Sedam hiljada kandidata i 75 stranaka: Za koga su glasali Bosanci i Hercegovci na Opštim izborima

Tri člana Predsedništva, predsednika i potpredsednika Republike Srpske, poslanike u 10 kantonalnih, dve entitetske i državnoj skupštini - sve su to birali na Opštim izborima glasači u Bosni i Hercegovini 4. oktobra.

Birališta širom zemlje su zatvorena u 19 časova, a preko tri miliona birača prvi put su glasali uz pomoć novih izbornih tehnologija: biometrijske identifikacije birača i skeniranja glasačkih listića.

Zahvaljujući novim tehnologijama, preliminarni rezultati su objavljeni sat vremena posle izbora, u 20 časova.

Glasanje su obeležile poteškoće sa skenerima, zbog čega se na određenim izbornim mestima kasnilo sa otvaranjem.

Neka od mesta će biti zatvorena najkasnije u 22 sata, rekao je Jovan Kalaba, predsednik Centralne izborne komisije i ocenio izborni dan pozitivnim.

Na izborima je glasalo blizu 42 odsto birača, a izlaznost je manja u odnosu na pre četiri godine, saopštio je CIK.

Promenjen je način glasanja, umesto iksa pored kandidata, glasač je sa leve strane bojio kružić pored političke stranke, a sa desne ispred rednog broja koji je označavao kandidata.

Imena na glasačkom listiću nema, zbog čega su morali ranije da provere njihove redne brojeve.

Iako su održane brojne probe i obuke, neki od glasača sa kojima je razgovarao BBC na srpskom, plašili su se grešaka, ali su iz CIK-a rekli da za sve mogu da se obrate članovima biračkih odbora.

Nove tehnologije su smanjile mogućnost manipulacije biračkim spiskom, navode iz nevladine organizacije Pod lupom.

Bosna i Hercegovina ima dva entiteta - Republiku Srpsku i Federaciju BiH, koja je podeljena na 10 kantona.

Glasači su birali između više od 7.000 kandidata iz 75 stranaka.

Pogledajte za šta sve glasaju birači u BiH

U Republici Srpskoj pobeda SNSD-a

Predsedniku najveće stranke u Republici Srpskoj zabranjeno je obavljanje javne funkcije u narednih šest godina, što ga nije sprečilo da se pojavi na svim bilbordima i mitinzima Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

Glasači biraju člana Predsedništva države, predsednika RS i njegove zamenike, poslanike u državnom parlamentu i entitetskoj skupštini.

Za člana Predsedništva BiH iz redova srpskog naroda kandidovali su se Željka Cvijanović, potpredsednica SNSD-a, koja želi da obnovi mandat iz 2022. godine, Marinko Božović iz opozicione Srpske demokratske stranke i Nebojša Vukanović, predsednik opozicione stranke Za pravdu i red.

Vukanović je jedini stranački lider u RS-u koji ne podržava aktuelnu vlast u Srbiji.

Borba za poziciju predsednika RS-a je najneizvesnija i vodi se između Sava Minića iz SNSD-a, i Branka Blanuše, predsednika SDS-a.

Dok glasači savladavaju nove izborne tehnologije, u Opštini Jablanica, izbori su u senci Dana žalosti, koji je proglasio načelnik Emir Muratović, povodom godišnjice smrti 19 stanovnika u prirodnoj nesreći 2024.

Šta sve biraju u Federaciji BiH

U Federaciji BiH glasači biraju još dva člana Predsedništva - iz redova bošnjačkog i hrvatskog naroda.

Denis Bećirović bori za drugi mandat člana iz redova bošnjačkog naroda ispred vladajuće koalicije koju čine Socijaldemokratska partija, Narod i pravda i Naša stranka.

Najjači protivkandidat mu je Bakir Izetbegović iz Stranke demokratske akcije, ali su tu i Semir Efendić, nekadašnji kadar SDA, kao i Fahrudin Radončić, lider trenutno neparlamentarnog Saveza za bolju budućnost.

Izbor za člana Predsedništva iz reda Hrvata je polarizovaniji.

Aktuelni član Predsedništva Željko Komšić posle dva uzastopna mandata odlazi, a njegova Demokratska fronta kandidovala je Slavena Kovačevića.

U trci su još Zdenko Lučić (HDZ 1990 i još četiri stranke) i Darijana Filipović iz Hrvatske demokratske zajednice BiH, stranke koja je na vlasti na svim nivoima.

U Federaciji biraju i poslanike Predstavničkog (donjeg) doma entitetskog parlamenta i članove skupština deset kantona.

Za razliku od Republike Srpske, u Federaciji BiH se predsednik i potpredsednici ne biraju direktno, već ih imenuje parlament tog entiteta.

Šta se dešava sa glasanjem u Beogradu

Pravo glasa u inostranstvu ima 48.074 državljana BiH, koji su se registrovali na internet stranici Centralne izborne komisije.

Najviše prijava je iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Hrvatske.

Za Opšte izbore 2026. glasanje je predviđeno u 20 diplomatsko-konzularnih predstavništava, među kojima je i Ambasada u Beogradu.

Nekoliko dana pre izbora nije bilo sigurno da će glasanje biti omogućeno, zbog povlačenja osoblja ambasade početkom meseca.

Međutim, ambasador Aleksandar Vranješ rekao je da će 51 prijavljeni državljanin BiH moći da glasa u Beogradu 4. oktobra.

Ministar spoljnih poslova Elmedin Konaković povukao je osoblje iz Ambasade u Beogradu i proterao dvojicu diplomata Srbije iz BiH posle sahrane ratnog zločinca Ratka Mladića, osuđenog za genocid i druge ratne zločine 1990-ih.

Mladić je sahranjen u Beogradu, uz vojne počasti i prisustvo nekoliko ministara iz Vlade Srbije.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk