'Не пристајемо на непоштовање': Шта генерација З жели од посла, а шта нуди послодавцима

Више од трећине живота Никола Маричић је провео радећи.

Можда то и не би било чудно да овај Београђанин нема само 23 године.

Осам година радног стажа прикупио је склапајући телевизоре, радећи селидбе и доставе, помажући на грађевини, и најзад, у угоститељству, док истовремено студира на Факултету безбедности.

Поред зараде која му је „увек битна", и слободни дани су му „веома важни", прича за ББЦ на српском.

„Млад сам и важно ми је да нисам везан толико, али битан ми је и начин рада, колектив, окружење у којем радиш, послодавац који ти верује и разуме како ствари функционишу", набраја 23-годишњи конобар.

Запослен је преко Омладинске задруге, што значи да му се не уплаћује стаж као када би имао стандардни уговор о раду.

Радни стаж му „тренутно није претерано битан" јер још студира, иако је приметио да његове старије колеге овај услов стављају више на листи приоритета, додаје.

Неке Маричићеве ставове деле и његови вршњаци, показало је истраживање ТалентИкс 2026 платформе за запошљавање Послови Инфостуд.

У Србији 85 одсто припадника генерације З, људи рођених између 1997. и 2012, сматра важним да лидери имају поверење у запослене и подржавају флексибилне начине рада, попут обављања посла од куће.

Већина, 89 одсто, жели да ради у окружењу где могу слободно да изнесу мишљење, поставе питање или укажу на проблем без страха од последица, а 90 одсто верује да њихове улоге, одговорности и очекивања треба да буду јасно дефинисани.

Млади у Србији „прате трендове и деле већину очекивања њихових вршњака из Европе", каже економисткиња Дејана Павловић за ББЦ на српском.

Последњих година је забележен пад стопе незапослености младих у Србији и смањења удела младих међу незапосленима, који нису у систему образовања, нити на обуци (НЕЕТ), додаје.

„Међутим, ови показатељи и даље су неповољнији него у већини држава Европске уније", закључује Павловић, виша научна сарадница Института економских наука (ИЕН).

Генерација З зарађује више него њени претходници, чак и до 12 одсто, показало је истраживање британске Резолушн фондације објављено у јуну 2026.

Не постоје подаци који би пружили увид у ситуацију у Србији, али истраживање Стартуј Инфостуд из 2024. показало је да млади очекују веће плате - на првом послу од 89.345 динара, у просеку.

Током даље каријере, просечан испитаник жели плату 172.963 динара, каже Милош Турински из Инфостуда за ББЦ на српском.

Није наглашено са којим степеном образовања, искуства или знања и у којој бранши млади имају оваква очекивања.

Шта је младима важно када траже посао?

Пошто имају мање од 30 година, многи припадници генерације З тек започињу каријере.

А то зна да буде „највећи изазов и препрека", јер послодавци често траже раднике са искуством, што млади на почетку професионалног пута углавном немају, тврди Турински.

Ипак, пошто се Србија суочава са мањком радне снаге већ годинама, фирме све чешће примају младе и без искуства на „јуниорске позиције, плаћене праксе и програме за почетнике", додаје.

Радна етика им се често разликује од послодаваца, који су по правилу старији, што може довести до неразумевања.

Прво запослење 26-годишња Марта Јенић пронашла је 2022, док је још била студенткиња Филолошког факултета.

Предавала је другим студентима француски, а убрзо се запослила у сектору информационих технологија у компанији у којој ради и данас.

Тада је имала две готово исте понуде, али јој је ова фирма нудила рад од куће, за који каже да је „велика корист".

„Када сам нашла овај посао, који ми је први прави, биле су ми много битне и колеге, јер су ме људи плашили искуствима са лошим колективом и менаџерима који могу да те малтретирају", прича Марта за ББЦ на српском.

Добар колектив је и главни разлог због којег већ четири године ради у тој фирми, али наглашава да су приоритети почели да јој се мењају.

„Сада, када имам више искуства и знала бих да се снађем у неким ситуацијама, колектив ми је постао мање важан и најбитнији ми је баланс између посла и живота - да не запостављам приватан живот.

„Уз то, плата је сада већ постала врло битна, јер имам 26 година, то су године када треба купити аутомобил или стан и издржавати се, а ја помажем и породици", прича.

Више од три четвртине Мартиних вршњака верује да је важно да послодавац јасно одреди и објасни критеријуме за одређивање плата и њиховог могућег повећања, показало је истраживање ТалентИкс у којем је учестовало 11.222 испитаника.

Њих чак 86 одсто сматра битним да послодавци отворено говоре о променама, изазовима и резултатима.

Истраживање Министарства туризма и омладине из 2025. показује да је око 85 одсто младих пријављено на послу, што је напредак у односу на претходне године.

У поређењу са старијима, припадници генерације З су „много свеснији сопствених права и очекивања од послодавца", желе да њихов рад буде плаћен и да постоји јасна разлика између стручне праксе и сталног запослења, каже економисткиња Дејана Павловић.

То и омогућава и законодавни оквир, пошто је 2010. усвојен Закон о волонтирању, а очекује се и усвајање Закона о радној пракси, додаје.

'Посао је важан, али није центар живота'

Ива Гајић, ББЦ новинарка

Од првог запослења слушам реченице попут: „Ћути, важно је да имаш посао.“

Данас, кад одем на одмор, старији ме често питају:

„Шта ти кажу на послу што толико путујеш?“

Сматрају да је нормално да се живот потпуно подреди послу.

Мени то никад није имало смисла.

Посао ми је важан, али је само део мог живота, не и његов центар.

Битно ми је да имам времена за себе, за људе које волим и ствари које ме испуњавају, а да ми посао омогућава пристојан и стабилан живот.

Ако не напредујем или се појави боља прилика, немам проблем да одем и променим посао.

То је прилично типично за моју генерацију - не остајемо по сваку цену тамо где се не осећамо цењено или где не видимо перспективу.

Рекла бих да је генерација З способна, брза, прилагодљива и свесна сопствене вредности.

Не пристајемо на непоштовање и лоше услове, без обзира колико је „сигуран посао“ у питању.

Шта млади уписују, а од чега беже?

Мењају се и интересовања младих.

После закључених пријава за полагање пријемних испита на Универзитету у Београду, чак 15 факултета забележило је мање пријављених од одређеног броја места.

На Пољопривредном и Рударско-геолошком факултету је више него троструко мање пријављених од предвиђене квоте за упис, а на Географском, Физичком и Факултету за физичку хемију више него двоструко мање.

Велики број слободних места остао је и на Правном, Филолошком, Хемијском, Шумарском, Природно-математичком, Технолошко-металуршком, Православно богословском, Учитељском и Факултету безбедности.

Највећа потражња у јунском уписном року била је на Економском, Факултету организационих наука (ФОН), Стоматолошком, Електротехничком, Архитектонском Машинском и Медицинском факултетом, као и студијама психологије на Филозофском факултету, преноси лист Блиц.

На неким од смерова на овим факултетима и пет кандидата конкурише за једно бруцошко место.

Погледајте: Бумери, X, миленијаци, З или Алфа - која је ваша генерација

Црвене заставице, усавршавање и ментално здравље

Истраживање положаја и потреба младих за 2025. Министарства туризма и омладине, показало је да је током претходне године више од 36 одсто младих завршило неки додатни курс или обуку, највише у областима страних језика, предузетништва или информационих технологија.

Десет година раније, када су предмет истраживања били претежно миленијалци, тај удео износио је 16 одсто.

Младима је данас могућност професионалног развоја готово једнако битна као и зарада, каже Павловић, стручњакиња за тржиште рада младих.

„Желе додатно усавршавање, улагање у обуке и тренинге, као и прилику да континуирано уче", наглашава.

Њихова предност је висок ниво технолошке и дигиталне обучености, као и брзо усвајање технолошких иновација у раду, додаје.

Послодавци у Србији се суочавају и са све већим протоком радне снаге, коју све теже задржавају у њиховим фирмама.

Сигуран посао, који би старије генерације више вредновале, генерацији З није довољан разлог да не потраже други, указује Турински.

Иако Никола Маричић верује да је боље дугорочно радити у једној фирми, него мењати послове често, има и црвене линије које не прелази.

„Постоје места у Београду где не смеш да попијеш чашу воде или одеш на паузу током смене, као да си нечије куче.

„Био сам на разговорима у неколико таквих локала и одлучио да се тамо не запослим", прича Никола.

Три године старија Марта Јенић каже да понекад „мора мало више да трпи", јер зарадом помаже и сестри и мајци, али ни она није спремна да пређе преко свега.

„Неприхватљиво ми је да код менаџмента или власника не постоји свест о људима у фирми, када се свакодневно ради прековремено, када се то не вреднује и не нуди компензација за то, када не важе иста правила за све или када се без најаве намеће рад за викенде и празнике", набраја.

Истраживање Министарства омладине показало је и да су млади у Србији данас више забринути за сопствено ментално здравље, а две петине оних који су били забринути потражило савет или стручну помоћ.

„За разлику од претходних генерација, они више воде рачуна о менталном здрављу и не желе да раде у окружењу које подразумева било какав вид притиска", каже економисткиња Павловић.

'Генерација З поставља питања која су старији прећутали'

Кристина Кљајић, ББЦ новинарка

Мој први посао био је на једном фестивалу, са неколико млађих другарица које су, као и ја, тек улазиле у свет рада.

Један тренутак ми је остао у глави - још пре него што смо почеле да радимо, другарица је питала да ли ће хонорар бити исплаћен унапред.

А онда је, кад је чула како то обично иде, само слегнула раменима и рекла:

„А шта ако ми се не свиди овде?"

Искрено, мени то није звучало чудно ни дрско, јер сам се у том тренутку питала потпуно исто.

Нисмо знале ништа о „правилима игре".

„Децо, шта вам је побогу, што сте толико размажене", рекла нам је моја мајка кад смо се вратиле после првог дана рада на фестивалу.

Мора нешто и да се истрпи, додала је.

Мислим да је то суштина онога што се приписује генерацији З - не лењост или неозбиљност, него спремност да гласно поставиш питање, што генерације пре нас можда нису имале.

Чини се да нам је важно да посао има смисао, да радимо нешто што нам значи.

Временом сам научила и да се тај смисао понекад не види одмах првог дана, него се гради кроз рад.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk