Америка најављује блокаду иранских лука, после неуспелих преговора у Пакистану

Окончање мировних преговора између Сједињених Америчких Држава и Ирана без постигнутог споразума у пакистанској престоници Исламабаду довело је у питање постизање трајног мира између ове две земље.

Пред преговоре, званичници пакистанске владе одавали су оптимистичне сигнале, истичући да за разлику од многих других, они уживају поверење обе стране.

Шеф америчке делегације потпредседник Џеј Ди Венс такође је био добро расположен, али је после преговора одржаних у ноћи између суботе и недеље најавио да преговори нису успели да доведу до споразума.

Међутим, фундаментална неслагања око иранског нуклеарног програма, између осталих тачака раздора, наводно су довели до неуспеха преговора.

Поморска блокада је 'чин пиратерије': Иран

По завршетку преговора, Доналд Трамп је најавио да ће САД почети „БЛОКАДУ свих бродова који пробају да уђу или изађу из Ормуског мореуза".

У објави на друштвеној мрежи Истина (Truth Social), Трамп је написао да ц́е САД почети да блокирају бродове који улазе и излазе из иранских лука од 10 сати (16 сати по средњевропском времену) у понедељак.

Централна америчка команда (Центцом) потом је саопштила да ће блокада бити „непристрасна" према бродовима који напуштају или улазе у иранске луке, као и у Залив и Омански залив.

Међутим, Центцом је такође рекао да америчке снаге нец́е ометати бродове који користе луке које нису иранске.

Упркос томе, цена нафте је поново премашила 100 долара по барелу.

Иранске оружане снаге су запретиле да ц́е узвратити, називајуц́и претње Вашингтона незаконитим и чином пиратерије.

У саопштењу које је објавила државна новинска агенција ИРИБ, Иран каже да ц́е наставити да контролише Ормуски мореуз, чак и после завршетка рата, и да бродови повезани са непријатељем немају право да пролазе кроз иранске територијалне воде.

У упозорењу другим земљама Залива, иранска војска каже да је безбедност лука у региону „или за све или ни за кога“ и ако САД циљају иранске, „ниједна лука у Персијском заливу и Оманском мору нец́е бити безбедна“.

Део контекста

Главна међународна дописница ББЦ-ја Лис Дусет истиче да су преговори у Исламабаду били на највишем нивоу разговара између Ирана и Сједињених Држава још од Револуције из 1979. године.

„Не можете обавити ову врсту дипломатије за један дан“, каже Дусет, додавши да су знаци постојали пред сам почетак разговара да ово неће бити брз процес.

Амерички председник Доналд Трамп упорно је користио оштар речник, каже Дусет.

„'Иран је поражен. Иран мора да се преда.'“

Венс је одражавао ово говорећи да Техеран мора да пристане на њихове услове.

То је зато што је, ако гледате бројке, Иран претрпео значајне војне губитке и многи од њихових врховних вођа су били убијени.

Али мало је вероватно да ће Иран пристати на ултиматуме и он није дошао у Исламабад спреман да се преда, истиче Дусет.

„Иран није дошао у Исламабад мислећи да је изгубио рат, штавише стигао је мислећи да га добија. Он верује да има јаке адуте у рукама.

„Он и даље узвраћа ударце и успео је да претвори Ормуски мореуз у оружје.“

И шта сада?

Хоће ли се обе стране вратити у властите престонице и дати више времена и дипломатији?

Николас Хоптон, бивши британски амбасадор у Ирану, верује да се у ономе што се десило у Исламабаду могу препознати неки позитивни знаци.

„Чини се да су обе стране приступиле проблему на конструктиван начин“, каже Хоптон.

„Разговарали су један изузетно дуг део дана. И начин на који су разговори вођени омогућио је технички детаљне расправе, баш као и уопштенија саопштења.“

Он каже да упркос „максималистичким“ захтевима које су изнеле обе стране у Исламабаду и јаза између њих који је још веома широк, обе стране делују као да очекују да ће се даљи преговори наставити.

„Овај споразум – ако га буде било на крају – највероватније ће имати нове елементе и биће сложенији чак и од споразума из 2015. године“, каже он, позивајући се на споразум који је са Ираном постигао бивши амерички председник Барак Обама.

Касра Наџи, специјални дописник ББЦ њуза на персијском, такође сугерише да „није све изгубљено“.

„Шеф иранске делегације на преговорима, Мухамед Багер Галибаф, објавио је твит у ком је окривио америчку страну за то што није успела да 'стекне поверење иранске делегације током ове рунде преговора', што указује на могућност још разговора“, пише Наџи.

И заиста, ББЦ је сазнао да су се индиректни разговори наставили између иранске и америчке делегације преко Пакистана упркос томе што су се формални преговори окончали.

„Ни Америка, ни Иранци ово још нису званично потврдили и, као и протеклих година, увек је тешко разумети природу било каквих разговара вођених преко посредника“, каже ББЦ-јев Азадех Мошири у Исламабаду.

„Али то би могло да сугерише да посредовање и разговори преко задњих канала нису до краја затворени.“

Трамп би могао да заузме стрпљивији, стратешкији приступ, кажу неки експерти, који сугеришу да Иран наставља да има предност над Америком – нарочито уз продужено нарушавање светске трговине, опстанак иранског вођства и његових посредника, и постојање његових залиха обогаћеног уранијума.

Новинска агенција Тасним навела је извор који каже: „Ирану се не жури да преговара.“

Овај извор је додао да је „лопта сада на америчком терену“.

Као што то каже дописница ББЦ-ја з Јужне Азије Азадех Мошири:

„Највећа лекција овде је да сирова сила није довела Иранце у положај у ком осећају да морају да праве уступке.“

Трампова најава о поморској блокади Ирана после неуспеха преговора – слична је оној виђеној пред свргавање бившег венецуеланског председника Николаса Мадура у јануару.

Можда указујући на ово, током викенда, док су преговори још били у току, виши амерички војни званичник издао је саопштење о успостављању безбедног поморског коридора – путем активног рашчишћавања руте – да би си одблокирао Ормуски мореуз.

Није јасно да ли ово може да се деси или ће се десити у садејству са наставком америчког бомбардовања Ирана.

На крају, амерички председник би требало да буде свестан две ствари, каже ББЦ главна међународна дописница Лис Дусет.

„Под један, повратак рату био би веома непопуларан код куће.“

Трамп ће бити свестан домаћег утицаја било каквог продуженог светског сукоба – нарочито ако трошкови живота наставе да расту како се ближе избори средине мандата у новембру.

Најновији индекс потрошачких цена (ЦПИ) – који мери висину потрошачке корпе и услуга – највећи за скоро две године, отрежњујући је показатељ онога што би могло да следи.

„Под два, он неће функционисати“, додаје Дусет.

„Иран ће узвратити ударац.“

Додатно извештавање: ББЦ њуз

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk