Kako je Ormuski moreuz postao najmoćnije oružje Irana

Četrdesetodnevni sukob između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela iznedrio je iznenađujući zaključak - najefikasnija poluga Irana možda nije njegova nuklearna sposobnost, već ometanje strateški važnog Ormuskog moreuza.

Od samog starta, rat je naširoko doživljen kao pokušaj da se iznudi smena režima u Iranu snažnim bombardovanjem ključnih lokacija i vođa.

Iran je odgovorio ispaljivanjem raketa i dronova na američke saveznike u Zalivu, ali kako je neprijateljstvo eskaliralo, pažnja se preusmerila na osujećivanje pomorskog saobraćaja kroz uski vodeni prolaz koji povezuje Persijski zaliv sa svetskim tržištima.

Ovaj potez brzo je izvršio ogroman pritisak na Sjedinjene Države i njihove saveznike, koji zavise od neprekinute isporuke nafte i gasa kroz moreuz.

Zvaničnici u Islamskoj revolucionarnoj gardi (IRGC) prepoznali su da kontrolisanje ovog uskog grla može da donese veću stratešku prednost nego konvencionalna vojna eskalacija.

Ugrozivši svetske energetske zalihe, Iran je primorao Vašington da preispita vlastiti pristup, na kraju stavivši prioritet na ponovno otvaranje i bezbednost plovnog puta kao uslov za pregovore o primirju.

Uprkos tome što je Iran ranije redovno pretio da će zatvoriti moreuz ako bude bio napadnut, moreuz nikad ranije nije bio do kraja zatvoren na ovaj način.

Čak ni tokom Iransko-iračkog rata 1980-1988, kada su napadani naftni tankeri, nije bio blokiran.

Sada neki iranski komandanti i zvaničnici raspravljaju o budućnost kontrole koju će zemlja imati nad moreuzom.

Iranski parlament, naročito Komisija za nacionalnu bezbednost, takođe je izradila predlog za uvođenje putarine brodovima koji prolaze.

Jedan poslanik predlaže da Iran naplaćuju dolar na svaka tri barela prevezene nafte.

Slika i prilika trijumfa

Iranski državni mediji projektuju sliku trijumfa nakon proglašenja primirja.

Iranska ambasada u Kuvajtu objavila je video snimak bivšeg vrhovnog vođe Irana naslovljen: „Kad dođe pobeda Alaha i osvajanje“.

On odražava širi narativ koji se promoviše u Iranu - da je zemlja uspešno odolela stranom pritisku.

Agencija Fars njuz, povezana sa Iranskom revolucionarnom gardom, izvestila je o novom razvoju događaja rekavši: „Iranski plan o primirju obuhvata ukidanje sankcija, ratnu odštetu i povlačenje američkih trupa.“

Viši iranski zvaničnici ponovili su taj stav.

Izjave iranskog potpredsednika predstavila su primirje kao pobedu „Hamneijeve doktrine", pozivajući se na Alija Hamneija, bivšeg iranskog vrhovnog vođu koji je ubijen u prvim danima rata.

Istovremeno, Mohsen Rezaie, bivši šef IRGC-a i savetnik novog iranskog vođe, upozorio je da iranske snage ostaju u stanju visoke pripravnosti, „sa prstom na obaraču“.

A opet, ispod čitave te retorike o pobedi, krije se mnogo krhkija realnost.

Iranska vojska je pretrpela značajne gubitke, a njena privreda, već pod pritiskom višegodišnjih američkih sankcija, značajno se pogoršala.

Tokom sukoba je pogubljeno najmanje 13 ljudi, mnogi od njih optuženi za špijunažu, a neki od njih bili su zatvoreni tokom januarskih protesta širom zemlje.

Ova dela sugerišu duboku zabrinutost u okviru establišmenta zbog mogućnosti unutrašnje pobune, dok vlasti pokušavaju ponovo da uspostave kontrolu.

Otvaranje moreuza bio je ključni američki zahtev pred mirovne pregovore, ali čini se da postizanje ovoga nije jednostavno.

Iran je u sredu upozorio da će brodovi koji prolaze kroz njega bez dozvole Revolucionarne garde „biti gađani i uništeni“.

Sekretarka za štampu Bele kuće Kerolajn Levit kasnije je rekla da je predsednik Tramp obavešten o ovim „neprihvatljivim“ izveštajima, ali je rekao da se oni razlikuju od onoga što se govori privatno.

Iranski zamenik ministra spoljnih poslova Saed Katibzadeh izjavio je za BBC u četvrtak da će Iran „omogućiti bezbednost za siguran prolazak“ kroz moreuz, koji je bio „otvoren milenijumima“ pre nego što je otpočeo rat Amerike sa Iranom.

Moreuz će biti ponovo otvoren tek pošto „Sjedinjene Države povuku ovu agresiju“, dodao je, naizgled govoreći o izraelskim napadima na Liban.

Iran će se pridržavati „međunarodnih normi i međunarodnog prava“, kazao je takođe.

Međutim, dodao je i da moreuz nije u međunarodnim vodama i da bezbedan prolaz kroz njega zavisi od „dobre volje Irana i Omana“.

Prolaz kroz moreuz potpada pod međunarodni pomorski zakon i Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravu mora (UNCLOS), koja garantuje bezbedan prolaz civilnom pomorskom saobraćaju.

Pogledajte video 'Na ivici bojnog polja': BBC reporterka u blizini Ormuskog moreuza

Opasan presedan

Šta će, dakle, Iran uraditi sledeće?

Predlog za kontrolu moreuza stavljen pred iranski parlament sastoji se od devet tačaka.

Jedna od ključnih stavki navodi da „neprijateljskim brodovima neće biti dozvoljeno da prođu“.

S druge strane, Iran bi pružao usluge oko prolaska, zahtevajući od kompanija da plate u iranskoj valuti i da imaju iranski bankovni račun.

Od brodova bi se takođe zahtevalo da objave kakav tovar prevoze.

To je veoma složen predlog i još nije stavljen na glasanje.

Ako Iran zaista bude naplaćivao putarinu brodovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz, ključno pitanje je da li bi Sjedinjene Države i njeni zapadni i regionalni saveznici prihvatili jedan takav potez.

Skorašnje reakcije ukazuju na energično protivljenje, jer je sloboda plovidbe ključni princip za Ameriku i njene partnere, a svaki sistem naplate putarine bio bi doživljen kao opasan presedan.

Ako Iranu to uspe, predstavljaće značajnu stratešku i simboličnu pobedu, demonstrirajući njegovu sposobnost da kontroliše jedno od najvažnijih pomorskih uskih grla na svetu.

Međutim, postoji rizik da bi jedan takav potez mogao da im se obije o glavu i ujedini američke saveznike, članice NATO i regionalne sile protiv Irana, potencijalno dovevši do koordinisane diplomatske, ekonomske ili čak vojne reakcije.

Dodatno izveštavanje: Sara Bel.

Pogledajte video Put kroz Ormuski moreuz sa kapetanom Jankovićem

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk