Шта је потребно за обнову Делиблатске пешчаре

Деценије ће проћи пре него што се у Делиблатској пешчари крошње поново буду надвиле над уништеним парцелама највеће пешчане површине у Европи.

Катастрофалан пожар протеклих недеља уништио је више хиљада хектара земљишта под шумом и приморао многе животиње да уточиште потраже на другом крају овог заштићеног подручја.

„Трећина површине Делиблатске пешчаре је обухваћена пожаром. Овако никада није било", каже Слободан Милановић, професор заштите шума на Шумарском факултету за ББЦ на српском.

Изгорело је, наглашава, више од 5.500 хектара под шумом и жбунастом и травнатом вегетацијом.

Али је, додаје, површина захваћена пожаром већа од 10.000 хектара и ту се виде ожиљци од ватре, иако унутра има доста „зелених острва“.

„То је вегетација која није до сада изгорела и може да помогне обнову на овој површини. Изгледа као кожа леопарда.

„Не значи, међутим, да ће то све и остати зелено, јер ће добра површина страдати касније“, каже он.

Из „Војводинашума“ кажу за ББЦ на српском да ће бити потребно најмање 20 година, од прве сетве и садње, кроз добру негу, да би се видела шума на местима где је она уништена.

У Делиблатској пешчари, великом природном резервату, на око 70 километара североисточно од Београда, већ месец дана се гаси ватра, а, према извештајима са терена, ситуација је сада нешто боља.

Зашто Делиблатска пешчара „тражи“ шуму?

Највећа европска пешчара која обухвата близу 35.000 хектара налази се у југоисточном делу Панонске низије, у Банату.

То је скоро 50.000 фудбалских терена.

Пошумљавање Делиблатске пешчаре почело је 1818. године, у време Аустроугарске монархије.

„У пешчари мора да се очува шума, јер је она заштитног карактера.

„Штити кретање песка на околне пољопривредне површине и од еолске ерозије, што је и била намера када је у њој почело пошумљавање пре 200 година“, истиче Милановић.

Треба се озбиљно позабавити биљним врстама, додаје, које могу да остану на том екстремном станишту које није баш повољно за раст дрвенастих врста.

„Тамо где су остали четинари, треба их задржати, јер се њихова осетљивост мења са старошћу.

„Млађе културе, до 50 година, осетљивије су, док су старије отпорније на приземне пожаре“, објашњава Милановић.

У специјалном резервату природе је више од 900 заштићених биљних и животињских врста.

„Захваћен је и онај простор који је под првим степеном заштите, ту је страдало око 25 одсто.

„Прецизне податке ћемо имати тек када пожар буде угашен, али је сигурно да је ово променило микроклиму, загадило ваздух, еколошка штета је велика и годинама ћемо морати да радимо на санацији“, каже Марко Маринковић, директор за шумарство, екологију и развој у „Војводинашумама“.

Погледајте видео: ББЦ у Делиблатској пешчари - очајни мештани и хиљаде изгорелих хектара

Концентрације загађујућих материја у ваздуху у градовима у зони утицаја великих пожара у Делиблатској пешчари (Ковин, Вршац, Бела Црква) у последњој недељи биле су мање од граничних вредности, али се бележио пораст загађујућих материја у односу на уобичајену ситуацију, објавио је Завод за јавно здравље Панчево 21. августа.

У диму од шумског пожара су смесе гасова и суспендованих честица Пм10 И Пм2,5 које могу да доспеју дубоко у дисајне путеве.

Изложеност диму може да изазове иритацију очију, носа и грла, кашаљ, главобољу, малаксалост или погоршање постојеће болести дисајних путева и срца, кажу лекари.

Како изгледа обнова шуме?

Дуготрајно и мукотрпно.

„Шуме могу да се обнављају природним и вештачким путем, када човек утиче сетвом или садњом и то ће у овом случају бити неопходно.

„Вештачки су подигнуте и шуме црног бора, сада има доста багрема, који може природно да се обнови, али што се тиче других врста које треба да се фаворизују у односу на четинаре, мора вештачки“, каже Милановић.

Борови су, додаје, изузетно осетљиви на крунске пожаре, као што је овај.

Крунски пожар је најопаснији тип шумског пожара у којем пламен захвата крошње и шири се на суседне врхове дрвећа.

„Потребно је урадити стручну у анализу, с обзиром на услове станишта, јер су климатске промене такве да ће ситуација са температурама и падавинама да се мења на простору Србије и пешчаре.

„Код неких врста се још ни не види штета, али прво морају да се спрече негативни ефекти пожара, уклоне нагорела стабла и сва делимично оштећена“, објашњава стручњак са Шумарског факултета у Београду.

Делимично оштећена стабла постаће плен штетних инсеката, додаје професор.

„Поткорњак напада само ослабљена стабла, али када се пренамножи прети околним шумама и здравом дрвећу“, каже он.

Штеточина поткорњак уништава стабла четинара.

Обнова ће бити дефинисана санационим планом, прича Марко Маринковић из „Војводинашума“.

Каже да ће се снимити изгорела површина, мапирати станиште угрожених и оштећених биљних и животињских врста.

„Прво иде стабилизација земљишта и заштита од еолске ерозије, онда иде природна регенерација, где је то могуће, а то су степски пашњаци који се брзо обнављају и онда вештачка обнова шума.

„Ићи ће се на замену врсте. Нећемо враћати бор, јер је врло ризичан за пожаре, већ ћемо садити различите лишћаре, како бисмо имали мешовиту шуму“, каже Маринковић.

Такве шуме су еколошки стабилније и представљају добру превентиву код будућих пожара, објашњава.

„То су багрем, он ће лако да се обнови, храст медунац, липа и жешља", набраја.

Садни материјал, објашњава, мора бити познатог и сертификованог порекла.

„Багремова шума може да никне већ за три године, али за друге врсте је потребно више деценија“, каже.

Животиње избегле смрт?

Пустињски мрави, мрављи лав, степски скочимиш, текуница, слепо куче, банатски соко, орао крсташ, дивље свиње, јелени и срндаћи само су неки од становника Делиблатске пешчаре.

Многима је живот био угрожен, а у 'Војводинашумама' су ми рекли да нису пронашли ниједну спаљену крупну животињу.

„Крупни сисари нису страдали, јер су брзи и успели су да побегну.

„Отворили смо ограде, па се дивљач повукла из пожара. Имамо 800 јелена, 300 срнеће дивљачи и 250 дивљих свиња“, каже Маринковић.

Запослени у 'Војводинашумама' су појачали хранилишта и убацили 32 нова појила како би животиње преживеле ово катастрофално стање, додаје.

Погледајте видео: Ватрогасци спасили сову у Делиблатској пешчари

Опозиција: После пожара нема градње 30 година

Док је пожар био у пуном јеку, министарка заштите животне средине Србије Сара Павков најавила је предлог плана обнове Делиблатске пешћаре за период 2027-2030.

„Заједно са стручњацима, професорима и надлежним органима, представићемо план санације.

„Циљ је да се обнови природа тако што ће бити отпорнија на високе температуре и последице климатских промена", рекла је она током посете природном резервату.

Њену изјаву критиковали су неки стручњаци, називајући план „предизборним и апсурдним" јер ватра још гори, па се не може ни правити план, пренела је Нова економија.

„Када пожар буде дефинитивно угашен, тек онда 'Војводинашуме', које управљају пешчаром, у року од три месеца морају да предају санациони план Управи за шуме Министарства заштите животне средине", каже Слободан Милановић, професор Шумарског факултета, за ББЦ на српском.

Парламентарна опозиција критиковала је власт због како тврде, оклевања у тражењу помоћи од Европске уније (ЕУ).

Опозициона Странка слободе и правде предложила је да се шумско и пољопривредно земљиште захваћено пожаром не може претворити у грађевинско наредних 30 година.

ССП је поднела амандман на измене и допуне Закона о планирању и изградњи.

„Циљ амандмана је „заштита шума, природе и земљишта и спречавање злоупотребе пожара ради остваривања лукративних интереса", образложили су из те странке.

Током посете Делиблатској пешчари 23. августа, председник Србије Александар Вучић назвао је „лажима" тврдње да је пожар намерно изазван зато што су наводно на том подручју пронађени нафта и гас.

„Волео бих да су нафта и гас пронађени, и чак су ми из хеликоптерских јединица дали извештај да је немогуће да ватра тако избија и да мора да негде постоје подземна гасна поља, али од гаса ни од нафте нема ништа", тврди Вучић.

„Ни мој кум никада није планирао посао, нити било ко други. Све су лагали и измишљали из једног разлога - не могу да верују да постоје поштени које не занимају паре", каже он.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk