Izbori u Srbiji i pogled iz Amerike: Stiže li vetar sa Atlantika

Kad lišće dobrano požuti i otpadne sa drveća, a deca u Americi polako spremaju kostime za Noć veštica, sa Apalačkih planina ka istoku kreću vetrovi koji itekako mogu da se osete u Vašingtonu.

Hrleći kroz široke bulevare glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) hladni vazduh dobaci i do zidova Bele kuće i zgrade Kongresa na Kapitol hilu.

A sa ova dva mesta, na kojima se donose najvažnije odluke, ka Srbiji u poslednje vreme duvaju vetrovi nalik na povetarac, sa mogućnošću da prerastu u nešto više do vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra.

„Pažljivo posmatramo pripreme za izbore u Srbiji", rekao je članovima Predstavničkog doma Kongresa Danijel Loton, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD.

Dok je Loton pohvalno govorio o saradnji i Strateškom dijalogu Vašingtona i Beograda, u poslaničkim klupama bilo je kongresmena, poput Vilijama Kitinga i Džoa Vilsona, koji su sumnjičavo gledali.

„Veoma sam zabrinut zbog stanja slobode medija, vladavine prava i uslova za birače u Srbiji, što otežava održavanje demokratskih izbora.

„Ako glasanje ne bude ni slobodno ni pošteno, iskrena saradnja sa SAD će biti još izazovnija", rekao je Kiting, član opozicione Demokratske stranke, u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Vlasti u Srbiji, koju već 14 godina predvode Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka (SNS), više puta su odbacili optužbe o nefer uslovima na prethodnim izborima.

Koliko Amerika prati izbore u Srbiji?

Od povratka Donalda Trampa u Belu kuću u januaru 2025, Srbija i Zapadni Balkan retko su bili teme, u toj meri da u većini zemalja regiona SAD još nisu imenovale nove ambasadore.

Više pažnje Srbija je dobila letos, kada su Beograd i Vašington potpisali Strateški dijalog, ali je iz Kongresa usledio kontraudar - republikanac Vilson i demokrata Kiting su predložili Zakon o Srbiji u kojem oštro kritikuju vlasti tvrdeći da „urušavaju demokratiju i neguju bliske odnose sa Rusijom, Kinom i Iranom".

„Ovo je zapanjujuće redak razvoj događaja - da se predloženi zakon usredsređuje na nedostatke jedne zemlje", kaže Edvard P. Džozef iz Instituta za spoljnu politiku Univerziteta Džons Hopkins, za BBC na srpskom.

Ne smatra da zakon može da donese veliku promenu u spoljnoj politici SAD prema Srbiji, jer „demokratski napredak nije prioritet Trampove administracije, koja napada i institucije u Americi".

„Ipak, ključna stvar je da u Vašingtonu - i u Kongresu i u Stejt departmentu - postoji svest o mogućnosti izbornih manipulacija", kaže Džozef.

Skrajnutoj poziciji Zapadnog Balkana značajno su doprineli" i mnogo veći geopolitičke izazovi Amerike, poput rata u Ukrajini, Gazi i protiv Irana.

Ovaj poslednji je uticao i na američku unutrašnju politiku, jer je poremećeno tržište nafte i značajno je porasla cena goriva.

Amerika se generalno manje bavi Evropom, objašnjava Majkl Polt, nekadašnji ambasador SAD u Beogradu, za BBC na srpskom.

„I demokrate i republikanci zabrinuti su zbog transatlantskih odnosa i napetosti između delova Evrope koji neguju zapadne vrednosti i onih koji se uzdaju u autokrate", kaže Polt.

'Teško da će Amerika brojati kutije'

Srbija je poznata po spoljnoj politici „sedenja na više stolica".

Iako zvanično kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, nije uvela sankcije Rusijji od početka invazije na Ukrajinu, održava odnose sa Kijevom, a blisko sarađuje sa Kinom, Izraelom i SAD.

„Vučićev režim razara demokratiju u Srbiji, dok istovremeno svrstava državu uz ratnog zločinca Putina, Komunističku partiju Kine i teroristički režim u Teheranu", u oštrom tonu kaže republikanski kongresmen Džo Vilson u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Zakon o Srbiji, čiji je koautor, pominje i izborne uslove, ali je daleko od usvajanja.

Iako je Tramp smanjio moć Kongresa i često izdaje uredbe, snagu poslanika ne bi trebalo potceniti, pogotovo ne u godini izbora sredine mandata.

„Kongres je na dobar način signalizirao srpskim vlastima da izbori moraju biti slobodni i pošteni.

„Žalosno je što je relativno malo informacija stiglo od Bele kuće ili Stejt departmenta", kaže Luk Kofi, saradnik vašingtonskog Hadson instituta, za BBC na srpskom.

Odnosi na Balkanu su u očima nekih konzervativnih krugova u Vašingtonu pitanje kojim bi pre svega trebalo da se bavi EU, a posebno posle Trampove poslednje kampanje i politike „Amerika na prvom mestu".

Dešavanja na terenu, međutim, pokazala su da je to komplikovano.

Bela kuća i Stejt department očekivale su od EU da stabilizuje region, govori Maks Primorac, saradnik konzervativne Heritidž fondacije iz Vašingtona.

„Napori EU da podstaknu Srbiju više ka Zapadu su jednostavno neuspeh, i tako će na njih gledati Trampova administracija."

U vreme bivšeg predsednika Džozefa Bajdena, administracija je naglašavala da joj je glasačko pravo u drugim zemljama važno.

Prethodni izbori u Srbiji održani su 2023, kada je ambasador SAD u Beogradu bio Kristofer Hil.

„Bela kuća posmatra ove izbore sa stanovišta američkih interesa, odnosno da li razvoj događaja u Srbiji može da koristi ili šteti SAD", kaže profesor Mark Episkopos iz vašingtonskog Kvinsi instituta, za BBC na srpskom.

Nije za očekivati da američka vlada posveti preveliku pažnju „izbornoj dinamici na terenu i ko i kako posmatra glasačke kutije", ocenjuje.

Ima li podela u Kongresu?

Vilson i Kiting su najistaknutiji kritičari Srbije u Kongresu, ali u ovom domu ima i onih koji neguju dobre odnose sa vlastima u Beogradu.

Među njima je i republikanka Klaudija Teni, kopredsednica Srpskog kokusa u Kongresu, koja nije odgovorila na pitanja BBC-ja.

„Predstavnički dom ima 435 članova, a Senat 100 i prirodno je da postoje različita gledišta.

„Ne iznenađuje što postoje vatreni saveznici Srbije, kao Teni, ali i veoma kritični članovi, poput senatorke Džin Šahin", objašnjava Amanda Torp iz Atlantskog saveta iz Vašingtona za BBC na srpskom.

BBC je kontaktirao i kancelariju Šahin, koja je prethodne parlamentarne izbore u Srbiji, okarakterisala kao nepoštene, pozivajući se na izveštaje OEBS-a.

Na izborima sredine mandata biraju se svi članovi Predstavničkog doma i trećina Senata.

„Šahin se ne kandiduje za reizbor i demokratska opozicija Vučiću gubi jedan od najjačih glasova u Vašingtonu", ocenio je Majkl Kirbi, bivši ambasador u Beogradu, za BBC na srpskom.

Izborne nepravilnosti

I pre raspisivanja izbora kao posledice antikorupcijskih protesta u Srbiji, studentski pokret i opozicija isticali su manjkavosti biračkog spiska, nemogućnost pojavljivanja na državnim medijima, pretnje i zastrašivanja.

Studentska lista, izrasla iz demonstracija zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, glavni je rival SNS-u.

„Na svim izborima u Srbiji koje sam pratio, opozicija je imala primedbe", kaže Metju Palmer, nekadašnji specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, za BBC na srpskom.

„Postoje i sada određeni nedostaci koji mogu i treba da budu otklonjeni.

„Ali su političke promene ostvarivane upravo kroz izbore, koliko god bili nesavršeni", dodaje sada saradnik Centra za analizu evropske politike (CEPA).

Posle izbora 2023, OEBS je utvrdio nepravilnosti i izneo preporuke za poboljšanje procesa.

Neki propisi su promenjeni, ali priče o „bugarskim vozovima", „uvozu" glasova iz susednih država, duplim biračkim listićima i dalje su deo predizbornog kolorita.

„Situacija se pogoršala, ali Vučić mora da poštuje međunarodne obaveze koje je preuzeo - slobodu medija, govora, okupljanja i poštene izbore", kaže kongresmen Vilson.

U američkom političkom folkloru postoji legenda iz 20. veka o izbornoj „mašini" Demokratske stranke u okrugu Kuk u Čikagu čiji aktivisti su navodno tvrdili da „samo amateri nameštaju izbore na dan glasanja".

Profesionalci su oni koji unapred nameste teren, mnogo pre nego što birači uđu u kabinu za glasanja - otprilike glasi nastavak legende.

Ni Srbiji nisu strane mahinacije, pogotovo u periodu od 1996. do 2000, kada su izborne nepravilnosti dovele do protesta i smene vlasti Slobodana Miloševića.

Važno je u kakvim uslovima su akteri ušli u trku - da nema funkcionerske kampanje, i zloupotrebe javnih resursa, kaže Luk Kofi iz Hadson instituta.

„Izbori nisu samo ono što se dešava na glasačkom mestu taj dan, već je važno da i proces koji prethodi bude slobodan i pošten", dodaje.

Brojanje glasova i dan posle

Posle mnogo skupova i kontraskupova, sukoba studenata i pristalica vlasti, okršaja sa policijom i optužbi za brutalnost, ne čudi što i u Srbiji i u SAD razmišljaju hoće li izborna noć i dan posle proteći mirno.

Na izborima 2023, posmatračka misija CRTA zabeležila je „ozbiljne incidente i drastične nepravilnosti".

Da li je u slučaju incidenata i nepravilnosti moguće očekivati reakciju Vašingtona?

Tramp je u prošlosti tokom kampanja povremeno govorio u korist bliskih lidera - Viktora Orbana u Mađarskoj ili Havijera Mileija u Argentini, ali se nije direktno mešao u postizborne procese.

„Ako vladajuća stranka postigne dobar rezultat, Tramp će, verujem, srdačno čestitati Vučiću i razgovarati o budućim odnosima.

„Ako, recimo, izbori budu tesni i krenu protesti, očekujem uobičajne poruke o podršci mirnom i nenasilnom rešenju.

„Ne vidim šta bi drugo SAD mogle da urade", kaže Mark Episkopos iz Kvinsi instituta.

„Potrebne su sankcije i da Kongres usvoji Zakon o Srbiji", jasan je kongresmen Vilson.

Umerenije opcije u Americi zagovaraju treću varijantu koja podrazumeva saradnju sa EU.

„Vašington i Brisel bi trebalo energično da reaguju u slučaju da posmatrači otkriju ozbiljne nepravilnosti", smatra Edvard P. Džozef.

Pogledajte video: Kako da se prijavite da glasate iz inostranstva

Budući odnosi Srbije i Amerike

Spoljna politika Srbije je poznata Stejt departmentu i uprkos kritikama iz Kongresa, deluje da je zvanični Vašington i dalje spreman da je toleriše.

Nepoznanica za Ameriku je spoljna politika Studentske liste, koja je kratko saopštila da nije za uvođenje sankcija Rusiji.

„To je očekivano - i na američkim izborima oduvek domaća pitanja dominiraju nad spoljnom politikom", kaže Majkl Polt, bivši ambasador.

Studentska lista deluje kao politički pokret po principu „catch all" (uhvati sve), usredsređen na borbu protiv korupcije.

„To je izazov mnogih pokreta, jer sve počinje od nezadovoljstva, a zatim se postepeno oblikuje u politički program.

„Vremenom će morati da se definiše, pogotovo ako dođu na vlast", ocenjuje Amanda Torp iz Atlantskog saveta.

S kim god iz Vašingtona da razgovarate, jasno je da su najveći „bauci" Rusija i Kina.

„Važnije od toga ko je na vlasti je kakve će strateške odluke doneti i hoće li eliminisati ruski i kineski uticaj", smatra Maks Primorac iz Heritidž fondacije.

I dok jesen polako i u Beogradu obara kestenje i pojačava košavu - Metju Palmer sumira zdravstveni karton moderne demokratije, prisećajući se i upada Trampovih pristalica na Kapitol.

„Jedno od osnovnih načela demokratije je da pobednici mirno preuzmu vlast, a poraženi dostojanstveno prihvate rezultate."

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk