Глумац Горан Вишњић за ББЦ: 'Холивуд се променио, али не набоље'

Када је последњи пут боравио у Сарајеву, на улицама главног града Босне и Херцеговине на снази је и даље био полицијски час.

Само годину после рата, током којег је убијено више од 100.000 људи, поред реке Миљацке је снимао филм Добродошли у Сарајево за који многи кажу да му је била одскочна даска у каријери.

„Тај филм је апсолутно посебан, онда су се догодила велика познанства", каже Горан Вишњић, холивудски и хрватски глумац, у интервјуу за ББЦ на српском.

Разговарамо испред зграде сарајевског Народног позоришта, неколико минута пошто је прошетао црвеним тепихом.

Обучен у бело ланено одело, самом појавом одговара на питања свих жена којима сам рекао да ћемо радити интервју - да ли је 54-годишњак и даље згодан и леп.

Знао сам да ћу многа питања прећутати, јер немамо много времена, а на десетоминутни интервју је пристао у непостојећем вакууму између обавеза у склопу пете ноћи Сарајево фИлм фестивала када је приказиван филм Добродошли у Сарајево, 30 година после снимања и скоро исто толико од његове премијере.

После тог филма, перспективни млади глумац родом из Шибеника врло брзо стигао је до Холивуда.

У филму Тотална Магија (Practical Magic) играо је са Никол Кидман и Сандром Булок, а у Миротворцу са Џорџом Клунијем.

Сарајево 1996. и Сарајево 2026.

Вишњић примећује колико се град сада разликује, али се детаља са снимања сећа као да је било јуче.

На појединим хотелским собама видели су се ожиљци бомбардовања, а град је био пун рупа од метака.

„Сценографија нам није била потребна јер је све изгледало како је изгледало.

„Радња филма се догађала дословце можда три или четири године пре него што смо ми дошли да снимамо филм", прича Вишњић о „нестварном искуству".

У сећању му је највише остала урезана сцена са снимања на пијаци Маркале на којој је током напада у фебруару 1994. и августу 1995. убијено 105 цивила, а 235 је рањено.

„Дошао је човек без ноге и рекао: 'Ево, ја сам тачно ту пао'. Нама су као статисти долазили људи који су били баш на тој пијаци."

„Кажу, ето ставите нам само крв и ми ћемо да вам статирамо", присећа се, док испушта дим цигарете који се брзо губи у врелом августовском ваздуху.

Град је тек био изашао из рата, али је на улицама владала „некада дивна ситуација".

Премијера је одржана 1997. на Канском фестивалу, а потом и на трећем издању Сарајево филм фестивала.

„Филм је много допринео мојој каријери, апсолутно", ведро, а концизно и смирено одговара, не обазирући се на временски шкрипац.

Три деценије касније, у Сарајеву му је, каже, предивно.

Годинама је добијао позиве, али Народно позориште испред којег радимо интервју удаљено је 12 сати лета до Лос Анђелеса где је живео до 2020. када се преселио у Енглеску.

„Видим неке нове ствари које су изграђене, приметио сам и док смо долазили овде.

„Људи су дивни, били су и кад смо снимали филм, али сад је, морам да признам, ситуација много опуштенија него онда.

„Ипак су то биле последње ратне године, тако да је сада пријатније."

Лична карта Горана Вишњића

'Хитна помоћ' и Лос Анђелес

Ништа није обележило његову каријеру као улога доктора Луке Ковача у серији Хитна помоћ (ER).

Први пут се на екрану као део поставе појавио 30. септембра 1999. и од тада је глумио осам сезона у то време једној од најгледанијих серија у Америци.

Укупно је снимио 185 епизода серије, коју је сваког четвртка гледало 30 милиона људи.

„Кад сам се 1999. прикључио серији, био је то број један шоу у целом свету.

„Тада је све ишло уживо на телевизији", присећа се.

Та улога му је, каже, донела друге послове и филмове.

„Било би глупо рећи да није тако, то је дефинитивно оставило печат на мојој каријери."

У међувремену, појавио се и у споту светске поп иконе Мадоне, а на моју помало неучтиву констатацију да је један од ретких мушкараца на свету којег могу да питам 'Како се љуби Мадона?', одговара џентлменски:

„Она је страховито велики професионалац."

Каже и да је му је то веома лепо искуство и да је она, иако има режисера спота, на крају главни продуцент и редитељ.

Упитан шта има Холивуд, а нема домаћа кинематографија и обрнуто, каже да је Холивуд институција стара више од 100 година, али да се суочава са бројним изазовима.

У центар америчке филмске индустрије дошао је у златно доба телевизије, а од тада се, увиђа, „много тога променило, али не набоље."

„Мислим да је индустрија у некаквом превирању, нико не зна куда то води, технологија се развија пребрзо, брже него наша људска интелигенција и бојим се да је то мало опасно, не само за нашу индустрију, већ за цео свет."

Крај 1990-их и почетак 2000-их су најплодоносније раздобље његове каријере, али и време када је Хрватску заменио Холивудом, односно Лос Анђелесом у којем је живео 25 година, више него у било ком другом граду.

„У Шибенику сам живео до 19. године, а наредних десетак година у Загребу."

Највећи град америчке савезне државе Калифорније, признаје, сматра својим домом.

„Лос Анђелес ће ми увек остати у срцу, јер тамо сам ипак провео неке најбоље радне године, највише сам радио", каже ми Вишњић.

Први и последњи велики пројекат у Хрватској

И пре Америке, имао је велике глумачке изазове.

Оно што сваки млади глумац прижељкује, али се вероватно истовремено и плаши, Вишњићу је дошло изненада и он је то прихватио као шансу.

Још као 21-годишњак у подели за Хамлета добио је улогу Лајерта захваљујући којој је у Хрватском народном казалишту играо са сопственим глумачким узорима - Мустафом Надаревић, Еном Беговић, Алмом Прицом и Вањом Драхом.

„Мени је то био велики културни шок и кад га проживите, онда после ништа не може толико да вас изненади и избацити из такта."

Када се колега разболео, Вишњић је добио прилику да игра Хамлета, за шта је имао само 30 дана да се припреми, разради и уђе у лик.

„Ја сам иначе оптимиста и увек размишљам да све може да се уради, само је питање колико ћеш посла уложити.

„Важно је да себи кажете - 24 сата недељно ћу живети и радити то."

Управо зато, имаће спреман одговор и на питање која га је улога највише променила или оставила трауму због тежине лика.

„Морам да признам да је Хамлет једна од њих."

Четврт века касније, на Пулском филмском фестивалу 2019. премијерно је приказан филм Генерал у којем исто игра главну улогу, али савременика - хрватског генерала Анту Готовину.

„Чуј, 'Генерал' је могао да испадне боље, али једноставно неки услови којима смо се надали нису били испуњени.

„Напросто, виша сила", каже ми, настављајући да му је та улога врло драга.

Задовољан је како је изнео лик, а иза снимања филма је много труда.

„Можда се то са стране не види, али драго ми је да сам снимио тај филм".

Током кратке посете Босни и Херцеговини, проводио је време са још једним колегом из Холивуда - Вудијем Харелсоном, који је за Добродошли у Сарајево, ове године добио награду Почасно срце Сарајева.

„Сарајево се много променило. Много је више људи, а овде су људи љубазни и топли", рекао је Харелсон на мастеркласу који је одржао 18. августа, неколико сати пре него што ће му бити уручена награда.

„Вуди и ја се знамо већ три деценије, а он већ две године долази у Дубровник на фестивал", каже Вишњић говорећи о представи „Еквиноцијо" коју је премијерно извео 2024. у оквиру 75. Дубровачких летњих игара.

Погледајте видео: Почасна награда 'Срце Сарајева' Вудију Харелсону

Дубровник је важна тачка и на Вишњићевој личној мапи Хрватске.

Каже да деценијама има троугао који обожава: родни Шибеник, Дубровник у којем повремено игра и Загреб, у којем је студирао и живео.

„Сада то постаје квадрат", појашњава, додајући угао Пуле, у коју се сели после шест година живота у Великој Британији.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.у