je taj vojnički sistem, ali meni je to pomoglo.

„Možda to ne i bi pomoglo svakom igraču, možda to ne može svako da izdrži, ali meni je u tom momentu bilo nenormalno značajno", ispričao je kapiten reprezentacije Srbije.

Rad se podrazumevao, a tih godina u Partizanu ni talenta nije manjkalo.

„Imaju Italijani izreku: Ako su ruže, procvetaće.

„Seme skoro svega je isto. Ako je ruža, procvetaće. Ako je korov, biće korov", objasnio je Vujošević.

Ali, kako je više puta govorio Vujošević, ni rad, ni talenat nisu bili na prvom mestu kada bi sa upravom kluba u sva četiri mandata dovodio mlade igrače u Partizan.

„Može da se pogreši ko je kakav igrač ili, ono što je još teže, ko će kakav igrač postati.

„Ali, ne sme da se pogreši u tome kakav je čovek", objasnio je.

Neuspesi u inostranstvu

Prvi izlazak iz tadašnje Jugoslavije Vujošević je imao 1989, kada je preuzeo španskog prvoligaša Oksimesu iz okoline Granade.

Jedva su tada izbegli ispadanje iz lige i Vujošević se ubrzo vratio u Partizan.

Početkom rata u Jugoslaviji otišao je u Italiju, gde je u kontinuitetu radio od 1992. do 1998.

Počeo je u Breši, od 1995. radio je u Pistoji dve sezone, kasnije i jednu u Pezaru, ali Vujoševićevi timovi uglavnom su završavali u sredini tabele.

Najveći klub koji je u inostranstvu vodio bio je moskovski CSKA, u koji je otišao 2010. iz Partizana, ali se usled loših rezultata jednog od najtrofejnijih timova Evrope zadržao u Rusiji tek nekoliko meseci.

Ni sa francuskim Limožom nije imao mnogo uspeha 2016. i 2017, jer je bivši prvak Evrope završavao u sredini tabele tamošnje lige, a ni u evropskim takmičenjima nije imao zapažene rezultate.

Prvi trofej u inostranstvu dočekao je na kraju trenerske karijere, koju je završio u rumunskom Klužu 2021. godine sa trofejom nacionalnog šampiona.

Zbog znatno manjih uspeha u inostranstvu u odnosu na one koje je ostvario sa Partizanom, Vujoševića su kritičari često osporavali.

Neki su ga, poput Nebojše Čovića, dugogodišnjeg predsednika Crvene zvezde i aktuelnog predsednika Košarkaškog saveza Srbije, nazivali „trenerom bez rominga".

Selektor pola Jugoslavije

Vujošević bio je selektor polovine bivših jugoslovenskih republika.

Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore vodio je 2003. na Evropskom prvenstvu u Švedskoj, ali je posle ispadanja u četvrtfinalu od Litvanije otišao sa klupe.

Četiri godine kasnije postao je prvi selektor Crne Gore nakon sticanja nezavisnosti.

Sa njim na klupi Crna Gora se prvi put u istoriji kvalifikovala za Evropsko prvenstvo 2011.

Poslednju selektorsku epizodu imao je u Bosni i Hercegovini, koji je predvodio od aprila 2017. do avgusta 2018, ali je klupu prinudno napustio zbog priprema za transplantaciju bubrega.

Politika i 'jugoslovenstvo'

Iako je državljanin Srbije, rođen je u Podgorici i koreni njegove porodice su u Crnoj Gori, Vujošević je više puta za sebe govorio da je „Jugosloven".

„Ja sam rođen u Jugoslaviji i što se tiče emocija, jedinu reprezentaciju koju bi sa punom emocijom trenirao je reprezentacija Jugoslavije.

„A ovo drugo, ja sam Crnogorac, državljanin Srbije, ali Crnogorac.

„Možda bi mi bilo draže da sam Apač, a ne iz plemena Kuča, ali niti se time ponosim, niti se toga stidim", rekao je 2009.

Gotovo koliko i po rezultatima, Vujošević je poznat i po verbalnim okršajima sa sportskim protivnicima, ali i redovnim kritikama režima Srpske napredne stranke (SNS) od njenog dolaska na vlast 2012.

Trener je prevashodno kritikovao Aleksandra Vučića, koga je više puta optuživao da sistemski opstruiše rad Sportskog društva Partizan, te da je vrh vlasti ucenio upravu košarkaškog kluba da sa Vujoševićem ne nastave saradnju 2015.

Iste godine otišao je i sa mesta predsednika Sportskog društva, a tokom mandata na toj poziciji aktivno se borio da Stadion Partizana u Beogradu ostane na raspolaganju klubu, uprkos najavama da bi država mogla da ga oduzme.

„Neću dozvoliti da se otme taj stadion, sa dinamitom ću da idem tamo da ga branim", rekao je Vujošević 2013.

Vujošević nije samo na konferencijama za medije posle košarkaških mečeva kritikovao aktuelnu vlast u Srbiji, već je to činio i kao političar.

On je 2022. bio kandidat za gradonačelnika Beograda na listi Socijaldemokratske partije (SDP) bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, ali lista nije prešla cenzus.

Tokom prethodnih godina redovno je kritikovao vlast zbog korupcije, izbornih neregularnosti, manjkavosti demokratije u Srbiji i drugih stvari.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk