Како је Ормуски мореуз постао најмоћније оружје Ирана

Четрдесетодневни сукоб између Ирана, Сједињених Америчких Држава и Израела изнедрио је изненађујући закључак - најефикаснија полуга Ирана можда није његова нуклеарна способност, већ ометање стратешки важног Ормуског мореуза.

Од самог старта, рат је нашироко доживљен као покушај да се изнуди смена режима у Ирану снажним бомбардовањем кључних локација и вођа.

Иран је одговорио испаљивањем ракета и дронова на америчке савезнике у Заливу, али како је непријатељство ескалирало, пажња се преусмерила на осујећивање поморског саобраћаја кроз уски водени пролаз који повезује Персијски залив са светским тржиштима.

Овај потез брзо је извршио огроман притисак на Сједињене Државе и њихове савезнике, који зависе од непрекинуте испоруке нафте и гаса кроз мореуз.

Званичници у Исламској револуционарној гарди (ИРГЦ) препознали су да контролисање овог уског грла може да донесе већу стратешку предност него конвенционална војна ескалација.

Угрозивши светске енергетске залихе, Иран је приморао Вашингтон да преиспита властити приступ, на крају ставивши приоритет на поновно отварање и безбедност пловног пута као услов за преговоре о примирју.

Упркос томе што је Иран раније редовно претио да ће затворити мореуз ако буде био нападнут, мореуз никад раније није био до краја затворен на овај начин.

Чак ни током Иранско-ирачког рата 1980-1988, када су нападани нафтни танкери, није био блокиран.

Сада неки ирански команданти и званичници расправљају о будућност контроле коју ће земља имати над мореузом.

Ирански парламент, нарочито Комисија за националну безбедност, такође је израдила предлог за увођење путарине бродовима који пролазе.

Један посланик предлаже да Иран наплаћују долар на свака три барела превезене нафте.

Слика и прилика тријумфа

Ирански државни медији пројектују слику тријумфа након проглашења примирја.

Иранска амбасада у Кувајту објавила је видео снимак бившег врховног вође Ирана насловљен: „Кад дође победа Алаха и освајање“.

Он одражава шири наратив који се промовише у Ирану - да је земља успешно одолела страном притиску.

Агенција Фарс њуз, повезана са Иранском револуционарном гардом, известила је о новом развоју догађаја рекавши: „Ирански план о примирју обухвата укидање санкција, ратну одштету и повлачење америчких трупа.“

Виши ирански званичници поновили су тај став.

Изјаве иранског потпредседника представила су примирје као победу „Хамнеијеве доктрине", позивајући се на Алија Хамнеија, бившег иранског врховног вођу који је убијен у првим данима рата.

Истовремено, Мохсен Резаие, бивши шеф ИРГЦ-а и саветник новог иранског вође, упозорио је да иранске снаге остају у стању високе приправности, „са прстом на обарачу“.

А опет, испод читаве те реторике о победи, крије се много крхкија реалност.

Иранска војска је претрпела значајне губитке, а њена привреда, већ под притиском вишегодишњих америчких санкција, значајно се погоршала.

Током сукоба је погубљено најмање 13 људи, многи од њих оптужени за шпијунажу, а неки од њих били су затворени током јануарских протеста широм земље.

Ова дела сугеришу дубоку забринутост у оквиру естаблишмента због могућности унутрашње побуне, док власти покушавају поново да успоставе контролу.

Отварање мореуза био је кључни амерички захтев пред мировне преговоре, али чини се да постизање овога није једноставно.

Иран је у среду упозорио да ће бродови који пролазе кроз њега без дозволе Револуционарне гарде „бити гађани и уништени“.

Секретарка за штампу Беле куће Керолајн Левит касније је рекла да је председник Трамп обавештен о овим „неприхватљивим“ извештајима, али је рекао да се они разликују од онога што се говори приватно.

Ирански заменик министра спољних послова Саед Катибзадех изјавио је за ББЦ у четвртак да ће Иран „омогућити безбедност за сигуран пролазак“ кроз мореуз, који је био „отворен миленијумима“ пре него што је отпочео рат Америке са Ираном.

Мореуз ће бити поново отворен тек пошто „Сједињене Државе повуку ову агресију“, додао је, наизглед говорећи о израелским нападима на Либан.

Иран ће се придржавати „међународних норми и међународног права“, казао је такође.

Међутим, додао је и да мореуз није у међународним водама и да безбедан пролаз кроз њега зависи од „добре воље Ирана и Омана“.

Пролаз кроз мореуз потпада под међународни поморски закон и Конвенцију Уједињених нација о праву мора (УНЦЛОС), која гарантује безбедан пролаз цивилном поморском саобраћају.

Погледајте видео 'На ивици бојног поља': ББЦ репортерка у близини Ормуског мореуза

Опасан преседан

Шта ће, дакле, Иран урадити следеће?

Предлог за контролу мореуза стављен пред ирански парламент састоји се од девет тачака.

Једна од кључних ставки наводи да „непријатељским бродовима неће бити дозвољено да прођу“.

С друге стране, Иран би пружао услуге око проласка, захтевајући од компанија да плате у иранској валути и да имају ирански банковни рачун.

Од бродова би се такође захтевало да објаве какав товар превозе.

То је веома сложен предлог и још није стављен на гласање.

Ако Иран заиста буде наплаћивао путарину бродовима који пролазе кроз Ормуски мореуз, кључно питање је да ли би Сједињене Државе и њени западни и регионални савезници прихватили један такав потез.

Скорашње реакције указују на енергично противљење, јер је слобода пловидбе кључни принцип за Америку и њене партнере, а сваки систем наплате путарине био би доживљен као опасан преседан.

Ако Ирану то успе, представљаће значајну стратешку и симболичну победу, демонстрирајући његову способност да контролише једно од најважнијих поморских уских грла на свету.

Међутим, постоји ризик да би један такав потез могао да им се обије о главу и уједини америчке савезнике, чланице НАТО и регионалне силе против Ирана, потенцијално довевши до координисане дипломатске, економске или чак војне реакције.

Додатно извештавање: Сара Бел.

Погледајте видео Пут кроз Ормуски мореуз са капетаном Јанковићем

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk