I Stefančuk i Rešetnjikov i Hamnei i Netanjahu: Na koliko stolica sedi Srbija

Ministar Vlade Srbije na sahrani ajatolaha Alija Hamneija u Iranu, a predsednik Aleksandar Vučić na telefonskoj vezi sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

U trenutku kada su Izrael i Iran u ratu.

Istovremeno, u Beograd je stigao predsednik ukrajinske skupštine Ruslan Stefančuk, samo nekoliko meseci pošto je to učinio ruski ministar Maksim Rešetnjikov.

I to dok Srbija održava dobre odnose sa Rusijom - koja je izvršila invaziju na Ukrajinu - iako zvanično, uz višegodišnji zastoj, putuje ka Evropskoj uniji.

Da, komplikovano.

Reč je o pokušaju takozvane multivektorske spoljne politike, kaže Džejms Ker Lindzi, politički analitičar koji se bavi Balkanom, u razgovoru za BBC na srpskom.

„Ideja je da se održavaju dobri odnosi sa više različitih aktera - Rusijom, Evropskom unijom, Kinom i zemljama u razvoju".

Da li je to u praksi moguće?

„Ne, u tome je problem, nije moguće i to nije razuman pristup vođenju spoljne politike... Stvari jednostavno ne funkcionišu tako", smatra Ker Lindzi.

Iako se, kako kaže, takva politika unutar zemlje posmatra pozitivno, a spolja se njene poruke tumače: „Srbija je proruski orijentisana, nije pouzdan partner, ne možemo joj verovati".

„Nedavno sam prisustvovao događaju na kom je jedan od srpskih ambasadora rekao 'donećemo odluku, ali u ovom trenutku ne moramo to da učinimo.'

„U redu, možda ne morate da konačnu odluku donesete odmah, ali sa svakim danom odlaganja predrasude protiv Srbije jačaju."

Poseta Stefančuka

Predsednika Vrhovne rade, ukrajinske skupštine, na aerodromu Nikola Tesla dočekala je Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Srbije.

Stefančuk i Brnabić učestvuju na Konferenciji predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Oni su je i svečano otvorili.

„Dobro došao u Srbiju, dragi prijatelju", navela je Brnabić na Instagramu, koja će na marginama konferencije imati i sastanak sa Stefančukom.

Sastao se i sa predsednikom Vučićem.

„Danas u Beogradu želim jasno da kažem - Srbi nisu mali Rusi", izjavio je Stefančuk, prenosi agencija Beta.

„Ukrajinci nisu mali Rusi, Moldavci i Gruzini nikada nisu bili i neće biti mali Rusi... Jednog dana svi ćemo sigurno postati članice Evropske unije", dodao je.

Za to vreme u Ankari, održava se veliki NATO samit, gde je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zatražio pomoć i nabavku sistema protivvazdušne odbrane od ruskih napada.

Ko je Ruslan Stefančuk:

Stefančuk je u Beogradu citirao jugoslovenskog političara Milovana Đilasa, koji je nekadašnjeg lidera Sovjetskog Saveza Josifa Staljina opisao kao jednog od najvećih zločinaca u istoriji.

Staljin nije umro, već je nastavio život u „nasledniku Vladimiru Putinu", rekao je ukrajinski zvaničnik.

„Kod nas u Srbiji je bio vrhovno zlo Hitler, teško da ćemo da se usaglasimo da je to bio Staljin", odgovorio je Vučić.

Ovo je prva poseta predsednika ukrajinskog parlamenta Srbiji u poslednjih 15 godina, rekao je Stefančuk.

Od februara 2022. srpski i ukrajinski zvaničnici su se više puta susretali, uglavnom tokom međunarodnih samita.

Tokom prethodnog susreta u Beogradu 21. maja 2026, potpisana je zajednička izjava o nastavku pregovora o Sporazumu o slobodnoj trgovini (STO).

Članstvo u STO je i glavni uslov za zatvaranje pregovaračkog Poglavlja 30 sa Evropskom unijom, koji se tiče ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

Iako kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija je jedina evropska zemlja, uz Belorusiju, koja nije uvela sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu.

Ipak, glasala je za više rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se osuđuje ruska agresija, od početka rata primala je ukrajinske izbeglice, slala finansijsku pomoć, a posredno i oružje Ukrajini, zbog čega su u Kremlju bili nezadovoljni.

„Nisam optimista po pitanju brzog članstva u EU za sve nas", rekao je Vučić na konferenciji.

Aleksanadar Vulin, potpredsednik Vlade Srbije, krajem maja u Moskvi sreo se sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, dok je u aprilu u Beogradu bio ministar ekonomskog razvoja Maksim Rešetnjikov.

Srbija je u oktobru 2025. ponovo otvorila ambasadu u Kijevu, čiji je rad početkom rata bio premešten u Beograd.

Iran i Izrael

Balansira se i na Bliskom istoku.

„Otišao sam ne kao pojedinac, nego kao neko ko je imao zadatak da ode tamo".

Tim rečima je Boris Bratina, srpski ministar informisanja i telekomunikacija, u razgovoru za Insajder, objasnio odlazak u Teheran, na sahranu iranskom vrhovnom vođu Aliju Hamneija, ubijenom u napadu SAD i Izraela.

Tokom višednevne ceremonije u iranskoj prestonici mnogi su nosili transparente i uzvikivali slogane kojima traže odmazdu Americi i Izraelu zbog ubistva Hamneija.

Prisustvovao je premijer Pakistana, koji je posredovao u mirovnim pregovorima SAD i Irana, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, predstavnici Kine, Avganistana, Iraka, Jermenije, Gruzije, Azerbejdžana, Turske i više zemalja Persijskog zaliva.

Bratina je naglasio da je njegov odlazak u skladu sa državnom politikom Srbije, kao i da do dan pred put nije znao da će ići u Teheran.

„Ispoštovali smo ono što je bio red. I da je predsednik SAD preminuo isto tako bih otišao i na njegovu sahranu. To nije dvojbeno uopšte, znate", poručio je.

Gotovo istovremeno, predsednik Vučić je objavio da se telefonom čuo sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

Razmenili su, kako kaže, mišljenja o „mogućnostima za dalje unapređenje saradnje naših zemalja“.

Srbija i Izrael, čija vojska ratuje u Gazi protiv Hamasa, u Libanu protiv Hezbolaha i protiv Irana, postigli su u aprilu bezbednosni sporazum o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane.

Predsednik Vučić je je prethodno saopštio da će fabriku dronova napraviti sa Izraelom, kojem Srbija prodaje i oružje.

Ranije je poručivao da Beograd ima „prijateljske odnose" i sa Iranom i sa Izraelom.

Nezavisna međunarodna istražna komisija Ujedinjenih nacija u jesen 2025. optužila je Izrael da je počinio genocid nad Palestincima u Gazi, što Netanjahuova vlada negira.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk