'Човек који је ишао главом где нико није смео ногом': Прича о Немањи Видићу

Детаљ са утакмице Манчестер јунајтеда ин 2013. године савршено описује став Немање Видића.

У тренутку када Манчестер има обезбеђену титулу, Видић се пред његовим голом, за чију је сигурност и нетакнутност увек био задужен као један од најбољих дефанзиваца света, нашао на земљи.

Тамо где би се многи можда и инстинктивно склонили, јер се противнички фудбалер на тек метар или два спрема на ударац, он се баца ка лопти и испред ње потура лице.

Јер „сломљени нос може да се поправи, али понос због примљеног гола не“, једна је од његових најпознатијих изјава.

„Борац је увек био и на терену и ван њега“, каже Славољуб Муслин, бивши селектор репрезентације и Видићев некадашњи тренер у Црвеној звезди, за ББЦ на српском.

„Поштен и храбар човек са којим бих ишао и у рат и био сигуран да ме никада не би издао.“

Тачно десет година по завршетку каријере, име славног репрезентативца и шампиона Европе са Манчестер јунајтедом поново се нашло у медијима.

Славиша Кокеза, бивши председник Фудбалског савеза Србије (ФСС) и члан владајуће Српске напредне странке (СНС), наводно је ангажовао 2020. криминалце да физички запрете Видићу, тврди се у порукама до којих је дошао КРИК, истраживачки медиј из Србије.

„Ако се још једном огласи и не одустане од савеза, иде на гробље", наводно је написао Кокеза сараднику.

У отвореном писму, Видић је претходно критиковао Кокезу и ФСС, сматрајући их одговорним за неуспехе репрезентације у квалификацијама за Европско првенство.

„Систем је деструктиван и краткорочан, троши фудбалске раднике, прави фудбалере и тренере за кратку употребу, поставља на функције људе са сумњивим намерама", истакао је те 2020. године.

Рад кровне куће српског фудбала критиковао је Видић и наредних година, учествовао 2023. и у трци за председника ФСС-а, али се повукао пре гласања, тврдећи да је све унапред одлучено.

„Волео бих да ми неко из институција каже да ли је моја безбедност и даље угрожена", написао је у реакцији на вест о претњама.

За Видића кажу да је човек који је увек говорио шта мисли.

У Ужицу, Београду или Манчестеру.

Црвена звезда

Рођен је 21. октобра 1981. у Ужицу у западној Србији, где је у локалним клубовима Јединству и Слободи почео да тренира фудбал.

Као тинејџер прелази у омладинску школу Црвене звезде, чији је велики навијач.

Одрастао је, како каже, уз мечеве црвено-белих против Динамо Дрездена, Бајерн Минхена и Олимпика из Марсеја 1991. године, када је Звезда постала првак Европе.

„Кад сам био мали, мој сан је био да заиграм за Црвену звезду, да играм дерби (против Партизана) и постигнем гол“, изјавио је у интервјуу за енглеске медије.

У први тим је стигао 2000, уз једногодишњу позајмицу у суботичком Спартаку.

Међутим, тај период његовог живота обележила је и трагедија.

Владимир Димитријевић, 20-годишњи Звездин фудбалер, Видићев пријатељ и саиграч из омладинске школе, преминуо је 2001. после тренинга на ком му је позлило.

Први професионални уговор потписао је тог лета, баш као и Видић, који је тог дана са њим отишао амбулантним колима у болницу.

Годину дана касније, када је у 118. вечитом дербију дао гол Партизану, скинуо је дрес и показао мајицу са Димитријевићевим ликом.

„Били смо нераздвојни, веома блиски пријатељи, као браћа која су отишла од куће, имали исте снове, а онда је он умро", изјавио је Видић 2017. године.

„И даље сам у контакту са његовим родитељима, поносни су на свог сина... Био је добра особа и одличан фудбалер."

Медији преносе и да је Видић у међувремену Димитијевићевом оцу купио стан, о чему никада није јавно причао.

У Звезди је за четири године одиграо 67 мечева и постигао 12 голова, а као капитен освојио једну дуплу круну (2003/2004) и куп (2001/2002).

Навијачи посебно памте два гола данском Одензеу у Купу УЕФА, данашњој Лиги Европе, од којих је други био у 86. минуту, за пролазак у наредну фазу такмичења.

„И у млађим категоријама, а нарочито када је дошао у први тим, видело се да је рођени вођа и лидер - и на терену и у свлачионици", каже Муслин.

„Био је увек бескомпромисан, хтео је да учи, хтео је да успе и то га је, уз фудбалске квалитете, довело ту где јесте".

Европски и светски врх

Из табора београдских црвено-белих, Видић прелази у московске.

За Спартак из Москве играо је две године (39 утакмица и четири гола), где га је запазио сер Алекс Фергусон, славни тренер још славнијег Манчестер јунајтеда.

Желео га је и Ливерпул, али се на крају ипак одлучио за Црвене ђаволе.

И тешко да је погрешио.

Са Манчестер јунајтедом је освојио је пет титула Премијер лиге - у којој је два пута проглашен за играча сезоне - Лигу шампиона и Светско клупско првенство.

Опет као капитен.

„Ратник, апсолутни титан од човека, снажан и неустрашив, стена и прави лидер - никада се није повлачио", каже Патрик Бурнс, навијач Манчестер јунајтеда, за ББЦ на српском.

„Све оне лопте за које је било 50:50 шанси коме ће отићи, жељом и посвећеношћу је учинио да буду 70:30 у његову корист".

Одлучан и поуздан, описује га Ијан Мекартни, хроничар Манчестера.

„Сви који су се суочили са њим знали су да их чека тешких 90 минута", каже Мекартни за ББЦ на српском.

„Гледао сам све његове утакмице, много ми је недостајао када није играо."

Видић и Енглез Рио Фердинанд били су један од најпознатијих одбрамбених тандема у модерној историји.

Фердинанд је можда био технички бољи, али је Видић био смелији.

„Немања ставља главу тамо где други нису смели ногу“, изјавио је Робин ван Перси, његов некадашњи саиграч.

Утакмице је често завршавао крвавог дреса или без свести.

Велике дуеле водио је против Дидијеа Дрогбе, некадашњег нападача Челсија и Обале Слоноваче, а критичари ће рећи да му је доста муке задавао Фернандо Торес, Шпанац који је играо за Челси и Ливерпул.

Навијачи су му посветили и песму.

„Немања ооо, Немања ооо, долази из Србије и је**но ће вас убити (Немања, wоах-ох Немања, wоах-ох, хе цомес фром Сербиа, хе'лл ф**кинг мурдер yа).

„Много ми се допада та песма. Не вређа ме, већ показује да навијачи поштују оно што сам радио", каже Видић.

Не добија сваки играч песму, али је Видић био „почаствован“ због беспрекорних наступа, истиче Мекартни.

После Јунајтеда прешао је у милански Интер, где је завршио каријеру.

Бранио је дрес три репрезентације исте државе - СР Југославије, Државне заједнице Србије и Црне Горе, а потом и Србије.

И то на два Мундијала - 2006. у Немачкој и 2010. у Јужној Африци, али без већих репрезентативних успеха.

Памти се и да је промашио пенал против Словеније 2011. године, у једном од кључних мечева квалификација за Европско првенство.

Одиграо је 56 утакмица за државни тим и постигао два гола.

Каријеру је завршио 2016. године.

Случај Кокеза

„Доста више", речи су којима је 2020. почео отворено писмо јавности.

„Цео систем ради у интересу менаџера и функционера, не фудбала - дозвољава људима, благо речено са сумњивим биографијама, да зарађују огроман новац.

„Фудбалери и тренери су осуђени да сарађују са таквим људима, јер су, нажалост, они ти који одлучују о њиховој судбини".

После тог писма реаговао је Кокеза, који је на челу ФСС-а био од 2016. до 2021. године.

Планирао је да ангажује криминалце да запрете и физички нападну и Видића и све играче који су га подржали, тврди КРИК.

„Не сме то да иде у исто време (пребијање фудбалера). Биће фрка у медијима. То мора један по један", наредио је Кокеза једном од саговорника, пренео је КРИК.

Тражио је и да се Видићу пренесе да ће „да иде на гробље" ако се још једном огласи, а на аутомобил су му поставили и уређај за праћење.

„Када поставите уличара да води фудбалски савез и уличара који води Црвену звезду, довели сте улицу у фудбал и ту више нема конструктивног разговора", рекао је Видић у реаговању на друштвеним мрежама.

„Свака критика се сматра личним нападом и угрожавањем плена који су узурпирали".

Уз Кокезу, Видић алудира и на Звездана Терзића, генералног директора Звезде, против ког је вођено неколико поступака за присвајање новца од продаје фудбалера.

По неким оптужбама је ослобођен, а друге су застареле.

„Они су последица, а не узрок проблема - највећу одговорност има онај који их је поставио на те функције", сматра Видић.

Терзић се више пута хвалио да је на чело Звезде дошао на позив председника Србије Александра Вучића, којем је и Кокеза био близак сарадник.

Међутим, пошто је 2021. саслушан због сумње за сарадњу са криминалним групама, а после Вучићевих оптужби преко медија да га је прислушкивао, Кокеза одлази из земље.

Данас није познато где је.

„Нити ми је Немања Видић посебно важан, нити ми је посебно важан Славиша Кокеза", изјавио је Вучић.

„Надлежни органи ће реаговати ако постоји кривично дело", додао је.

Кандидатура за председника ФСС

Иако има тренерску лиценцу, никада није кренуо тим путем.

Намерачио се на друге функције, завршивши и мастер под покровитељством УЕФА за менаџмент, стратешки маркетинг и комуникације у фудбалу.

Кандидовао се за председника Фудбалског савеза Србије, који је после Кокезине оставке две године био без челника.

„Циљеви су ми јасни, искључиво патриотски, желим да уједињујем, не разједињујем.

„Мислим да мојој Србији могу да понудим вредности које су ме красиле као фудбалера", поручио је.

Тада је рекао да има подршку пет делегата неопходних за кандидатуру и да се нада да „неће подлећи притиску којем су изложени".

За притиске је касније оптужио Терзића, који је то негирао.

Иако су га подржали бројни тренери и бивши фудбалери, дан уочи изборне скупштине повукао је кандидатуру.

Исход гласања је био одлучен пре избора, сматра.

„Нису желели да чују моје намере и упореде тим који сам окупио, на сваком кораку ми је јасно стављено до знања да нам шанса неће бити пружена", рекао је.

„Искрено се плашим да ће у наредном периоду ситуација у српском фудбалу бити још гора, између осталог и због система вредности који промовишу људи који га воде".

Био је најбољи и даље је најбољи кандидат, сматра Муслин.

„Тамо је гласачка машина врло јака - ти људи су тамо из интереса, није ни чудо што га нису хтели, јер за 90 одсто људи не би било места кад би он дошао".

Подршка студентима

У међувремену се, после фудбалске, оглашавао и по питању ситуације у држави.

Подржао је студентске протесте, покренуте после пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, којима се тражи одговорност за смрти 16 људи.

„Први пут се сусрећемо са оваквом ситуацијом где млађе генерације желе да живе у бољем друштву и захтевају бољи систем, вредности и одговорност институција.

„Ову прилику не смемо да пропустимо", изјавио је Видић у априлу 2025.

Студенти су у међувремену тражили и ванредне парламентарне изборе, али их власт и даље не расписује.

Помињало се и да би Видић могао да се нађе на студентској изборној листи.

Он је недавно изјавио да „не зна ко је на листи и какав је вредносни систем студената који стоје иза те листе".

„Али верујем да би на њој требало да буду стручни, остварени и карактерни људи, који су жртвовали себе и породицу у тешким временима", рекао је Видић средином јуна 2026.

Приликом једног сусрета студенти су га питали да ли би се поново кандидовао за место педседника ФСС, на шта је одговорио: „Никад не би требало рећи никад".

„Ако би се сутра нешто променило, спреман сам да помогнем српском фудбалу".

На питање да ли би пристао да буде на челу Зведе био је нешто изричитији:

„Дефинитивно не после Терзића".

Погледајте како се црвено-бели брину о пехару Купа шампиона

'Породицу чувам за себе'

Са породицом се у Србију вратио 2021. године.

„Желео сам да моја деца имају припадност, да се врате у своју земљу, да знају одакле долазе и где им је база", образложио је разлоге повратка у Београд у подкасту Велике приче.

Са супругом Аном има двојицу синова, али о породици ретко говори.

„Иако има много повода, једноставно не волим да причам о приватном животу и породици, трудим се да тај део сачувам за себе", објаснио је Видић.

У Великој Британији су, како каже, водили повучен и „нормалан" живот.

Никада, како каже, није волео „екстравагантна места и експонирање".

Воли да игра голф и тенис.

Почетком 2026. преминуо му је брат Душан.

После вести о претњама, у коментарима на његовој објави јавно су подржали некадашњи саиграчи из Манчестера Патрис Евра и Дмитар Бербатов, као и бивши хрватски репрезентативац Дејан Ловрен.

Некадашњих саиграча из репрезентације Србије још нема.

Ово није прича о мени, истиче Видић, већ о „систему који дозвољава да критика постане претња по живот".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk