Može li Beograd da postane 'pametni grad'

Zamislite grad u kojem se semafori na raskrsnicama prilagođavaju gustini saobraćajne gužve, a senzori duž reka prate kvalitet vazduha i nivo buke.

Ulična rasveta se pali i gasi u zavisnosti od kretanja ljudi.

Aplikacijom možete da prijavite rupu na putu ili polomljenu klupu.

Ali, svuda su kamere koje raspoznaju ljudska lica.

Ovako bi mogao da izgleda Beograd ako bi primenio sistem pametnog grada (smart city).

Ovaj sistem primenjuje informaciono-komunikacione tehnologije na infrastrukturu radi boljeg upravljanja gradom, objašnjava Dušan Smiljanić sa Fakulteta za bezbednost u Beogradu za BBC na srpskom.

„Osnovna ideja je da se pomoću digitalnih tehnologija omogući bolji nadzor, efikasnije upravljanje resursima i brže donošenje odluka", kaže.

Ovakav sistem „obuhvata praćenje potrošnje energije, kretanja stanovništva, saobraćaja, kvaliteta vazduha i brojnih drugih parametara", ukazuje Smiljanić.

Seul, Moskva i Barselona su neki od gradova u svetu u kojima se primenjuje ovaj sistem.

Međutim, postoji i negativna strana primene ove tehnološke inovacije.

„Dok u pojedinim zemljama pametni gradovi mogu biti sredstvo pojačanog nadzora, u drugim se prevashodno koriste za unapređenje kvaliteta života građana i efikasnije upravljanje javnim resursima.

„Autoritarni režimi mogu da zlopotrebe prikupljene podatke", upozorava Smiljanić.

Projekat Beograd pametan grad pokrenut je odlukom Skupštine grada 2021. godine, a za njegovu realizaciju zaduženo je Javno-komunalno preduzeće Infostan tehnologije.

Cilj projekta je modernizacija komunalnih usluga, bolja razmena podataka među institucijama i veće učešće stanovnika u donošenje odluka.

Finansiranje se obezbeđuje iz budžeta Grada Beograda, sopstvenih prihoda i drugih izvora predviđenih zakonom, piše na sajtu ovog preduzeća.

Ipak, u ovom dokumentu se ne precizira koje konkretne projekte unutar sistema pametnih gradova treba razviti.

„Očigledno je da su pametni gradovi budućnost i da se problemi prenaseljenosti, transportnih zagušenja, parkinga i smeća mogu rešiti kroz rešenja na bazi veštačke inteligencije", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u maju 2026. godine.

Do objavljivanja teksta, BBC nije dobio detaljnije odgovore na pitanja o projektu Beograd pametan grad od gradskih vlasti.

„Beograd pametni grad je stari projekat koji traje godinama, čiji je deo postavljanje kamera i softvera, u sklopu E-uprave po opštinama i sprovodi ga Infostan.

„Nisam do kraja uključen u to", rekao je Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, za BBC na srpskom, dodajući da uključuje različite gradske službe i sekretarijate.

„Sve liči na privatne poslove, jer niko nije konsultovan i svi su u mraku", rekao je Nikola Jovanović iz nevladine organizacije Centar za lokalnu samoupravu u oktobru 2025. pred glasanje skupštine Grada Beograda o budžetu.

Preko ovog projekta je uspostavljena „platforma za bezbednost" vrtića i škola u Beogradu, zajedno sa nabavkom „infotabli na stajalištima javnog prevoza... terminala za autobuse i izrada aplikacije", rekao je tada Jovanović.

Gradske vlasti Beograda do sada nisu potvrdile da li je projekat video-nadzora u osnovnim školama deo projekta.

Nije objavljeno ni koliko je novca izdvojeno za ovaj projekat, a BBC na srpskom nije dobio odgovor od nadležnih do objavljivanja teksta.

Kamere u školama i vrtićima deo su šire platforme razvijene u okviru projekta pametnog grada, pisao je nedeljnik Nova ekonomija u februaru 2026.

Prestonica Srbije nije jedini grad u zemlji u kojem se koriste kamere i sistemi za prepoznavanje lica.

Ova oprema se nabavlja za bolnice, zatvore, ustanove kulture, javna preduzeća, gradski prevoz, piše u istraživanju BIRN-a iz 2025.

U istraživanju se navodi više od 30 javnih nabavki ove opreme od 2022. do 2024. godine u različitim gradovima.

Tokom 2026, Kragujevac, Pirot, Veliko Gradište, Raška i Vrnjačka Banja ušli su u program razvijanja pametnih gradova.

U projektima telekomunikacija, video-nadzora i pametnih gradova u Srbiji učestvuju kineske kompanije, piše u studiji Kineski „Digitalni put svile“ ulazi na Zapadni Balkan.

Pogledajte video: Šta je veštačka inteligencija

'Pametni grad lako postaje Veliki brat'

Moskovske vlasti su od 2010. do 2020. potrošile više od 500 milijardi rubalja (više od 5,5 miliona evra) na razne sisteme za prikupljanje informacija o građanima, pisao je BBC 2021.

Jedan od ključnih elemenata ove digitalne infrastrukture je razgranat sistem video nadzora na ulicama i javnim institucijama - stotine hiljada kamera čiji se podaci slivaju u jedinstveni centar za čuvanje i obradu podataka.

Analiza Andreja Zaharova, autora knjige Ruski sajberpank: Kako Kremlj gradi digitalni Gulag i ko mu se opire

Prilikom izgradnje sistema „Pametnog grada“, vlasti svake metropole govore o udobnosti i bezbednosti građana.

„Pametni grad“ zaista može da učini život udobnijim i bezbednijim.

Aspekt udobnosti je jasan.

U Moskvi, kancelarija gradonačelnika koristi podatke mobilnih operatera kako bi odredila u kojim oblastima treba graditi puteve na osnovu opterećenja mreže i kuda usmeravati autobuse.

Senzori na komunalnim vozilima pomažu boljem čišćenju grada.

Možete platiti prevoz prepoznavanjem lica ili jednom karticom.

Ali tu je i pitanje bezbednosti.

Moskva nije samo prepuna kamera, već su sve one povezane sa sistemom za prepoznavanje lica.

To znači da svako može biti pronađen u trenutku, čak i maska onemogućava sakrivanje od kamere.

Bezbednosne službe koriste sve informacije koje kancelarija gradonačelnika prikuplja o građanima - ne samo da bi pronašli prave kriminalce, već i da bi uhvatili opozicione ličnosti ili nekoga ko je napisao „Zaustavite rat“ na ogradi.

„Pametni grad“ lako postaje „Veliki brat“ ako vlada postane autoritarna.

U Moskvi, kao i u samoj Rusiji, vlada je već bila autoritarna kada je izgradnja sistema počela 2011. godine.

Koje su garancije da sutra neki lokalni Putin ili Tramp neće doći na vlast u Srbiji i početi da zateže šrafove, a da im sistem Pametnog grada pomaže?

Civilno društvo mora pažljivo da prati planove vlasti i da ih spreči da od korisnog Pametnog grada naprave totalitarnog „Velikog brata“.

U Londonu se, na primer, pažljivo prati razvoj sistema za prepoznavanje lica.

* Andrej Zaharov je do 2023. godine bio reporter BBC ruskog servisa.

Kako funkcionišu pametni gradovi?

Saobraćaj, bezbednost ljudi, štednja vode i struje i zaštita životne sredine su elementi koji bi trebalo da čine 'pametan grad'.

Tehnološku osnovu pametnih gradova čini stvaranje mreže povezanih fizičkih objekata, poput semafora, drveća i puteva, u koje se „ugrađuju čipovi i senzori koji omogućavaju prikupljanje i razmenu podataka", kaže Smiljanić.

Široka mreža povezanih uređaja koji neprekidno prikupljaju informacije o okruženju omogućava prikupljanje podataka koji se potom analiziraju.

„U pojedinim slučajevima sistem može i automatski da reaguje, bez neposredne intervencije čoveka", ukazuje Smiljanić.

Ideja pametnog grada često se povezuje sa konceptom „pametne mobilnosti", koji podrazumeva korišćenje digitalnih tehnologija za upravljanje saobraćajem - prate se gužve i analiziraju podaci da bi smanjili zastoji i zagađenja.

Korišćenjem takozvanih pametnih semafora i njihovih kamera i senzora za praćenje broja vozila, pešaka i gustine saobraćaja se, na osnovu prikupljenih podataka, prilagođava trajanje zelenog i crvenog svetla.

Barselona je jedan od uspešnijih pametnih gradova, navodi profesor Smiljanić.

Uveden je i projekat '15-minutni grad' - većina škola, bolnica i prodavnica treba da bude blizu mesta stanovanja kako bi se smanjila zavisnost od automobila.

U studiji objavljenoj 2025. godine, istraživači su analizirali koliko stanovnici Barselone različite starosti mogu peške ili biciklom da stignu do prodavnica, škola, zdravstvenih ustanova, parkova i javnog prevoza u roku od 15 minuta.

Nasuprot ovakvom pristupu, kineski model se često navodi kao primer intenzivnog državnog nadzora i kontrole stanovništva, ukazuje Smiljanić.

Veliki broj kamera za prepoznavanje lica, povezivanje različitih državnih baza podataka i digitalizacija javnih usluga omogućavaju neprekidno praćenje aktivnosti ljudi, upozorava profesor.

„Razvoj pametnog Beograda mogao bi da se posmatra kroz ova dva moguća pravca", kaže.

Tehnologija bi mogla da se primenjuje radi „povećanja efikasnosti javnih usluga, održivog upravljanja resursima i poboljšanja kvaliteta života" ili za „sistem nadzora i prikupljanja podataka, što bi moglo dovesti do narušavanja prava na privatnost i preterane kontrole ljudi", zaključuje.

Povezan grad

Glavna prednost pametnih gradova jeste povećanje učešća ljudi u donošenju odluka i racionalnije korišćenje prirodnih resursa, objašnjava Smiljanić.

Sistemi za navodnjavanje parkova mogu biti opremljeni senzorima koji mere vlažnost zemljišta i količinu padavina, pa se zalivanje automatski isključuje kada nije potrebno, navode primer naučnici Oto Regaldo Pezua i Silvi Kristofl u studiji iz 2025.

Senzori mogu da regulišu rad fontana, čime se smanjuje nepotrebna potrošnja vode.

Značajne uštede mogu se ostvariti i u potrošnji električne energije, ukazuje Smiljanić.

Pametna ulična rasveta koristi senzore pokreta koji omogućavaju da se osvetljenje smanji ili isključi u delovima grada u kojima nema pešaka ili vozila, a ponovo aktivira kada se registruje kretanje.

Većoj bezbednosti mogu da doprinesu kamere i senzori koji, uz primenu algoritama za prepoznavanje neuobičajenih obrazaca ponašanja, mogu da registruju potencijalno rizične situacije, koje mogu dovesti do narušavanja javnog reda, kaže Smiljanić.

Koliko koštaju?

Novac je jedan od glavnih izazova transformacije gradova u pametne.

Pametan grad zahteva ulaganja u 5G mreže, data centre, sisteme za upravljanje saobraćajem, energetsku infrastrukturu, komunalne mreže i digitalne javne usluge, zaključak je rada francuskog profesora inženjerstva Isama Šarora, Finansiranje pametnih gradovaiz 2023.

Kupovina tehnologije je prvi korak, ali finansiranje zahteva dugoročni razvoj i održavanje čitavog urbanog sistema.

Svaka smart city investicija trebalo bi ljudima da donosi veću korist nego što košta njena izgradnja i održavanje, ukazali su ekonomisti Kamila Turečkova i Jan Nevima sa Šleskog univerziteta u Češkoj 2020. godine.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk