Poskupljenja u Srbiji: Kakva je veza pljeskavice u lepinji i inflacije

Pljeskavica u lepinji jedno je od omiljenih brzih jela u Srbiji, ali i neočekivani pokazatelj rasta inflacije.

Pre četiri godine, pljeskavica od oko 300 grama koštala je 330 dinara u nekim beogradskim restoranima brze hrane, što znači da je za hiljadu dinara moglo da se kupe tri - sa prilozima.

Četiri godine kasnije, za jednu 'crvenu', kako se kolokvijalno naziva novčanica od 1.000 dinara, možete da kupite najviše dve pljeskavice od oko 300 grama i to u zavisnosti od restorana.

Da se po pljeskavici zaista može uočiti rast inflacije potvrđuje i izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prema kojem je ova hrana učestvovala u ukupnim poskupljenjima sa čak 21,5 odsto.

Krajem septembra, a uoči oktobarskih vanrednih parlamentarnih izbora, punoletni stanovnici Srbije dobili su jednokratnu pomoć od 6.000 dinara, što znači da za taj novac mogu da kupe tek 12 pljeskavica u lepinji.

Mada su mnogi tih 6.000 dinara već vratili u državnu kasu zbog poskupljenja pojedinih komunalija.

Uprkos stalnim hvaljenjima predstavnika vlasti o privrednim uspesima zemlje i tvrdnjama o najbržem rastu u Evropi i konstantnom povećanju plata i penzija, iz novčanika stanovnika Srbije novac brzo nestaje.

U prvoj polovini 2026, potrošačke cene porasle su za 2,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je RZS.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu 2026. godine veće su u Srbiji za 2,2 odsto u poređenju sa avgustom 2025, objavljeno je.

U zemlji u kojoj je prosečna plata oko 120.000 dinara, što je iznos bruto minimalca u Hrvatskoj, značajno su porasle cene raznih proizvoda i usluga, a gorivo je i dalje najskuplje u regionu.

Grejanje

Pred grejnu sezonu, poskupeli su drva i pelet, a najavljuje se i povećanje cene struje.

Sedam od 60 toplana u Srbiji podnelo je zahteve lokalnim samoupravama za povećanje cena grejanja, ali do sada nijedan zahtev nije odobren.

Osim daljinskog grejanja, koje koristi svaki drugi stanovnik Beograda, domaćinstva u Srbiji koriste drva, pelet, gas, ugalj i električnu energiju.

Srbija umnogome zavisi od ruskog gasa, a 30. septembra je objavljeno da je do kraja godine produžen ugovor o gasnom aranžmanu sa Rusijom.

„Aranžman je samo deo ukupne, konačne cene", kaže Aleksandar Kovačević, energetski stručnjak.

„Treba platiti tranzit gasa kroz Tursku, kroz Bugarsku, treba platiti tranzit kroz gasovode, treba platiti poreze, upravljati potrošnjom, puniti i prazniti podzemno skladište, a pored toga, ne treba zaboraviti da se krtična gasna infrastruktura nalazi u zoni ratnih dejstava.

„Cena će zavisiti i od toga koje će količine biti ugovorene i ostvarene, a moguće je da ćemo deo morati da nabavimo iz drugih izvora, što može koštati više", dodaje Kovačević.

Kako se najpovoljnije grejati?

Najpovoljniji način grejanja tokom predstojeće grejne sezone za domaćinstva u stanu od 60 kvadrata ostaju prirodni gas i ogrevno drvo, pod uslovom da se drvo nabavlja po nižim cenama i koristi u efikasnijim pećima, prema proceni Agencije za energetiku Srbije.

Trošak grejanja u tim slučajevima kreće se oko 60.000 dinara za celu sezonu.

Znatno više novca biće potrebno domaćinstvima koja koriste pelet, jer se procenjuje da će za grejanje izdvojiti oko 114.000 dinara, što je čak 50 odsto više nego prošle godine, pišu oni.

Troškovi grejanja na ugalj kretaće se između 81.000 i 102.000 dinara, u zavisnosti od vrste goriva.

Kada je reč o električnoj energiji, troškovi u velikoj meri zavise od načina korišćenja.

Domaćinstva koja se greju termoakumulacionim (TA) pećima i koriste pretežno jeftinu noćnu struju za sezonu će potrošiti oko 103.000 dinara, dok će oni koji deo potrošnje ostvaruju tokom dana plaćati i do 142.000 dinara.

Najskuplji vid grejanja i ove godine ostaje na struju, za koje je potrebno izdvojiti više od četvrt miliona dinara, dodaju.

Zašto su poskupela drva?

Cena energenata, vremenske prilike, troškovi transporta, ali i promene na tržištima u regionu - sve ovo može da utiče na cenu ogrevnog drveta.

Drva su i najviše poskupela - cena za ogrev trenutno iznosi između 10.500 i 11.000 dinara.

Ogrevno drvo je veoma dobar pokazatelj šta se dešava na energetskom tržištu, zato što se u njegovoj ceni sve sabira, ukazuje Kovačević.

„Rast cene dizela utiče na cenu ogrevnog drveta, jer drvo treba poseći, izvući i prevesti.

„Ako poskupi struja, ljudi mogu da pređu na drva, a isto važi i za gas - ako on poskupi ili postoji strah od problema u snabdevanju, neka domaćinstva bi mogla da počnu da kupuju drva", objašnjava Kovačević.

Na cenu može da utiče i značajan rast potražnje.

„Ako ljudi koji se greju na gas, recimo, iz straha od mogućih problema sa snabdevanjem odluče da kupe zalihe ogrevnog drveta, oni dodatno povećavaju potražnju.

„To mogu da budu relativno dobrostojeća domaćinstva koja mogu da kupe drva po gotovo bilo kojoj ceni, čime se ona podiže i za ostale kupce", objašnjava Kovačević.

Uz to, ako naglo zahladi, potražnja može da poraste za vrlo kratko vreme, što može da utiče i na cenu, dodaje.

Na cenu ogrevnog drveta indirektno utiče i cena struje.

Domaćinstva se greju na drva, ali koriste i struju za dogrevanje, pa ako uđu u skuplji tarifni sistem, potrošač donosi odluku koliko će koristiti struju, a koliko drva, ukazuje Kovačević.

„Ako se, na primer, promeni prag za ulazak u crvenu zonu, to može da promeni ponašanje potrošača i uveća cenu ogrevnog drveta", kaže energetičar.

„Stoga je bilo neophodno zadržati povišeni prag crvene zone za domaćinstva koja su izložena riziku energetskog siromaštva."

Crvena zona je najskuplji tarifni stepen za električnu energiju i odnosi se na mesečnu potrošnju veću od 1.200 kilovat-sati.

Šta utiče na cenu struje?

U okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, Vlada Srbije se obavezala na novo usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a planirano je i preispitivanje sistema blok tarifa.

Cena struje za domaćinstva zavisi od toga koliko električne energije potroše tokom meseca.

Najskuplji je crveni tarifni blok, u koji se ulazi kada mesečna potrošnja pređe određeni prag.

Prag je prošle godine spušten sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati.

To znači da domaćinstva koja potroše više od 1.200 kilovat-sati sada veći deo potrošnje plaćaju po ceni koja važi za najskuplji blok, pa račun može da bude znatno veći.

Poskupelo i vađenje dokumenata

Od 12. septembra poskupele su i usluge Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), odnosno izdavanje javnih isprava, ličnih dokumenata i registarskih tablica.

Pored dosadašnjih taksi, od sada se plaćaju i troškovi njihove tehničke izrade.

Iz Policijske uprave Beograda kažu da je reč o „minimalnim korekcijama cena određenih posle dužeg perioda".

Cena takse za vozačku dozvolu bila je 2.115 dinara, a sada 2.304 dinara.

Poskupelo je i izdavanje saobraćajne dozvole - umesto dosadašnjih 1.970 dinara, cena sada iznosi 2.168 dinara.

Nova cena za registarske tablice je 1.380 dinara.

Za zamenu saobraćajne dozvole, registarskih tablica i nalepnice potrebno je 5.684 dinara, što je poskupljenje za 200 dinara.

Osim struje, voda, lekovi i pljeskavice pogurali inflaciju

Troškovi života u Srbiji nastavili su da rastu i tokom 2026.

Inflaciju su najviše „pogurali" skuplja struja, goriva za vozila, voda, lekovi, ali i ugostiteljske usluge, a posebno mnogima omiljena pljeskavica u restoranima brze hrane, pokazuje izveštaj RZS-a.

Cena kafe skočila je za 1,8 odsto, dok su cene sokova veće za 2,7 odsto, podaci su iz septembarskog izveštaja Republičkog zavoda za statistiku.

I cene alkoholnih pića dostigle su vrhunac, pošto su poskupela za 6,5 odsto, a cena cigareta je veća za 7,1 odsto.

Pivo je poskupelo za 8,9 procenata.

Letošnja afrička svinjska kuga uzela je danak - cena žive vage tovljenika (svinje koja se uzgaja za ishranu) sada je između 240 i 250 dinara.

Uporedo sa rastom cene žive vage, sveže svinjsko meso u prodavnicama poskupelo je između 10 i 15 odsto, dok je cena junetine, za sada, nepromenjena.

Grafike: Teodora Ćurčič

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk