'Motor aviona se oljuštio kao banana': Pilotkinja koja je spasla živote putnika

Temi Džo Šulc je oduvek sanjala da vozi borbene avione.

Odrasla je 1960-ih na ranču blizu vazduhoplovne baze Holoman, u Novom Meksiku u Americi i volela je da gleda kako avioni nadleću njen porodični ambar.

Letenje joj je delovalo magično.

Radila je vredno na farmi i vozila traktor od devete godine.

Njeni roditelji nisu pravili razliku između muških i ženskih poslova, i ohrabrivali su je da nađe životni poziv koji joj odgovara.

„Želim da vozim borbene avione“, rekla je majci.

Njena majka je odgovorila: „Temi, ti ljudi su baš mnogo pametni.“

Bio je to prvi pokazatelj za Šulc da njen put do pilotskog zvanja neće biti lak.

Prepreke

Tokom dana profesionalne orijentacije u srednjoj školi, prijavila se za čas letenja.

Pukovnik zadužen za projekat rekao joj je: „Ovo je dan karijere, a ne dan hobija, moraš da nađeš nešto što devojke mogu da rade.“

Šulc je ipak ostala na času i, dok je slušala, njeno uzbuđenje je samo raslo.

„Bilo je uzbudljivo do samog kraja. I ja sam shvatila.

„Nisam čula ništa što je van domašaja ženskog uma“, kaže ona.

Otišla je rešenija nego ikad da postane vojna pilotkinja.

Kad je završila koledž, pokucala je na vrata regrutera američkih vazduhoplovnih snaga.

„Saslušao me je. A onda je rekao: Žao mi je, ali mi ne regrutujemo žene“, priseća se Šulc.

Bila su to prva od mnogih vrata koja su joj zalupljena pred nosom.

Odlučila je da se okuša sa drugim ograncima američke vojske u kojima se takođe upravlja avionima, među njima i u Kopnenoj vojsci – koja joj je rečeno da im ona ne odgovara – a potom i u Mornarici, koja joj je makar dozvolila da uradi pilotski test.

„Regruter mi je rekao: 'Žao mi je, imate dovoljno bodova za muškarca, ali ne i za ženu. Morate da imate više bodova ako želite da postanete pilotkinja“, priseća se Šulc.

Vratila se na postdiplomske studije, ali je znala da mora da da još jednu šansu tom snu.

Pošto je završila studije 1985. godine, otišla je u drugi regrutni centar američke Mornarice.

Rekla je regruteru da nije imala dovoljno bodova „za devojku“ i da želi ponovo da uradi test.

„A on joj je rekao: 'Kako to misliš? Pa mi nemamo različito bodovanje za muškarce i žene.'

„I on joj je rekao: 'Pogledaću tvoje rezultate'. Uradio je to i rekao: 'Tvoji rezultati su dobri'."

Nekoliko meseci kasnije, obrijala je glavu i radila sklekove u Školi za kandidate za avijatičarske oficire na Floridi.

Letenje je bilo onoliko magično koliko je Šulc sanjala da će biti.

Kvalifikovala se za pilota i postala instruktorka letenja, sa specijalizacijom za „gubitak kontrole nad letom“.

To je podrazumevalo da se letelica digne na oko 9,14 kilometara visine i ubaci u rotaciju.

Zadatak studenta bio je da se povrati ili će Šulc preuzeti kontrolu.

To je bila odlična vežba za jedan dan pre osam godina kad je motor na putničkom avionu kojim je upravljala Šulc eksplodirao.

Provela je u međuvremenu čitavu deceniju kao pilotkinja američke mornarice, a u tom perodu je upoznala muža.

Tokom 1990-ih su oboje napustili mornaricu i zasnovali porodicu.

Vozili su komercijalne letove za američku avio kompaniju Sautvest erlajns.

Sedamnaestog aprila 2018. godine, let broj 1380 bio je napunjen gorivom do vrha za dugo putovanje i sva mesta u avionu bila su zauzeta.

Kad je letelica dostigla visinu od 10,06 kilometara, Šulc je začula eksploziju.

Prvo što je pomislila je da su se sudarili sa nečim u vazduhu.

„Letelica se nakrivila i rotirala ulevo", kaže Šulc.

Ona je uspela da povrati kontrolu nad avionom, ali je on onda počeo toliko da se trese da nije mogla da očita instrumente.

Instinkti

Kokpit se ispunio dimom i čula se toliko glasna buka da Šulc i njen prvi oficir nisu mogli da čuju jedno drugo.

Ona u tom trenutku nije znala da je otpao deo jedne od elisa, upao dublje u motor i izazvao njegovu eksploziju.

Tek je kasnije saznala da je kućište motora bilo isečeno u froncle.

„Oljuštilo se kao banana ostavši zakačeno za bazu krila“, kaže ona.

Jedan od prozora bio je pogođen kršem i popucao, izazvavši rapidni gubitak pritiska u kabini.

„Na toj visini, znate, vaši sinusi ne mogu da se izjednače toliko brzo kao vazdušni pritisak. I zato to ume jako da zaboli“, priseća se Šulc.

Bol se spustio od njenih ušiju niz vrat.

Uprkos svemu tome, aktivirali su se njeni instinkti i znanje iz obuke.

Zacrtala je kurs do najbližeg aerodroma, u Filadelfiji.

„Sećam se kako sam pomislila, nisam sigurna da ćemo uspeti da stignemo do piste na vreme. To me je navelo da pomislim da je ovo možda dan kad ću otići Bogu na istinu“, kaže ona.

A opet na snimku razgovora sa kontrolom leta, Šulc zvuči savršenosmireno.

„Da, nedostaje nam deo aviona, tako da ćemo pokušati da malo usporimo“, čuje se kako govori.

A onda kad se pista pojavila na vidiku, može da se čuje na snimku iz kokpita kako šapuće: „Oče na nebesima".

Avion je leteo postrance, na samo jednom motoru – i Šulc je promašila pistu.

Morala je da upotrebi svaki trik koji zna da bi ispravila avion i sletela bezbedno, spasivši 148 putnika i posadu.

Jedna putnica, Dženifer Riordan, bila je teško povređena kad se razbio prozor, i kasnije umrla u bolnici.

To je gubitak za koji Šulc kaže da će ga zauvek osećati.

Prošla je medicinske testove posle sletanja.

„Vi mora da imate nerve od čelika.

„Čak vam se ni puls nije ubrzao“, rekao joj je oficir.

A kako Šulc objašnjava njenu smirenost?

„Kad ste odgovorni, kad se drugi ugledaju na vas, onda je prava stvar sačuvati pribranost i rešiti probleme koje imate pred sobom“, kaže ona.

To je misao koja je pratila kroz čitavu karijeru u kojoj nikad nije izgubila nerve i nikad nije odustala.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk