'Русима смо отупели оштрицу напада': Бивши командант украјинске војске за ББЦ

Украјина је стабилизовала стање на фронту и „сломила способност Русије да напредује", елиминишући велики број њених војника, тврди Александар Сирски, бивши украјински генерал, за ББЦ.

У интервјуу, првом откако је смењен крајем јула 2026, осврнуо се, између осталог, и на тај потез Владимира Зеленског, украјинског председника, али и на критике да је превише „старомодан" да би командовао новим, технолошки напредним снагама.

Одбацио је тврдње војника који су били под његовом командом, који су за ББЦ говорили да им је наређено да остану на положајима чак и када су били готово опкољени руским снагама, што је доводило до великих губитака.

Руски губици су шест пута већи него наши, тврди Сирски.

„Ако се рачунају само погинули, број је и до 11 пута вец́и", додао је.

Податке о броју страдалих не износе ни Русија ни Украјина.

Украјинска војска тврди да је у септембру 2026. нанела рекордне губитке руским војницима, али ова тврдња не може да буде независно потврђена.

Русија је изгубила око пола милиона војника у Украјини од почетка инвазије 2022. процене британске обавештајне агенције, док Центар за стратешке и међународне студије са седиштем у Сједињеним Америчким Државма (САД) наводе да је Украјина до јуна 2026. године вероватно изгубила око 150.000 људи на фронту.

Разлика у броју погинулих, уз технолошки напредак и стратегију напада на слабе тачке руских линија, као и истовремено заустављање њиховог напредовања у другим секторима, разлог су тренутне пат-позиције на фронту, тврди Сирски.

Русија је у првих шест месеци 2026. успела да заузме 61 квадратни километар, каже он.

„То указује на то да је линија фронта стабилизована", додаје.

Овај тренд потврђује и Институт за проучавање рата (ИСW).

Москва је у септембру 2026. изгубила више територије него што је заузела, тврде у једном од недавних извештаја.

Сирски је постављен за врховног команданта украјинске војске 2024. године.

Истакао се у одбрани Кијева, украјинског главног града, на почетку руске инвазије 2022, а потом и у предвођењу успешне контраофанзиве источно од Харкова, у јесен исте године.

Али га је Зеленски сменио у јулу 2026. због неслагања са Михаилом Федоровим, тадашњим министром одбране.

Федоров је тврдио да је војска под командом Сирског наводно блокирала његове иницијативе, уместо да се прилагоди реалностима рата који се мењао.

Украјински председник је претходно сменио Федорова зато што је нетрпељивост са Сирским избила на видело.

Уследили су масовни улични протести због чега је Зеленски сменио и Сирског, а команду војском преузео је 43-годишњи генерал Михаило Драпатиј.

Федоров је потом затражио од Зеленског да распише председничке изборе, на шта су из кабинета украјинског председника тај захтев назвали 'бизарним' и подсетили да је у ратним условима немогуће организовати гласање.

Сирски је за ББЦ рекао да је имао „неслагања" са Федоровим, оптужујући бившег министра одбране да „није водио рачуна о интересима војске" приликом набавке наоружања и залиха.

Федоров је створио „неравнотежу" у снабдевању, тврди бивши украјински командант војске.

Давао је предност дроновима, занемарујуц́и кључну опрему за прву линију фронта, попут беспилотних копнених возила, пикап камиона и мотоцикала, указао је.

Чак је било и мањка дронова, јер је војска добила тек половину потребне количине, навео је.

Федоров је био популарни млади министар, познат по дигиталним технолошким иницијативама, а многи су га говорили да Сирски није дорастао задатку вођења нове технолошке трке у наоружању са Русијом.

Сирски није сагласан са тим критикама.

Током његовог мандата је употреба беспилотних летелица достигла нови, до сада, незабележени ниво, између осталог гађање циљева удаљених више од 2.000 километара од непријатељских линија, указује.

Украјина је, каже Сирски, под његовом командом, постала прва земља која је формирала Снаге за беспилотне системе као посебан вид оружаних снага и дронови су довели до 80 одсто руских губитака.

Али под командом Сирског, украјинска војска се хаотично повлачила из источних градова Авдејевке и Угледара, као и из околине Покровског.

Војници, који су раније говорили за ББЦ, жалили су се да су добијали наређења да по сваку цену задрже положаје.

Када би наређење о повлачењу и стигло, често би било прекасно, јер би већ били окружени руским снагама.

Сирски не пориче да до таквих ситуација долази на линији фронта, али за ББЦ каже да се Украјина бори против далеко моћније војске.

Однос у броју авиона и бомби у 2025. био је 18 према један у користи Москве, тврди он.

Русија је располагала са два и по пута више артиљеријског оруђа и граната него Украјина, каже Сирски.

Са четири милиона војно обучених мушкараца које могу да мобилишу, руске снаге су у стању да створе прилике за пробој, тврдио је.

Једна од његових најпознатијих операција јесте упад у руску пограничну Курску област у августу 2024. године.

Операција је окончана драматичним повлачењем наредног пролец́а, што су поједини војници назвали „катастрофом".

Сирски је, међутим, инсистирао да је операција у Курској области била „нужност".

„У лето 2024, руске снаге су правиле притисак дуж свих главних праваца на линији фронта, ангажујуц́и до шест пута више војника него што смо ми имали", објаснио је он.

Упад у Курску област пореметио је руску офанзиву и приморао Москву да преусмери трупе, пружајуц́и Украјини предах и прилику да се пренапрегнуте бригаде на истоку и југу опораве, рекао је Сирски.

Био је оштар према европским савезницима који сумњају да Русија има територијалне амбиције изван Украјине.

Саветовао им је да већ сада почну да се припремају за рат и „одбаце све илузије да до њега нец́е доц́и".

Уверен је да ће рат у Украјини све више бити технолошки оријентисан - биц́е више робота, аутоматизованих система и вештачке интелигенције.

„Чак и обично оружје сада добија системе управљања засноване на вештачкој интелигенцији како би им се унапредиле могуц́ности", рекао је он.

Такве технологије могу да удахну нови живот конвенционалном наоружању, попут тенкова.

И Русија и Украјина се утркују у развоју „система активне одбране" како би заштитили оклопна возила, рекао је Сирски.

„Улога човека на бојном пољу ће ипак остати пресудна, јер ц́е људи морати да управљају тим системима", указао је.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk