'Vožnja u plamenoj lopti': Kako će se posada Artemisa Dva vratiti na Zemlju

Nakon što su otputovali dalje nego što su ljudi ikada otišli, još im predstoji jedan od najrizičnijih delova misije Artemis Dva: povratak na Zemlju.

Kapsula Orion bi trebalo da se spusti u more uz obalu San Dijega u petak oko osam sati uveče po istočnom letnjem računanju vremena, što je oko dva sata posle ponoći u Srbiji.

„Zapravo razmišljam o ulasku u atmosferu još od 3. aprila 2023. godine, kad sam prvi put dodeljen ovoj misiji“, rekao je pilot Viktor Glover novinarima nedavno iz svemira.

„Još nisam počeo ni da obrađujem sve kroz šta smo prošli... a vožnja u plamenoj lopti kroz atmosferu je takođe veoma krupna stvar“, rekao je.

Pripreme

Tokom celog prvog dana koji su proveli u svemiru, posada se pripremala za povratak na Zemlju proučavajući proceduru ponovnog ulaska u atmosferu i sletanja na vodu.

Isprobavali su i odeću za kompresiju, koja može da pomogne u sprečavanju vrtoglavice izazvane povratkom u polje Zemljine gravitacije.

Modul za posadu i servisni modul će se razdvojiti oko 20 minuta pre nego što Orion stigne do gornjeg dela Zemljine atmosfere.

Kapsula će se okrenuti da bi toplotni štit primio na sebe najveći deo plamenih temperatura koje nastanu i da bi sačuvala astronaute bezbedno unutra.

Ako bude bilo potrebno, konačno paljenje motora radi podešavanja trajektorije fino će podesiti putanju leta oko 16 i po minuta pre nego što letelica uleti u Zemljinu atmosferu.

Svemirska letelica mora da uđe pod vrlo konkretnim uglom.

Doktor Kris Džejms, viši predavač iz Centra za hipersoniku na Univerzitetu u Kvinslendu, u Australiji, kaže da postoji margina greške, ali da je ona veoma mala - plus ili minus jedan stepen.

„Kad dostignu trenutak ulaska, oni žele da budu sigurni da su uslovi tačno onakvi kakve očekuju“, kaže on.

Trenutak ulaska je tačka u kojoj svemirska letelica prelazi iz svemira u gornju atmosferu planete.

„Ako uđu pod pogrešnim uglom, letelica će naprosto izgoreti u atmosferi.

„Ako uđu previsoko sa blago izdignutom letelicom, mogli bi da se odbiju od atmosfere, i zato zaista moraju da budu sigurni da je sve savršeno precizno“, kaže on.

„Zabava počinje"

Rik Henfling, direktor leta Artemisa Dva, na konferenciji za štampu u sredu rekao je da će Orion stići do trenutka ulaska na visini od 122 kilometra.

„I tad zabava stvarno počinje“, rekao je on.

Dok Orion bude jurišao kroz atmosferu, njegov toplotni štit će biti izložen temperaturama od oko 2.700 stepeni Celzijusovih, što je polovina vreline površine Sunca.

Mnogo se govorilo o toplotnom štitu - bio je teško oštećen tokom prve misije Artemisa bez posade.

Ali podesivši ugao ponovnog ulaska, inženjeri su ubeđeni da su rešili problem.

Henfling kaže da je potrebno samo 13 minuta od ulaska u atmosferu dok se astronauti ne spuste na vodu u Pacifičkom okeanu.

Očekuje se da će 24 sekundi po ulasku u atmosferu kapsula potpuno izgubiti kontakt sa Zemljom na šest minuta.

Džejms objašnjava da jurišajuća svemirska letelica toliko zagreje vazduh da elektroni ostanu bez atoma kiseonika i azota, formirajući naelektrisanu plazmu koja blokira radio signale.

Prema Henflingu, jednom kad se taj šestominutni prekid veze okonča, Orion će biti na oko 46 kilometara od površine zemlje, a i dalje će padati prilično brzo.

„U tom trenutku ćemo biti na nekoliko desetina kilometara od tačke sletanja. I tad će naša pažnja biti usmerena na aktiviranje padobrana“, objasnio je on.

Usporavanje

Svemirska letelica će juriti kroz Zemljinu atmosferu brzinom od više od 40.000 kilometara na čas.

Da bi se usporila, Džejms kaže da je prvi korak iskoristiti atmosferu kao kočnicu.

Kapsula Orion je pravljena tako da ne bude aerodinamična, tako da će ona „udariti u atmosferu poput leteće cigle, a potom iskoristiti vučnu silu iz atmosfere da se uspori“, objašnjava on.

Pri tim brzinama, Džejms kaže da astronauti „umeju da budu poprilično prodrmani“.

Dok letelice bez posade mogu da uđu u atmosferu za oko minut pri sili od oko 100 G, on kaže da je to prilično preko onoga što ljudi mogu da prežive.

Da bi postao podnošljiviji za posadu, ulazak pod uglom bi mogao da potraje i pet minuta umesto jedan, smanjivši G silu kojoj su izloženi.

Jednom kad svemirska letelice bezbedno prođe, više padobrana će biti aktivirano da je uspori.

„Imamo dva kočna padobrana koji će se aktivirati.

„Biće to na visini od oko 6,7 kilometara. To će nas usporiti na brzinu od oko 322 kilometara na čas“, objasnio je Henfling.

Kočni padobrani su napravljeni tako da stabilizuju i uspore svemirsku letelicu pre nego što budu aktivirani glavni padobrani.

Oni će biti aktivirani „na visini od oko 1,8 kilometara, što će usporiti letelicu i njena četiri stanovnika do spuštanja u Pacifički okean na nežnu brzinu od 32 kilometara na čas", kazao je Henfling.

Spuštanje u vodu

Spasilački tim će čekati astronaute uz kalifornijsku obalu.

Kapsula može da sleti uspravno, naopačke ili postrance, a jarki narandžasti vazdušni jastuci će se naduvati da bi joj pomogli da se uspravi kako bi posada mogla bezbedno da izađe.

„Očekujemo da izvučemo posadu i odvedemo ih u stacionar u roku od dva sata od sletanja“, rekla je Debi Kort, zamenica šefa programa Oriona, u sredu.

Ona procenjuje da će se astronauti vratiti na kopno u Pomorskoj bazi San Dijego u roku od 24 časa od sletanja.

Nakon okončane misije, imaće ponovo prvi put priliku da hodaju po čvrstom tlu i da razmišljaju o putovanju života.

Pridružiće se elitnoj grupi od samo 24 astronauta koji su ikada leteli oko Meseca.

„Ovo je najbrži ponovni ulazak u atmosferu Zemlje koju je čovek obavio za 50 godina“, kaže Džejms.

On ističe kako NASA shvata vlastitu misiju vraćanja astronauta bezbedno kući veoma ozbiljno.

„Ali u meni postoji još uvek onaj deo koji će se osećati mnogo opuštenije jednom kad budu bili ponovo sa nama ovde ne Zemlji“, kaže on.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk