Водич кроз изборе у Србији: Ко је ко и ко је с ким

Те недеље, 25. октобра, као и сваког викенда, на програму ће бити читав низ великих дуела, лепих голова и кошева, али ће од свих утакмица већина у Србији ипак пратити - изборну.

Припреме су увелико у току, а полако се кристалише и који ће све тимови наступити на мечу који већ дуго изазива велику пажњу.

Предстојећи ванредни парламентарни избори могли би да буду најдраматичнији од 2012. године, када су Српска напредна странка (СНС) и председник Александар Вучић дошли на власт.

Коначан списак изборних листа још није познат, јер нису сви Републичкој изборној комисији (РИК) поднели захтев за кандидатуру.

За сада је проглашено 11 листа - коалиције око владајућих СНС и Социјалистичке партије Србије (СПС), Студентска листа - Студенти побеђују, Аутентична десница - Милош Јовановић, као и листе Избор народа и Европска Србија, уз пет мањинских: Савеза војвођанских Мађара (СВМ), Расим Љајић - Људски, Усаме Зукорлић – Покрет за уједињење, Руске странке и СДА Санџака - чувари Санџака.

Коалиција Народна Србија, у којој су Народни покрет Србије, Ново лица Србије и Еколошки устанак, најавила је да ће листу Избор народа повући због подршке студентима.

Текст ће бити ажуриран како се ситуација буде развијала, да на једном месту имате водич кроз све што треба да знате о октобарском изласку на биралишта.

1. Српска напредна странка

Листа Александар Вучић - Уједињена Србија биће прва на изборном листићу.

На првом месту је Вучић, који је кандидат за председника Владе, а следе га бивши премијер и званични председник СНС-а Милош Вучевић и Ана Брнабић, председница Скупштине Србије и бивша премијерка.

Нешто детаљнији преглед њиховог списка од 250 кандидата за народне посланике, открива и које још партије желе да уз СНС уђу у посланичке клупе.

Пре свега је ту Вјерица Радета, званичница Српске радикалне странке (СРС) Војислава Шешеља, осуђеног за ратне злочине пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију, од које се СНС 2008. отцепила.

Када су Вучић и Томислав Николић, некадашњи високи функционери СРС-а, одлучили да формирају напредњаке, из табора радикала уследили су жестоки напади.

Овог пута иду заједно, па је тако на листи и Шешељев син Александар.

Ту су и Стефан Кркобабић, лидер Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС), Марјан Ристичевић из Народне сељачке странке и Милија Милетић из Уједињене сељачке странке.

На листи су и, између осталог, и глумци Лидија Вукићевић и Бранислав Лечић, кошаркаш Жељко Ребрача, провладин студент Милош Павловић, као и Вукашин Вучићевић, син Драгана Ј. Вучићевића, власника и уредника провладиног таблоида Информер.

Кандидовани су људи који се „не стиде ни себе, ни политике коју представљају", док блокаде само доносе поделе, каже Вучевић.

На седници Главног одбора СНС-а у Нишу, Вучић је најавио да ће, ако СНС добије довољно гласова за формирање владе, његов кабинет имати далеко мање министарских места - само 12 у односу на досадашњих 30.

2. Социјалистичка партија Србије

Коалиција око социјалиста, која од 2012. на републичком нивоу чини власт са СНС-ом, названа је Ивица Дачић - фактор стабилности.

Биће на другом месту изборног листића.

Први на листи је Ивица Дачић, актуелни министар унутрашњих послова, а бивши премијер, министар иностраних послова и председник републичке скупштине.

Социјалисти на изборе излазе у сарадњи са Јединственом Србијом (ЈС) Далибора Марковића Палме - сина Драгана Марковића Палме, преминулог 2024. - и Социјалдемократском партијом Србије, са чијег чела се недавно повукао Расим Љајић, а у њиховом блоку су и Зелени Србије.

„Социјалистичка партија Србије је као у Библији, грм купине која гори, али не сагорева - остављамо пламен за будуће генерације социјалиста и социјалисткиња", изјавио је Дачић.

У изборну трку, СПС улази уздрман унутарстраначким поделама и избацивањем истакнутог званичника Бранка Ружића, некадашњег министра просвете.

У међувремену су и поједини локални одбори СПС-а подржали Ружића, који остаје у политици, али не искључује ни могућност учешћа на изборима, за које је у опширном интервјуу за ББЦ на српском рекао да ће „донети земљотрес".

3. 'Студентска листа - студенти побеђују'

Листа због чијег деловања у великој мери и долази до избора.

Низу захтева масовних протеста, међу којима је пре свега утврђивање одговорности за пад надстрешнице железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, студенти су у априлу 2025. додали још један - ванредне парламентарне изборе.

Виде их, како кажу, као једини пут у „слободу институција“.

Уз звуке трубача и тактове ужичког кола, у предвечерје 14. септембра студенти су предали листу, да би је РИК прогласио дан касније.

Биће под бројем три на изборном листићу.

У међувремену је на сајту студентског покрета објављена је њихова листа 250 кандидата за посланике, о којима се дуго спекулисало у медијима.

Носилац листе је Илија Срдановић, професор ургентне медицине и кардиолог са Института за кардиоваскуларне болести Војводине.

Ту су и, између осталих, драматург Жељко Хубач, глумац Тихомир Станић, некадашњи капитен кошаркашке репрезентације Југославије Дејан Бодирога, бивши гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић, музичар Феђа Димовић, социолог Јово Бакић, атлетичар Михаил Дудаш и Александар Бауцал са Филозофског факултета.

Прикупљање потписа за студентску листу обележили су дугачки редови њихових присталица у неколико градова широм Србије.

Студенти су објавили и упозорење о потенцијалним „лажним листама“ на изборима, чија су имена слична њиховом, са намером збуњивања бирача.

Погледајте видео: Шта од Студенске листе очекују њене присталице

Према истраживањима јавног мњења, студентска листа је највећи такмац властима на изборима, због чега ју је подржало и неколико опозиционих странака и покрета, иако су се студенти до сада често ограђивали од опозиције, па и јавно је критиковали.

Међу њима су странке веома различитих профила.

Демократска странка (ДС), Покрет обнове краљевине Србије (ПОКС), Зелено-леви фронт (ЗЛФ), Крени-промени, Социјалдемократска странка, Покрет „Љубав, вера, нада“ Немање Шаровића, бившег функционера Српске радикалне странке, Лига социјалдемократа Војводине, Локални фронт из Краљева, Двери, Доста је било, ПроГлас и низ локалних организација.

Покрет слободних грађана (ПСГ) је најавио да ће на изборе изаћи једино у случају јединствене проевропске опозиционе коалиције - које по свему судећи неће бити - те су и они најавили подршку студентима.

Студентски табор у међувремену је подржала и коалиција Народна Србија, која је претходно најавила учешће на изборима, а чине је Народни покрет Србије, Еколошки устанак и Ново лице Србије.

4. 'Расим Љајић - Људски'

Број четири на изборном листићу биће мањинска изборна листа окупљена око Расима Љајића, дугогодишњег функционера и министра у више влада Србије.

Названа је Расим Љајић - Људски, а окупља Санџачку демократску партију (СДП) и Црногорску демократску партију (ЦДП).

Љајић није кандидат за посланика, али је, како каже, листи „дао име ради видљивости".

„Не боримо се да победимо, већ да наши посланици буду пресудни", рекао је Љајић, актуелни председник ФК Партизан.

Срђан Шајн, председник Ромске партије, негодовао је због тога што је Љајићевој листи дозвољен статус мањинске.

Званичну жалбу РИК-у поднели су 17. септембра, а Шајн је најавио и да ће тражити реакцију Уставног суда.

5. Савез војвођанских Мађара

За изборе се спрема и највећа странка мађарске мањине у Србији, дугогодишњи партнер напредњака на власти.

Балинт Пастор, председник СВМ-а, каже да се не баве ко је на листи Српске напредне странке, ко на студентској, нити ко је на листама „прве, друге, треће, четврте или пете опозиционе странке", већ само интересима војвођанске мађарске заједнице.

Листа Савез војвођанских Мађара - др Балинт Пастор на листућу ће бити под редним бројем пет.

Демократска заједница војвођанских Мађара (ДЗВМ) - која је подржала студентску листу - захтева од РИК-а образложење како је листа СВМ-а добила статус мањинске, када је на њој „више кандидата који су највероватније припадници већинског народа".

6. 'Усаме Зукорлић (СПП) Покрет за уједињење'

Постојале су и најаве да би бошњачке партије могле да формирају заједничку листу, али то се неће десити.

Странка правде и помирења (СПП) одлучила је да на изборе изађе самостално.

Носи назив Усаме Зукорлић (СПП) Покрет за уједињење и биће под бројем шест на изборном листићу.

„Желимо боље односе са државама суседима у региону, а посебан однос стављамо на односе између Београда и Сарајева, који је посебно важан за бошњачки народ у Србији, али и за стабилност и будућност Западног Балкана", изјавио је Зукорлић после априлског састанка са Вучићем.

7. 'Руска странка - Србија у Бриксу - Слободан Николић'

Поднета као листа руске нациналне мањине.

Биће седма на изборном листићу, а носилац је Слободан Николић, бивши потпредседник Народне сељачке странке Маријана Ристичевића и председник Друштва српско-руског пријатељства „Владимир Путин".

Руска странка формирана је у јуну 2013. у Шапцу - одакле је Николић - као политичка организација руске националне мањине, иако је тада у региону Мачве живело 92 људи који су се изјашњавали као Руси, пише Данас.

Залажу се, како кажу, за јачање веза са Русијом.

На овим изборима уз њих су и Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ) и Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

8. 'Аутентична десница'

Трећи изборни циклус у низу где Нова демократска странка Србије (НДСС) Милоша Јовановића и Монархисти - Покрет за краљевину Србију Владимира Јелића иду заједно.

Као један од критеријума за сарадњу навели су, између осталог, противљење уласку у Европску унију, са којом Србија од 2014. преговара о чланству.

Листу су назвали Аутентична десница, носилац је Милош Јовановић, који предстојеће изборе назива „судбоносним".

Као референдумско питање избора види „где су нам државне границе, да ли је Ратко Младић злочинац или херој, како брак треба да изгледа у Србији, да ли треба да уводимо санкције савезничким државама попут Руске Федерације", преноси Танјуг.

Један је од ретких опозиционих политичара који су присуствовали и комеморацији и сахрани Младића, некадашњег генерала Војске Републике Српске, осуђеног за најтеже ратне злочине током ратног распада Југославије, међу којима је и геноцид у Сребреници.

Не постоји искрени десничар коме смена Вучића није императив, изјавио је Јовановић.

Међу онима који су подржали листу Аутентична десница је и песник Матија Бећковић.

9. 'Избор народа'

Број девет на изборном листићу - макар за сада - јесте листа Избор народа.

Чини је коалиција Народног покрета Србије Мирослава Алексића, Еколошког устанка Александра Јовановића Ћуте и Новог лица Србије Милоша Парандиловића.

Иако су уочи расписивања избора говорили да им је циљ да постану трећа снага у земљи, после студентске и СНС-а, најавили су повлачење листе и подршку студентима.

„Ово је наш допринос референдумској атмосфери и да покажемо да је ово избор или Србија или мафија - или ће ови да остану да власти или да их почистимо и имамо здраву државу", изјавио је Парандиловић.

„Комплетне ресурсе и контролоре ставићемо у функцију студентске листе", додао је Јовановић.

10. Проевропска опозиција

Чине је Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, Србија центар (СРЦЕ) Здравка Поноша и Грађански покрет Солидарност Горана Јешића.

Листу су назвали Европска Србија - Мариника Тепић - Здравко Понош.

„Имамо јасне идеје и програм - како се у 100 дана демонтира режим Српске напредне странке и како да се гради европска Србија у коју верујемо и за коју се боримо“, изјавио је Ђилас.

Упркос притисцима присталица студентског покрета и несугласицама у сопственим редовима - пре свега око тога да ли треба да одустану од трке и подрже студенте - ова коалиција је ипак предала листу и најавила учешће на изборима.

Не рушимо референдумску атмосферу изласком на изборе - она је „нестала када су представници студенске организације рекли да не желе сарадњу са опозицијом", сматра Понош, додајући „странке служе за то да иду на изборе", а не на „изборе за мис".

Најбољи начин за победу су три опозиционе листе - студентска, десна и европска, додао је Ђилас, који верује да ће то подићи излазност.

На листићу ће бити под редним бројем 10.

Неколико високих званичника ових странака, међу којима је заменик председника ССП Борко Стефановић, председници одбора ССП-а у Нишу, Новом Саду и Београду, као и два члана Председништва Србије Центар, одлучило је да повуче имена са листе.

Осим лидера странака, нека од познатијих имена су Јасна Матић, бивша министарка за телекомуникације у влади Мирка Цветковића, као и Драгољуб Видачић, некадашњи кошаркаш Црвене звезде, Партизана и вршачког Хемофарма, који је сада тренер.

11. 'СДА Санџака - чувари Санџака'

Још једна мањинска бошњачка листа.

Странка демократске акције Санџака (СДА), на чијем челу је још од 1990. Сулејман Угљанин, на изборе излази под листом СДА Санџака - чувари Санџака.

Биће број 11 на изборном листићу.

„Јасан програм - децентрализација на свим нивоима, равномерни регионални и одрживи развој недовољно развијених подручја, једнакост пред законом, доношење Закона о лустрацији, брига о породици и стварање услова да млади будућност граде у Санџаку", изјавио је Ахмедин Шкријељ, донедавни народни посланик који је први на листи СДА.

Фактор Бранимир Несторовић

Изборну коалицију су најавили и покрет „Ми - снага народа" Бранимира Несторовића и Народна странка Владимира Гајића, али ништа није било званично потписано.

Како тренутно делује - и неће.

Народна странка на изборе ипак неће изаћи у коалицији са покретом „Ми снага народа", и то због Несторовићевих „озбиљних здравствених проблема", изјавио је Гајић, иако је само дан реаније изјавио да ће коалиције бити.

Несторовић, лекар који је до популарности дошао током епидемије корона вируса, једно је од највећих изненађења претходних избора из 2023, када је освојио скоро пет одсто гласова.

Међутим, странка му се веома брзо поделила, а и уочи ових избора је у његовом табору било прилично бурно.

Неколико чланова председништва покрета је тврдило да им се намеће коалиција са Покретом социјалиста Александра Вулина, бившег министра у више ресора, као и некадашњег директора Безбедносно информативне агенција (БИА).

Иза тог покушаја наметања стоје управо БИА и председник Србије Александар Вучић, изјавио је Слободан Илић, посланик „Ми - снага народа".

Због противљења коалицији са Вулином - који је од 2023. под санкцијама САД због сумњи за умешаност у корупцију и везе са организованим криминалом - избачени су из странке, тврде.

„Имали смо захтев од људи из Руске Федерације да окупимо све русофилске странке и покрете у Србији, и у оквиру тога и Покрет социјалиста Александра Вулина, који тамо ужива велики углед", рекао је Несторовић, не откривајући детаље.

Опширније о драми у „Ми - снага народа" прочитајте у засебном тексту.

У међувремену је доста пажње изазвао снимак расправе високих званичника покрета „Ми - снага народа", где се помиње и сусрет једног од њих са Андрејом Вучићем, братом председника Александра Вучића, о чему можете читати - ОВДЕ.

Покрет снага Србије

Учешће на изборима најавио је и Покрет снага Србије Богољуба Карића, бизнисмена и политичара чији је пословни успон био предмет бројних контроверзи.

Због тога је од 2006. до 2016. живео у Русији, одакле се враћа након што су против њега, због застарелости и недостатка доказа, обустављене све истраге.

За Карићем је дуго била расписана и Интерполова потерница, која је такође повучена.

Он и његов покрет су годинама били уз Вучића и СНС, а сада, како каже, излази на изборе како би „знање, искуство и више од пола века рада ставио у службу Србије".

Нису још РИК-у предали листу.

Унија Рома Србије и Демократска унија Рома Србије

Унија Рома Србије и Демократска унија Рома Србије прво су потписале споразум о заједничком наступу на изборима.

Роми већ две деценије немају могућност да их неко бира и да буду заступљени тамо где се решавају њихови проблеми - у парламенту, Влади и институцијама, изјавио је тада Милош Михајловић, председник Уније Рома Србије.

Међутим, Демократска унија Рома је 17. септембра донела одлуку да одустане од даљих договора и активности око избора, саопштили су.

Желели су, како кажу, шире обједињавање ромских партија и организација, до чега није дошло, па даље иду сами, иако истичу да то „не треба тумачити као прекид односа са Унијом Рома Србије".

Нису још предали листе.

Албанске партије

Дритон Реџепи, председник Скупштине општине Бујановац, позвао је албанске политичке странке из Бујановца, Прешева и Медвеђе да на изборима наступе на једној изборној листи, што назива „историјским тестом“.

Од потенцијалног уједињења зависи политичка заступљеност Албанаца у Скупштини Србије, изјавио је, пренеле су Бујановачке.

Међутим, и даље није познато да ли ће доћи до јединствене листе.

Управо је то била тема састанка лидера албанских политичких странака у Бујановцу и Прешеву са косовским премијером Албином Куртијем 15. септембра у Приштини.

Исход састанка није познат, али је Курти изјавио да је „неопходна сарадња" албанских партија на предстојећим изборима.

На раскол пресудно утиче сукоб између Партије за демократско деловање (ПДД) Шаипа Камберија и Алтернативе за промене Арбера Пајазитија, актуелног председника општине Бујановац, пишу Бујановачке.

Нису још предали листе.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk