'Rusima smo otupeli oštricu napada': Bivši komandant ukrajinske vojske za BBC

Ukrajina je stabilizovala stanje na frontu i „slomila sposobnost Rusije da napreduje", eliminišući veliki broj njenih vojnika, tvrdi Aleksandar Sirski, bivši ukrajinski general, za BBC.

U intervjuu, prvom otkako je smenjen krajem jula 2026, osvrnuo se, između ostalog, i na taj potez Vladimira Zelenskog, ukrajinskog predsednika, ali i na kritike da je previše „staromodan" da bi komandovao novim, tehnološki naprednim snagama.

Odbacio je tvrdnje vojnika koji su bili pod njegovom komandom, koji su za BBC govorili da im je naređeno da ostanu na položajima čak i kada su bili gotovo opkoljeni ruskim snagama, što je dovodilo do velikih gubitaka.

Ruski gubici su šest puta veći nego naši, tvrdi Sirski.

„Ako se računaju samo poginuli, broj je i do 11 puta veći", dodao je.

Podatke o broju stradalih ne iznose ni Rusija ni Ukrajina.

Ukrajinska vojska tvrdi da je u septembru 2026. nanela rekordne gubitke ruskim vojnicima, ali ova tvrdnja ne može da bude nezavisno potvrđena.

Rusija je izgubila oko pola miliona vojnika u Ukrajini od početka invazije 2022. procene britanske obaveštajne agencije, dok Centar za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državma (SAD) navode da je Ukrajina do juna 2026. godine verovatno izgubila oko 150.000 ljudi na frontu.

Razlika u broju poginulih, uz tehnološki napredak i strategiju napada na slabe tačke ruskih linija, kao i istovremeno zaustavljanje njihovog napredovanja u drugim sektorima, razlog su trenutne pat-pozicije na frontu, tvrdi Sirski.

Rusija je u prvih šest meseci 2026. uspela da zauzme 61 kvadratni kilometar, kaže on.

„To ukazuje na to da je linija fronta stabilizovana", dodaje.

Ovaj trend potvrđuje i Institut za proučavanje rata (ISW).

Moskva je u septembru 2026. izgubila više teritorije nego što je zauzela, tvrde u jednom od nedavnih izveštaja.

Sirski je postavljen za vrhovnog komandanta ukrajinske vojske 2024. godine.

Istakao se u odbrani Kijeva, ukrajinskog glavnog grada, na početku ruske invazije 2022, a potom i u predvođenju uspešne kontraofanzive istočno od Harkova, u jesen iste godine.

Ali ga je Zelenski smenio u julu 2026. zbog neslaganja sa Mihailom Fedorovim, tadašnjim ministrom odbrane.

Fedorov je tvrdio da je vojska pod komandom Sirskog navodno blokirala njegove inicijative, umesto da se prilagodi realnostima rata koji se menjao.

Ukrajinski predsednik je prethodno smenio Fedorova zato što je netrpeljivost sa Sirskim izbila na videlo.

Usledili su masovni ulični protesti zbog čega je Zelenski smenio i Sirskog, a komandu vojskom preuzeo je 43-godišnji general Mihailo Drapatij.

Fedorov je potom zatražio od Zelenskog da raspiše predsedničke izbore, na šta su iz kabineta ukrajinskog predsednika taj zahtev nazvali 'bizarnim' i podsetili da je u ratnim uslovima nemoguće organizovati glasanje.

Sirski je za BBC rekao da je imao „neslaganja" sa Fedorovim, optužujući bivšeg ministra odbrane da „nije vodio računa o interesima vojske" prilikom nabavke naoružanja i zaliha.

Fedorov je stvorio „neravnotežu" u snabdevanju, tvrdi bivši ukrajinski komandant vojske.

Davao je prednost dronovima, zanemarujući ključnu opremu za prvu liniju fronta, poput bespilotnih kopnenih vozila, pikap kamiona i motocikala, ukazao je.

Čak je bilo i manjka dronova, jer je vojska dobila tek polovinu potrebne količine, naveo je.

Fedorov je bio popularni mladi ministar, poznat po digitalnim tehnološkim inicijativama, a mnogi su ga govorili da Sirski nije dorastao zadatku vođenja nove tehnološke trke u naoružanju sa Rusijom.

Sirski nije saglasan sa tim kritikama.

Tokom njegovog mandata je upotreba bespilotnih letelica dostigla novi, do sada, nezabeleženi nivo, između ostalog gađanje ciljeva udaljenih više od 2.000 kilometara od neprijateljskih linija, ukazuje.

Ukrajina je, kaže Sirski, pod njegovom komandom, postala prva zemlja koja je formirala Snage za bespilotne sisteme kao poseban vid oružanih snaga i dronovi su doveli do 80 odsto ruskih gubitaka.

Ali pod komandom Sirskog, ukrajinska vojska se haotično povlačila iz istočnih gradova Avdejevke i Ugledara, kao i iz okoline Pokrovskog.

Vojnici, koji su ranije govorili za BBC, žalili su se da su dobijali naređenja da po svaku cenu zadrže položaje.

Kada bi naređenje o povlačenju i stiglo, često bi bilo prekasno, jer bi već bili okruženi ruskim snagama.

Sirski ne poriče da do takvih situacija dolazi na liniji fronta, ali za BBC kaže da se Ukrajina bori protiv daleko moćnije vojske.

Odnos u broju aviona i bombi u 2025. bio je 18 prema jedan u koristi Moskve, tvrdi on.

Rusija je raspolagala sa dva i po puta više artiljerijskog oruđa i granata nego Ukrajina, kaže Sirski.

Sa četiri miliona vojno obučenih muškaraca koje mogu da mobilišu, ruske snage su u stanju da stvore prilike za proboj, tvrdio je.

Jedna od njegovih najpoznatijih operacija jeste upad u rusku pograničnu Kursku oblast u avgustu 2024. godine.

Operacija je okončana dramatičnim povlačenjem narednog proleća, što su pojedini vojnici nazvali „katastrofom".

Sirski je, međutim, insistirao da je operacija u Kurskoj oblasti bila „nužnost".

„U leto 2024, ruske snage su pravile pritisak duž svih glavnih pravaca na liniji fronta, angažujući do šest puta više vojnika nego što smo mi imali", objasnio je on.

Upad u Kursku oblast poremetio je rusku ofanzivu i primorao Moskvu da preusmeri trupe, pružajući Ukrajini predah i priliku da se prenapregnute brigade na istoku i jugu oporave, rekao je Sirski.

Bio je oštar prema evropskim saveznicima koji sumnjaju da Rusija ima teritorijalne ambicije izvan Ukrajine.

Savetovao im je da već sada počnu da se pripremaju za rat i „odbace sve iluzije da do njega neće doći".

Uveren je da će rat u Ukrajini sve više biti tehnološki orijentisan - biće više robota, automatizovanih sistema i veštačke inteligencije.

„Čak i obično oružje sada dobija sisteme upravljanja zasnovane na veštačkoj inteligenciji kako bi im se unapredile mogućnosti", rekao je on.

Takve tehnologije mogu da udahnu novi život konvencionalnom naoružanju, poput tenkova.

I Rusija i Ukrajina se utrkuju u razvoju „sistema aktivne odbrane" kako bi zaštitili oklopna vozila, rekao je Sirski.

„Uloga čoveka na bojnom polju će ipak ostati presudna, jer će ljudi morati da upravljaju tim sistemima", ukazao je.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk