You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Избори у Мађарској: Гласање за нови парламент, али и много више од тога
- Аутор, Александар Миладиновић
- Функција, ББЦ на српском
- Извештава из, из Будимпеште
- Време читања: 5 мин
После шеснаест година власти партије Фидес и премијера Виктора Орбана, бирачи у Мађарској гласају за нови сазив парламента, али и будући политички пут званичне Будимпеште.
Нешто више од осам милиона гласача има право избора на десетом гласању за парламент на обали Дунава откад се земља, после пада комунизма 1990. године, вратила вишестраначком систему.
Изборну кампању обележила је оштра реторика, тешке политичке и личне оптужбе, па и дубока друштвена подела око кључних питања: привреде, корупције, миграција, али и рата у суседној Украјини.
Ко се такмичи на изборима?
По веома компликованом изборном систему, бира се 199 посланика.
Њих 106 бира се гласањем за име кандидата у једном од 106 округа на које је подељена земља, док ће преосталих 93 места бити додељено страначким листама.
Ствар се додатно компликује због великог броја бирача који могу гласати у иностранству, пре свега у суседству, а највише у Румунији и Србији.
Они могу гласати само за страначке листе, али не и за појединачне кандидате.
Због свега тога, Национална изборна канцеларија упозорила је да прелиминарни резултати, који буду објављени у недељу увече, могу бити различити од коначних, који ће бити познати тек за седам дана.
Бирачка места широм земље отворена су у 6 сати ујутру, а затварају се у 19 часова.
Политичка понуда на парламентарним изборима у Мађарској овога пута није изразито разноврсна.
Странка Фидес премијера Виктора Орбана жели да, после 16 година непрекинуте власти, добије прилику за састављање нове владе.
Опозициона странка Тиса настала је пре две године и за то време постала је једна од кључних снага у земљи, иако је Петер Мађар, њен лидер, готово до оснивања сопствене странке био члан Фидеса.
Страначке листе предале су још екстремно десничарски покрет Наша домовина, група традиционалних опозиционих странака окупљених у Демократској коалицији и сатирична странка Пас са два репа.
На изборима учествује и 31 независни кандидат и осам странака које ће имати само индивидуалне кандидате у појединим окрузима, али не и страначке листе.
Велика излазност
Мађари излазе на биралишта у великом броју - после пет сати од отварања биралишта, рекордних 37,98 одсто бирача је гласало.
Ово је драматично повећање од 12 поена у односу на пре четири године и показатељ да су гласачи. овог пута много мобилисанији.
На појединим бирачким местима у Будимпешти, људи у редовима чекају на прилику да убаце гласачки листић у огромне сиве кутије.
„Ново доба почиње у Мађарској и пуна сам наде да ћу коначно видети више слободе", каже Ноеми, која се нада и већим шансама за бољи посао у трговине којом се бави.
Борбала Сепеш, 32-годишња докторка, пажљиво је пратила све предизборне анкете, али није сигурна како би избори могли да се заврше.
На листу дугих очекивања од будуће владе, она дописује једно које је заједничко већини земаља овог дела Европе.
„До сада није било довољно подршке болницама и здравственом систему, па су многи моји пријатељи отишли у иностранство.
„Надам се да ће се то променити и да ће људи из мог окружења престати да одлазе у толиком броју", каже она.
Једна мајка са двоје деце каже у пролазу да је дошла из Француске „јер је у демократији важно показати став", показујући на ћерке које још немају право гласа, али су пошле са њом.
И док је некима поглед из иностранства и у иностранство на овим изборима изузетно важан, један мушкарац, заклоњен иза тамних наочара за сунце, пита ме зашто сам у Мађарској и извештавам „о земљи која није моја".
Истраживања дају предност Мађару
Пол Кирби
ББЦ уредник за Европу
Већина анкета фаворизује Петера Мађара, који је после гласања у Будимпешти, рекао да ће, ако победи, ојачати позицију Мађарске у ЕУ и НАТО и покренути акцију против корупције.
Иако је Мађар изградио политичку каријеру као централно-десни конзервативац под Орбаном, драматично се окренуо против његове странке пре две године и сада привлачи бираче из целог политичког спектра.
То је омогућило бирачима којима се можда не свиђа као особа да зажмуре, знајући да гласају за широко заснован покрет.
Мађар је донео свесну одлуку да се не удружује са другим странкама, одлучивши да створи своју Тиса странку од темеља, стварајући „Тиса-острва“ - често мале групе активиста у мору Фидесових упоришта.
Овај потез није било посебно оригиналан, јер је Орбан урадио нешто слично формирајући „грађанске кругове“ током година у опозицији 1990-их.
Али та острва су формирала корене националног покрета и окосницу Мађарове предизборне кампање.
Његови кандидати нису политичари: међу њима су хирурзи, наставници и пословни људи које познају њихове локалне заједнице и проблеме у мађарском здравству и образовању.
Три најпоузданија мађарска истраживача јавног мњења указују на „огромну предност“ Мађарове странке, каже Роберт Ласло, стручњак за изборе из експертске организације Политикал капитал.
Већина аналитичара је претпостављала да ће Фидес смањити ту предност како се избори приближавају, али он каже да се то није догодило.
Мађар је рекао бирачима да им није потребна само апсолутна већина од 100 места у парламенту од 199 места, већ двотрећинска супер-већина, како би се повукле многе уставне промене које је Фидес направио у вези са независношћу правосуђа, власништвом над медијима и многим другим сферама живота.
Мађарска је при дну Индекса перцепције корупције Транспаренси интернешенела у Европској унији.
„Највероватнији сценарио је да ће Тиса имати удобну, апсолутну већину, али не и двотрећинску већину. Али не може се искључити ни двотрећинска већина“, каже Ласло.
Међутим, Орбан и даље ужива подршку америчког председника Доналда Трампа, који је позвао Мађаре да „изађу и гласају“ за његовог „правог пријатеља, борца и ПОБЕДНИКА“.
„Овде сам да победим“, рекао је Орбан новинарима после гласања
Обраћајући се присталицама у суботу увече, лидер Фидеса је инсистирао да је победа и даље на дохват руке и држао се својих главних предизборних тема усмерених на Брисел и Украјину.
„Не дајемо нашу децу, не дајемо наше оружје и не дајемо наш новац“, рекао је.
Његова порука је одјекнула код окупљених, који су скандирали „нећемо дозволити да се то деси“.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk