'Србија умешана у потенцијално проблематична питања': Марко Рубио

Компликовани односи Београда и Вашингтона као да су потпуно стали у кратак одговор америчког државног секретара Марка Рубија на питање о Србији.

Поменуо је намеру да Сједињене Америчке Државе (САД) „додатно продубе однос са Србијом као стратешким партнером“ и деловао задовољно због похвала које је на његов и рачун америчког председника Доналда Трампа упутио председник Србије Александар Вучић.

„Волим похвале, не добијамо их баш увек, знате то“, рекао је Рубио новинарима у Њујорку, током 81. седнице Генералне скупштине Уједињених нација.

Међутим, амерички државни секретар је додао и да је „Србија укључена у нека потенцијално проблематична и веома осетљива питања која привлаче и међународну пажњу“.

Није објаснио на шта је конкретно мислио.

Али, рекао је да се нада да ће и он, попут представника Стејт департмента и других државних институција, имати прилику да посети Србију.

Средином јула, влада САД отворила је стратешки дијалог са Београдом.

Међутим, само месец дана касније, амерички конгресмени Џо Вилсон и Вилијам Китинг предложили су закон о Србији, у којем оштро критикују власти тврдећи да „урушавају демократију и негују блиске односе са Русијом, Кином и Ираном".

За сада је овај документ далеко је од усвајања у оба дома, Представничком и Сенату, а Министарство спољних послова Србије није одговорило на захтев ББЦ-ја за коментар.

„САД су доследне у политици да Србија мора да се придржава владавине права, прекине регионалну дестабилизацију и поштује слободу говора и окупљања", рекао је конгресмен Вилсон у писаној изјави за ББЦ на српском.

У предложеном документу управо се од Рубија тражи да изврши притисак на Београд да обезбеди слободне и поштене изборе, појача борбу против корупције, осигура владавину права и промени однос према Москви, Пекингу и Техерану.

Уколико се та питања не реше адекватно, не покрене независна и транспарентна истрага и утврђивање одговорности за трагедију у Новом Саду и употреби прекомерне силе према демонстрантима, Китинг и Вилсон тврде да би САД требало да размисли и о обустави стратешког дијалога.

У последње две године, власти у Србији суочиле су се са масовним антикорупцијским протестима у којима се захтевала одговорност за смрт 16 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, као и позивима за одржавање превремених избора.

Они су заказани за 25. октобар и потенцијални би могли да буду најнеизвеснији од 2012. и доласка на власт Српске напредне странке (СНС) и председника Вучића.

Бивши амерички амбасадор: 'Зашто Србија да буде острво?'

Драго ми је што је Рубио рекао да је САД посвећена развијању односа са Србијом, каже амерички дипломата Мајкл Полт за ББЦ на српском.

„Потребан нам је снажан однос са Београдом, чак и ако се не слажемо", додаје бивши амерички амбасадор у Србији, чији је мандат трајао од 2004. до 2007.

Док је он био ту држава се поделила - најпре је службовао у државној заједници Србије и Црне Горе, а затим је проглашена независност Црне Горе, па и Србије 2006.

„Провео сам три године у Београду, често се не слажући са руководством у Србији са којим сам сарађивао, али сам активно наставио дијалог како бих учинио све да покушамо заједно да пронађемо пут напред."

Упркос свему, Сједињене Државе су чврсто посвец́ене циљу да Србија у будуц́ности постане део целокупне евроатлантске безбедносне структуре - чланица ЕУ и НАТО, додаје.

„Изостављање Србије из тих структура било би глупо са наше стране, а било би глупо и од Србије.

„Већина суседа Србије се већ укључила у тај заједнички подухват - зашто Србија буде острво?", пита се Полт.

Упркос чињеници да и ЕУ и САД имају властите проблеме, боравак у овој заједници је бољи него ван ње, оцењује професор на Аризона стејт универзитету.

„Верујем да је боље бити Србин у Европској унији, него Рус у Путиновој Русији, или Кинез у Сијевој Кини".

Позив Трампу да посети Србију

Србија на спољнополитичком плану наставља политику „седења на више столица“, то јест одржавања добрих односа не само са САД и Европском унијом, већ и са Русијом и Кином.

Управо то је било на мети критика америчких конгресмена, који критикују присуство министра информисања Србије Бориса Братине на сахрани ајатолаха Алија Хамнеија, погинулог у америчко-израелском рату са Техераном.

За то време, однос САД и Србије додатно оптерећује статус Косова, чију 2008. проглашену независност Вашингтон подржава, а званични Београд и даље не признаје.

„Највећи проблеми данашњице нису недостатак правила и принципа, већ њихово непоштовање у прошлости и садашњости", изјавио је Вучић на 81. седници Генералне скупштине Уједињених нација.

Сматра да сведочимо „рађању новог поретка" који је „све више оријентисан око два центра моћи" и критиковао све који су подржали проглашење независности Косова.

Међутим, Вучић истовремено каже да Србија подржава Трампа и у „његовом раду види шансу за успостављање праведнијег поретка у свету и одговорнијег односа према Србији као блиском америчком савезнику из оба светска рата”.

У засебној изјави новинарима, Вучић је рекао да је поновио позив да Трампу посети Србију и да „верује да ће амерички председник доћи следеће године".

Упркос захвалности Рубију на изјави, Вучић је признао да у односима Србије и САД и даље постоје питања о којима две стране имају различите приступе.

„Много ту још има различитих проблема, али полако иде набоље, што Србији даје сигурност", каже Вучић.

Односе САД и Србије оптерећује и сложена ситуација са Нафтном индустријом Србије (НИС), артерије целокупне српске привреде, која је од октобра 2025. под америчким санкцијама због већинског руског власништва.

Вашингтон је до сада више пута продужавао лиценцу за рад компаније и померао рокове да мађарски МОЛ заврши преговоре са руским Гаспромом/Гаспромњефтом о купопродаји већинског удела у НИС-у.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk