Људи који верују да је вештачка интелигенција Антихрист

„Вештачка интелигенција ће одиграти велику улогу у смаку света“.

Ово нису речи још једног инсајдера из неке велике технолошке компаније који упозорава на предстојећу претњу по човечанство.

Њих је изговорио изузетно утицајни пастор из Атланте Филип Ентони Мичел.

Под „смаком света“ је мислио баш на смак света.

А данас, више од годину дана након Мичеловог предсказања, многи други истакнути хришћани, на форумима који варирају од ТикТока и подкаста до издаваштва, такође причају о томе да вештачка интелигенција може да буде катализатор за уништење света.

„Да ли вештачка интелигенција може да буде сценарио за смак света“, пита се пастор мега-цркве Грег Лори.

„Врло је могуће“, додаје.

У међувремену, пастор Мајк Сињорели упозорава публику у подкасту да је то интегрални део онога како стижете до Антихриста.

Вештачка интелигенција може да се користи за добро, признају ови пастори.

Али они такође упозоравају на Антихриста, Сотониног представника, ког овај користи да би преварио људе да се клањају њему уместо Богу.

У хришћанству, „смак света“ се односи на пророчанства о последњим данима на Земљи.

Антихрист се доживљава као непријатељ Бога који преузима контролу пре него што га Исус порази у бици.

Ове идеје се умногоме позивају на последњу књиге Библије, Књигу откривења.

Она садржи живописне и застрашујуће призоре, међу њима „Звер из мора“, са седам глава и 10 рогова, за које се верује да представља Антихриста.

Многи хришћани доживљавају Откривење као метафору.

Неки кажу да се оно односи на прогон ране Цркве од Римског царства.

Али други то сматрају пророчанством - неки кажу да је вештачка интелигенција „друга Звер“ из књиге, „лажни пророк“ који обмани човечанство да обожава Антихриста или чак Антихрист сам.

Вештачка интелигенција несумњиво мења свет, ширећи забринутост због њене моћи и способности - од бившег истраживача из Антропика Џејкоба Коксона који сугерише „сви бисмо могли да умремо у непосредној будућности“, до шефова великих технолошких компанија који упозоравају на ризике уколико се ритам развоја не успори.

„Разговор о смаку света цвета у времена великих промена“, каже професорка Норин Херцфелд, из Теолошке школе и богословије Светог Јована, специјализована за вештачку интелигенцију и етику технологије.

„Он омогућује људима да разумеју друштвена гибања, да осећају да то није насумично, да је то део божјег плана“, каже она.

Херцфелд пореди утицај вештачке интелигенције на послове са индустријском револуцијом, која је са собом донела високе нивое неизвесности и нервозе.

„Живимо у време рапидних промена.

„И видимо како се компјутерска технологија развија много брже него што је икад у прошлости", каже Херцфелд.

Говоре нам да ће ова технологија одузимати послове, да ће променити све, да ће у све увести револуцију, објашњава она.

Како додаје, та врста рапидне промене веома тешко пада људима.

Такође је присутан осећај губитка контроле - вештачка интелигенција је део живота већина нас, волели ми то или не, а из Силицијумске долине упозоравају „да постоји 10 или 15 одсто шансе да ће нас вештачка интелигенција све уништити“.

„Ако људи могу да осете да Бог још има контролу, да све ово још има смисла, да је ово прописано, онда могу да кажу: 'Како желим да дочекам овај тренутак? Шта да радим? Како да се поставим на страну добра уместо на страну зла?“

Скоро 40 одсто пунолетних Американаца верује да живимо последње тренутке пред смак света, према анкети Истраживачког центра Пју из 2022. године.

Међу хришћанима, та бројка скаче на 47 процената.

То је тема која се понавља деценију за деценијом, тврде стручњаци, са савременом анксиозношћу која се пројектује на појаву Антихриста.

„Моја бака је мислила да је Франклин Делано Рузвелт био Антихрист“, каже професор Џефри Ц. Пју са Универзитета Елон, из Северне Каролине.

Амерички председник Рузвелт је преузео дужност усред Велике кризе, време велике несигурности и сиромаштва.

Његово решење, Њу Дил, сматрало се револуционарним.

Пју каже да виђење његове баке „говори о ирационалности покушаја да се неки актуелни догађаји уклопе у одређени библијски наратив“.

Али док је разговор о смаку света тема која се понавља у САД, она је истински узела маха тек 1960-тих.

„То је било посебно време друштвених превирања“, каже Пју.

Извршен је атентат на два политичка лидера, три, ако рачунате Мартина Лутера Кинга Млађег, додаје.

Како каже, градови су горели због беса црнаца поводом тлачење белаца.

Имали смо децу која су почињала да се изражавају на начине на које то нису радила раније“, од антиратних протеста до омладинске контракултуре, прича.

'Застрашујуће технологије'

А онда је 1970-тих постала популарна књига Покојна велика планета Земља, која експлицитно повезује пророчанства о смаку света са савременим догађајима и геополитиком.

„Од те тачке па надаље, свако појединачно друштвено превирање било је уцртано у ту идеју о смаку света“, каже Пју.

Током Хладног рата, Антихрист су били Совјетски Савез и комунизам.

После напада од 11. септембра 2001, за неке хришћане је то био ислам.

„Страхови одређеног доба у ком живите обично се пројектују на те наративе о смаку света“, додаје Пју.

Аустралијски пастор Стивен Дрискол, који је написао књигу Створен по нашем лику: Бог, вештачка интелигенција и ви, не зна засигурно ко је и ли шта је Антихрист.

Вештачка интелигенција, „једна од најстрашнијих технологија коју смо икад направили“ је „озбиљан кандидат“, каже он.

Али коришћење Библије да се предвиди будућност није од превелике помоћи.

„Библија нуди много више од пуких спекулација о томе ко је Антихрист“, каже Дрискол.

Она нас „припрема за промену, даје нам теологију рада и алате да постанемо реалистични у вези са прилагођавањем на вештачку интелигенцију“, додаје.

'Клањај се Богу'

Стари завет говори о „пољопривредним технолошким иновацијама као што су млатилица за жито и разне друге ствари и каже да све то долази од Господа“.

„Бог је Бог технолошке мудрости“, са ултимативном контролом „над сваком технолошком ером од каменог доба преко бронзаног и гвозденог, до нуклеарног и вештачке интелигенције“.

У Старом завету, прогнани Данијел живи под неколико царстава користећи различите технологије, каже Дрискол.

Он „не може да контролише времена и заустави надолазећа царства, чак и ако буду донели трагедију“.

„Али може да буде веран, да се нада, да живи добро, да воли људе и да се клања Богу где год да је.

„Он не може да контролише времена - али може да живи добро“.

И зато, било да се суочавамо са смаком света или не, ствари ће на крају испасти најбоље што могу.

„Није све што се дешава добро“, каже Дрискол - али најважније од свега, „Бог је добар - и он држи ствари под контролом“.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk