'Мотор авиона се ољуштио као банана': Пилоткиња која је спасла животе путника

Теми Џо Шулц је одувек сањала да вози борбене авионе.

Одрасла је 1960-их на ранчу близу ваздухопловне базе Холоман, у Новом Мексику у Америци и волела је да гледа како авиони надлећу њен породични амбар.

Летење јој је деловало магично.

Радила је вредно на фарми и возила трактор од девете године.

Њени родитељи нису правили разлику између мушких и женских послова, и охрабривали су је да нађе животни позив који јој одговара.

„Желим да возим борбене авионе“, рекла је мајци.

Њена мајка је одговорила: „Теми, ти људи су баш много паметни.“

Био је то први показатељ за Шулц да њен пут до пилотског звања неће бити лак.

Препреке

Током дана професионалне оријентације у средњој школи, пријавила се за час летења.

Пуковник задужен за пројекат рекао јој је: „Ово је дан каријере, а не дан хобија, мораш да нађеш нешто што девојке могу да раде.“

Шулц је ипак остала на часу и, док је слушала, њено узбуђење је само расло.

„Било је узбудљиво до самог краја. И ја сам схватила.

„Нисам чула ништа што је ван домашаја женског ума“, каже она.

Отишла је решенија него икад да постане војна пилоткиња.

Кад је завршила колеџ, покуцала је на врата регрутера америчких ваздухопловних снага.

„Саслушао ме је. А онда је рекао: Жао ми је, али ми не регрутујемо жене“, присећа се Шулц.

Била су то прва од многих врата која су јој залупљена пред носом.

Одлучила је да се окуша са другим огранцима америчке војске у којима се такође управља авионима, међу њима и у Копненој војсци – која јој је речено да им она не одговара – а потом и у Морнарици, која јој је макар дозволила да уради пилотски тест.

„Регрутер ми је рекао: 'Жао ми је, имате довољно бодова за мушкарца, али не и за жену. Морате да имате више бодова ако желите да постанете пилоткиња“, присећа се Шулц.

Вратила се на постдипломске студије, али је знала да мора да да још једну шансу том сну.

Пошто је завршила студије 1985. године, отишла је у други регрутни центар америчке Морнарице.

Рекла је регрутеру да није имала довољно бодова „за девојку“ и да жели поново да уради тест.

„А он јој је рекао: 'Како то мислиш? Па ми немамо различито бодовање за мушкарце и жене.'

„И он јој је рекао: 'Погледаћу твоје резултате'. Урадио је то и рекао: 'Твоји резултати су добри'."

Неколико месеци касније, обријала је главу и радила склекове у Школи за кандидате за авијатичарске официре на Флориди.

Летење је било онолико магично колико је Шулц сањала да ће бити.

Квалификовала се за пилота и постала инструкторка летења, са специјализацијом за „губитак контроле над летом“.

То је подразумевало да се летелица дигне на око 9,14 километара висине и убаци у ротацију.

Задатак студента био је да се поврати или ће Шулц преузети контролу.

То је била одлична вежба за један дан пре осам година кад је мотор на путничком авиону којим је управљала Шулц експлодирао.

Провела је у међувремену читаву деценију као пилоткиња америчке морнарице, а у том пероду је упознала мужа.

Током 1990-их су обоје напустили морнарицу и засновали породицу.

Возили су комерцијалне летове за америчку авио компанију Саутвест ерлајнс.

Седамнаестог априла 2018. године, лет број 1380 био је напуњен горивом до врха за дуго путовање и сва места у авиону била су заузета.

Кад је летелица достигла висину од 10,06 километара, Шулц је зачула експлозију.

Прво што је помислила је да су се сударили са нечим у ваздуху.

„Летелица се накривила и ротирала улево", каже Шулц.

Она је успела да поврати контролу над авионом, али је он онда почео толико да се тресе да није могла да очита инструменте.

Инстинкти

Кокпит се испунио димом и чула се толико гласна бука да Шулц и њен први официр нису могли да чују једно друго.

Она у том тренутку није знала да је отпао део једне од елиса, упао дубље у мотор и изазвао његову експлозију.

Тек је касније сазнала да је кућиште мотора било исечено у фронцле.

„Ољуштило се као банана оставши закачено за базу крила“, каже она.

Један од прозора био је погођен кршем и попуцао, изазвавши рапидни губитак притиска у кабини.

„На тој висини, знате, ваши синуси не могу да се изједначе толико брзо као ваздушни притисак. И зато то уме јако да заболи“, присећа се Шулц.

Бол се спустио од њених ушију низ врат.

Упркос свему томе, активирали су се њени инстинкти и знање из обуке.

Зацртала је курс до најближег аеродрома, у Филаделфији.

„Сећам се како сам помислила, нисам сигурна да ћемо успети да стигнемо до писте на време. То ме је навело да помислим да је ово можда дан кад ћу отићи Богу на истину“, каже она.

А опет на снимку разговора са контролом лета, Шулц звучи савршеносмирено.

„Да, недостаје нам део авиона, тако да ћемо покушати да мало успоримо“, чује се како говори.

А онда кад се писта појавила на видику, може да се чује на снимку из кокпита како шапуће: „Оче на небесима".

Авион је летео постранце, на само једном мотору – и Шулц је промашила писту.

Морала је да употреби сваки трик који зна да би исправила авион и слетела безбедно, спасивши 148 путника и посаду.

Једна путница, Џенифер Риордан, била је тешко повређена кад се разбио прозор, и касније умрла у болници.

То је губитак за који Шулц каже да ће га заувек осећати.

Прошла је медицинске тестове после слетања.

„Ви мора да имате нерве од челика.

„Чак вам се ни пулс није убрзао“, рекао јој је официр.

А како Шулц објашњава њену смиреност?

„Кад сте одговорни, кад се други угледају на вас, онда је права ствар сачувати прибраност и решити проблеме које имате пред собом“, каже она.

То је мисао која је пратила кроз читаву каријеру у којој никад није изгубила нерве и никад није одустала.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk