Фудбал и Италија: Могу ли Азури да претворе „катастрофу" против Северне Македоније у бољу будућност
Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Данијеле Вери
- Функција, италијански фудбалски новинар
- Објављено
Прошло је само осам месеци откако је репрезентација Италије под вођством Роберта Манћинија, упркос проценама да је аутсајдер, постала европски шампион, победивши Енглеску на Вемблију.
Али сада су Азури - надимак италијанске репрезентације - платили цену за учинак у квалификационој групи, где су допустили Швајцарској да им преотме прву позицију и директно се пласира на Светско првенство у Катару.
Три главна италијанска спортска листа уједињена су у оцени шокантне елиминације од Северне Македоније у плеј-офу за пласман на Светско првенству у четвртак увече.
Disastro (Катастрофа) - реч је која је вришти са насловних страница Газете дело Спорт, Коријере дело Спорт и Тутоспорт. Једна реч која говори хиљаду.
А остала гласила су имала одговарајуће наслове: „Избачени из света", „До ђавола" или једноставно: „Неееееееееееееееее".
То је заиста спортска катастрофа за Италију, земљу са једном од најјачих и најпопуларнијих фудбалских лига на свету и која је до сада четири пута била првак света.
Та славна Италија пропушта већ два узастопна светска првенства - претходно се није квалификовала за Светско првенство у Русији 2018. године.
Дакле, Италијани ће морати да чекају 12 година да виде највећу светску позорницу - наравно, ако се пласирају на наредни Мундијал.
Тешко је проценити да ли је несрећа у четвртак више или мање болна од онога што се догодило у новембру 2017, када Азури нису успели да победе Шведску и резервишу место у Русији.
То је свакако била ужасна ноћ, у којој су се хероји освајачи Светског првенства из Немачке 2006. Ђанлуиђи Буфон и Данијеле де Роси на несрећни начин опростили од међународног фудбала.
Али то је био и тренутак у којем је започео наводни процес иновације - Роберто Манћини је убрзо потом именован за селектора и уведен је нови нападачки менталитет.
Уследиле су три фантастичне године, које су кулминирале освајањем првака Европе на Вемблију прошлог јула. То нико није заборавио.
Али онда је уследио шок.
С једне стране, чини се да Италија уопште није требало да буде у овој невољи.
Манћинијеви момци су и даље хероји са Вемблија, тим је остао непоражен 37 узастопних утакмица.
Изгледали су доминантно у Групи Ц квалификација, отворили су их са три победе, али су затим четири пута одиграли нерешено између септембра и новембра прошле године, а Литванија је била једина екипа коју су победили у последњих пет мечева.
Два од тих ремија су била против Швајцарске, која је успела директно да се пласира на Мундијал у Катару касније ове године, а Италија, четвороструки светски шампион, промашила је пенал у обе утакмице.
Да су дали гол из једног од та два пенала, италијански играчи у четвртак увече би удобно седели код куће и посматрали мечеве баража за пласман на Мундијал.
Уместо тога, морали су на терен против Северне Македоније - имали су 32 шута ка голу, 16 корнера, 65 одсто поседа лопте, али су у 92. минуту примили гол из јединог ударца противника.
У Италији се последњих месеци осећало да се нешто променило.
Од почетка ове сезоне, напетост и самопоуздање су се сударили.
Азури су освојили Европско првенство сталожено и квалитетно; у четвртак су против Северне Македоније углавном играли на дуге лопте.
Неки попут Жоржиња, Николе Бареле и Лоренца Инсињеа потпуно су ван форме.
Редовна одбрамбена линија коју чине Ђорђо Кјелинији, Леонардо Бонући, Леонардо Спинацола и Ђовани ди Лоренцо су повређени.
Чини се да је чак и селектор изгубио свој магични додир, инсистирајући на одабиру играча који не играју.
Било је разумљивих критика.
Новине наглашавају губитак идентитета, сугеришући да се Италија вратила на старију верзију себе; показали су недостатак креативности, њихови најискуснији играчи немају самопоуздања; центарфор Ћиро Имобиле није адекватно решење.
Али да ли је то довољно да објасни шта се догодило против тима који је 47. у Европи и 67. на свету?
Ужасавајућа ноћ у Палерму, једноставно, огледало је италијанског фудбала у целини, нешто што је тријумф на Еуру 2020. неко време маскирао.
Да, било је грешака - Жоржињо ће, како је рекао у четвртак, мислити на та два промашена пенала против Швајцараца док је жив; Манћини је могао да стави Ђакома Распадорија од почетка - али да ли је све ово заиста само њихова грешка?
Италијанском фудбалу би било боље да се коначно суочи са системским проблемима, него да тражи жртвене јарце и брза решења.
Ниједан клуб из Серије А није освојио европски трофеј од 2010.
Као резултат нестратешког приступа омладинском фудбалу, врхунски клубови имају у просеку 2,7 италијанских играча испод 21 године у својим тимовима, који играју четири одсто од укупног броја минута у Серији А, а сви они углавном улазе као замене, после 70. минута игре.
Италијанска фудбалска федерација (ФИГЦ) је недавно затражила од клубова да одложе мечеве Серије А како би се припремили за плеј-оф за Светско првенство, али је њен захтев одбијен.
Била је то легитимна одлука Серије А, али сада - уз сво дужно поштовање клубова који су укључени - навијачи који су гледали Емполи против Вероне и Венеције против Сампдорије прошлог викенда такође могу да гледају како се остатак света такмичи у Катару у новембру.
Колико су Азури важни за италијански фудбал? Колико места заслужују у згуснутом календару?
Председник ФИГЦ-а Габријеле Гравина нема дилему где је италијански фудбал.
„Клубови доживљавају репрезентацију као непријатност, а не као прилику", рекао је он.
Додао је и да желе да Манћини остане и да се он обавезао на даљу сарадњу.
Манћинију је не тако давно продужен уговор до 2026. године, када ће Светско првенство бити одржано у Мексику, САД и Канади.
После онога што каже да је његово „најболније" спортско разочарење до сада, 57-годишњи бивши тренер Интера и Манчестер Ситија има право да полиже ране.
После тога, требало би себе да и даље сматра најбољом особом која ће помоћи у спровођењу дуго очекиваних структурних промена у игри националног тима и формирати репрезентацију новог изгледа око младих талената као што су Ђанлука Скамака, Давиде Фратези и Никола Заниоло.
У супротном може уследити још једна disastro (катастрофа).
