Може ли Београд да постане 'паметни град'

Замислите град у којем се семафори на раскрсницама прилагођавају густини саобраћајне гужве, а сензори дуж река прате квалитет ваздуха и ниво буке.

Улична расвета се пали и гаси у зависности од кретања људи.

Апликацијом можете да пријавите рупу на путу или поломљену клупу.

Али, свуда су камере које распознају људска лица.

Овако би могао да изгледа Београд ако би применио систем паметног града (smart city).

Овај систем примењује информационо-комуникационе технологије на инфраструктуру ради бољег управљања градом, објашњава Душан Смиљанић са Факултета за безбедност у Београду за ББЦ на српском.

„Основна идеја је да се помоћу дигиталних технологија омогући бољи надзор, ефикасније управљање ресурсима и брже доношење одлука", каже.

Овакав систем „обухвата праћење потрошње енергије, кретања становништва, саобраћаја, квалитета ваздуха и бројних других параметара", указује Смиљанић.

Сеул, Москва и Барселона су неки од градова у свету у којима се примењује овај систем.

Међутим, постоји и негативна страна примене ове технолошке иновације.

„Док у појединим земљама паметни градови могу бити средство појачаног надзора, у другим се превасходно користе за унапређење квалитета живота грађана и ефикасније управљање јавним ресурсима.

„Ауторитарни режими могу да злопотребе прикупљене податке", упозорава Смиљанић.

Пројекат Београд паметан град покренут је одлуком Скупштине града 2021. године, а за његову реализацију задужено је Јавно-комунално предузеће Инфостан технологије.

Циљ пројекта је модернизација комуналних услуга, боља размена података међу институцијама и веће учешће становника у доношење одлука.

Финансирање се обезбеђује из буџета Града Београда, сопствених прихода и других извора предвиђених законом, пише на сајту овог предузећа.

Ипак, у овом документу се не прецизира које конкретне пројекте унутар система паметних градова треба развити.

„Очигледно је да су паметни градови будућност и да се проблеми пренасељености, транспортних загушења, паркинга и смећа могу решити кроз решења на бази вештачке интелигенције", рекао је председник Србије Александар Вучић у мају 2026. године.

До објављивања текста, ББЦ није добио детаљније одговоре на питања о пројекту Београд паметан град од градских власти.

„Београд паметни град је стари пројекат који траје годинама, чији је део постављање камера и софтвера, у склопу Е-управе по општинама и спроводи га Инфостан.

„Нисам до краја укључен у то", рекао је Александар Шапић, градоначелник Београда, за ББЦ на српском, додајући да укључује различите градске службе и секретаријате.

„Све личи на приватне послове, јер нико није консултован и сви су у мраку", рекао је Никола Јовановић из невладине организације Центар за локалну самоуправу у октобру 2025. пред гласање скупштине Града Београда о буџету.

Преко овог пројекта је успостављена „платформа за безбедност" вртића и школа у Београду, заједно са набавком „инфотабли на стајалиштима јавног превоза... терминала за аутобусе и израда апликације", рекао је тада Јовановић.

Градске власти Београда до сада нису потврдиле да ли је пројекат видео-надзора у основним школама део пројекта.

Није објављено ни колико је новца издвојено за овај пројекат, а ББЦ на српском није добио одговор од надлежних до објављивања текста.

Камере у школама и вртићима део су шире платформе развијене у оквиру пројекта паметног града, писао је недељник Нова економија у фебруару 2026.

Престоница Србије није једини град у земљи у којем се користе камере и системи за препознавање лица.

Ова опрема се набавља за болнице, затворе, установе културе, јавна предузећа, градски превоз, пише у истраживању БИРН-а из 2025.

У истраживању се наводи више од 30 јавних набавки ове опреме од 2022. до 2024. године у различитим градовима.

Током 2026, Крагујевац, Пирот, Велико Градиште, Рашка и Врњачка Бања ушли су у програм развијања паметних градова.

У пројектима телекомуникација, видео-надзора и паметних градова у Србији учествују кинеске компаније, пише у студији Кинески „Дигитални пут свиле“ улази на Западни Балкан.

Погледајте видео: Шта је вештачка интелигенција

'Паметни град лако постаје Велики брат'

Московске власти су од 2010. до 2020. потрошиле више од 500 милијарди рубаља (више од 5,5 милиона евра) на разне системе за прикупљање информација о грађанима, писао је ББЦ 2021.

Један од кључних елемената ове дигиталне инфраструктуре је разгранат систем видео надзора на улицама и јавним институцијама - стотине хиљада камера чији се подаци сливају у јединствени центар за чување и обраду података.

Анализа Андреја Захарова, аутора књиге Руски сајберпанк: Како Кремљ гради дигитални Гулаг и ко му се опире

Приликом изградње система „Паметног града“, власти сваке метрополе говоре о удобности и безбедности грађана.

„Паметни град“ заиста може да учини живот удобнијим и безбеднијим.

Аспект удобности је јасан.

У Москви, канцеларија градоначелника користи податке мобилних оператера како би одредила у којим областима треба градити путеве на основу оптерец́ења мреже и куда усмеравати аутобусе.

Сензори на комуналним возилима помажу бољем чишц́ењу града.

Можете платити превоз препознавањем лица или једном картицом.

Али ту је и питање безбедности.

Москва није само препуна камера, вец́ су све оне повезане са системом за препознавање лица.

То значи да свако може бити пронађен у тренутку, чак и маска онемогуц́ава сакривање од камере.

Безбедносне службе користе све информације које канцеларија градоначелника прикупља о грађанима - не само да би пронашли праве криминалце, вец́ и да би ухватили опозиционе личности или некога ко је написао „Зауставите рат“ на огради.

„Паметни град“ лако постаје „Велики брат“ ако влада постане ауторитарна.

У Москви, као и у самој Русији, влада је вец́ била ауторитарна када је изградња система почела 2011. године.

Које су гаранције да сутра неки локални Путин или Трамп нец́е доц́и на власт у Србији и почети да затеже шрафове, а да им систем Паметног града помаже?

Цивилно друштво мора пажљиво да прати планове власти и да их спречи да од корисног Паметног града направе тоталитарног „Великог брата“.

У Лондону се, на пример, пажљиво прати развој система за препознавање лица.

* Андреј Захаров је до 2023. године био репортер ББЦ руског сервиса.

Како функционишу паметни градови?

Саобраћај, безбедност људи, штедња воде и струје и заштита животне средине су елементи који би требало да чине 'паметан град'.

Технолошку основу паметних градова чини стварање мреже повезаних физичких објеката, попут семафора, дрвећа и путева, у које се „уграђују чипови и сензори који омогућавају прикупљање и размену података", каже Смиљанић.

Широка мрежа повезаних уређаја који непрекидно прикупљају информације о окружењу омогућава прикупљање података који се потом анализирају.

„У појединим случајевима систем може и аутоматски да реагује, без непосредне интервенције човека", указује Смиљанић.

Идеја паметног града често се повезује са концептом „паметне мобилности", који подразумева коришћење дигиталних технологија за управљање саобраћајем - прате се гужве и анализирају подаци да би смањили застоји и загађења.

Коришћењем такозваних паметних семафора и њихових камера и сензора за праћење броја возила, пешака и густине саобраћаја се, на основу прикупљених података, прилагођава трајање зеленог и црвеног светла.

Барселона је један од успешнијих паметних градова, наводи професор Смиљанић.

Уведен је и пројекат '15-минутни град' - већина школа, болница и продавница треба да буде близу места становања како би се смањила зависност од аутомобила.

У студији објављеној 2025. године, истраживачи су анализирали колико становници Барселоне различите старости могу пешке или бициклом да стигну до продавница, школа, здравствених установа, паркова и јавног превоза у року од 15 минута.

Насупрот оваквом приступу, кинески модел се често наводи као пример интензивног државног надзора и контроле становништва, указује Смиљанић.

Велики број камера за препознавање лица, повезивање различитих државних база података и дигитализација јавних услуга омогућавају непрекидно праћење активности људи, упозорава професор.

„Развој паметног Београда могао би да се посматра кроз ова два могућа правца", каже.

Технологија би могла да се примењује ради „повећања ефикасности јавних услуга, одрживог управљања ресурсима и побољшања квалитета живота" или за „систем надзора и прикупљања података, што би могло довести до нарушавања права на приватност и претеране контроле људи", закључује.

Повезан град

Главна предност паметних градова јесте повећање учешћа људи у доношењу одлука и рационалније коришћење природних ресурса, објашњава Смиљанић.

Системи за наводњавање паркова могу бити опремљени сензорима који мере влажност земљишта и количину падавина, па се заливање аутоматски искључује када није потребно, наводе пример научници Ото Регалдо Пезуа и Силви Кристофл у студији из 2025.

Сензори могу да регулишу рад фонтана, чиме се смањује непотребна потрошња воде.

Значајне уштеде могу се остварити и у потрошњи електричне енергије, указује Смиљанић.

Паметна улична расвета користи сензоре покрета који омогућавају да се осветљење смањи или искључи у деловима града у којима нема пешака или возила, а поново активира када се региструје кретање.

Већој безбедности могу да допринесу камере и сензори који, уз примену алгоритама за препознавање неуобичајених образаца понашања, могу да региструју потенцијално ризичне ситуације, које могу довести до нарушавања јавног реда, каже Смиљанић.

Колико коштају?

Новац је један од главних изазова трансформације градова у паметне.

Паметан град захтева улагања у 5Г мреже, дата центре, системе за управљање саобраћајем, енергетску инфраструктуру, комуналне мреже и дигиталне јавне услуге, закључак је рада француског професора инжењерства Исама Шарора, Финансирање паметних градоваиз 2023.

Куповина технологије је први корак, али финансирање захтева дугорочни развој и одржавање читавог урбаног система.

Свака smart city инвестиција требало би људима да доноси већу корист него што кошта њена изградња и одржавање, указали су економисти Камила Туречкова и Јан Невима са Шлеског универзитета у Чешкој 2020. године.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk