Моћ првог романа Стивена Кинга 'Дуга шетња'

Написан је док је Кинг још похађао колеџ 1960-тих.

Роман Дуга шетња измаштао је свет у ком се млади људи такмиче у смртоносном маратону за забаву других.

Нова филмска верзија подсетник је како је Кинг добро предвидео наше доба ријалити телевизије.

Сто тинејџера, одабраних лутријом из читаве Америке, одлази на маратон без јасног циља.

Праћени наоружаним војницима у џиповима и под будним оком гледалаца из читавог света, морају да одрже брзину хода од 6,5 километара на час, а ако она падне испод зацртаног нивоа, добијају прво упозорење.

Три упозорења и бивају убијени.

Последњи дечак који остане на ногама има право да бира награду.

То је мрачни сценарио и ефектна идеја Дуге шетње, романа који је Стивен Кинг писао између 1966. и 1967. године, на првој години колеџа.

Смештена у Америку из алтернативне историје под војном влашћу, била је то прва књига коју је Кинг написао, али није објављена све до 1979. године - пет година пошто је роман Кери већ доспео на бестселер листе.

Данас, 46 година касније, кад је Кинг напунио 78 година, Дуга шетња је коначно адаптирана за филм, који је премијеру имао у новембру.

„Читао сам Дугу шетњу у време кад сам снимао филм Ја сам легенда и заљубио сам се у њу", објашњава режисер филма Френсис Лоренс, коме нису страна смртоносна дистопијска такмичења, пошто је режирао и последња четири филма из серијала Игра глади.

„Постала је вероватно моја најомиљенија Кингова књига и једна од мојих најомиљенијих књига свих времена", додаје он.

Било је важно остати веран духу романа који се често назива Кинговим најпесимистичнијим делом, са насиљем, мраком и очајем који можда објашњавају зашто је његово путовање до великих екрана била толико дуго, верује Лоренс.

Прво је Џорџ А. Ромеро, а потом и Френк Дарабонт био власник филмских права за књигу.

Ипак, њих двојица нису успели да је екранизују, упркос томе што су претходно већ радили на Кинговим делима као што су Крипшоу и Мрачна половина у Ромеровом случају, и Бекство из Шошенка, Зелена миља и Магла у Дарабонтовом.

Лоренс је успео тамо где они нису и учинио је то не ублаживши ову мрачну причу да би је учинио пријемчивијом.

„Морате да осећате пређене километра и проток времена, и да осетите понижење -емоционално, психилошко и физичко.

„Нисам желео то да разблажим и да учиним да се публика осећа супер пријатно", каже он.

„Има нечег немилосрдно песимистичног у вези са природом ове приче, много младих људи умире у њој", објашњава филмски уредник и писац Мајкла Блајт, који је био виши програмски уредник на Британском филмском институту кад је овај организовао једномесечну ретроспективу Кингових филмова 2015.

„Али, истовремено, има јако много доброте у њој. Дечаци се не окрећу једни против других.

„Прилично су солидарни. Пријатељство и братство су веома присутни у књизи", додаје.

Сајмон Браун се слаже с тим.

Независни научник и члан истраживачке групе за хорор на Универзитету у Нортамбрији који је предавао о Кингу, аутор је књиге Стивен Кинг на екрану: Адаптације и хорор жанр на филму и телевизији.

„Дуга шетња је јако мрачна и суморна.

„Једина друга Кингова књига које уопште може да приђе овом степену мрака је Гробље кућних љубимаца, која је практично дијалог о смрти", каже он.

Али, Кинг није песимиста, указује Браун.

„Он верује у моћ најобичније људскости и већина његових књига се заврши тако што чудовиште буде побеђено.

„Дуга шетња је очигледан пример за оно што ће постати класична Кингова књига: узмете гомилу ликова, поставите их у неку ситуацију и видите шта ће они урадити. Можете то да видите у Упоришту, Под куполом, Магли.

„Његове књиге нису о чудовиштима, оне су о људима који срећу чудовишта. Овде суштина није у шетњи, већ у људима који су отишли у шетњи. А они су сви обични људи", закључује он.

Рођење (и смрт) Ричарда Бахмана

Дуга шетња била је други од пет романа које је Кинг објавио под псеудонимом Ричард Бахман између 1977. и 1984. године.

Аутор бестселера измислио је овај псеудоним да би „мало смањио страсти", пошто су се после његовог дебитантског романа Кери убрзо изашли бестселери као што су Салемово, Исијавање и Упориште.

Његов издавач Даблдеј волео је да се хвали са „више од 40 милиона Кингових књига у штампи", али је Кинг почео да се пита да ли је за успех заслужан његов таленат, слава или пука срећа.

Било је то питање на које је веровао да би експеримент са Бахманом могао дати одговор.

„Депресивно је помислити да је све, или само већина тога - било пуки случај", написао је у уводној речи за Бахманове књиге (Тхе Бацхман Боокс), компилацију објављену 1985. године.

„И зато ћете можда покушати да сазнате да ли можете то да поновите. Или, у мом случају, да ли Бахман то може да понови."

Објављена у џепним издањима без фанфара, прва од четири Бахманове книге Бес, Дуга шетња, Радови на путу,Тркач, једва да је оставила било какав траг, мада се пета, Мршавко - прва чиста хорор прича и прва која је објављена у тврдокориченом издању - продала у 28.000 примерака.

Кинг је подозревао да би шеста Бахманова књига Мизери, о дугом и болном сусрету славног аутора с његовом највећом обожаватељком, могла довести Бахмана на бестселер листе.

Он, а и ми, никада то нећемо поуздано сазнати, зато што је 1985. године вашингтонски књижар имену Стив Браун посетио Конгресну библиотеку и открио Кингово име на формулару за ауторска права за Бес.

Бахман је, као што је Кинг то дефинисао у саопштењу његовог публицисте, умро од „рака псеудонима", а Мршавко се промптно продао у више од 300.000 примерака у тврдокориченом издању.

А што се тиче Мизери, она је објављена под Кинговим властитим именом и неизбежно доживела огроман успех.

„Дуга шетња је одувек била по мом укусу, за мене је она неколико копаља изнад свих осталих.

„Чуо сам како Кинг говори о Господару мува и 1984 као утицајима, политички гледано, ту је Велики брат из 1984, па Господар мува и односи између дечака, идеја да се дечаци боре против ширег света у ком не могу да напредују, али књига делује као изузетно оригинално дело. А и даље крајње релевантно", каже Блајт говорећи о Бахмановим књигама.

Славна узнемирујућа кратка прича Ширли Џексон Лутрија из 1948, о сеоској ритуалној годишњој лутрији у којој се бира једна особа која ће бити каменована до смрти је, каже Браун, још један утицај, заједно америчким квизовима из тог периода као што су Јеопардy! и Игра младенаца.

„Свако поглавље почиње цитатом из неког телевизијског квиза.

„Кинг је био инспирисан комерцијалном, ласцивном и воајеристичком природом квизова на телевизији. И, наравно, Вијетнамским ратом. Регрутовањем младих момака који никад после нису знали који ће од њих умрети следећи", каже он.

Дуга шетња свакако има неке претече.

Холивудски хорор-авантуристички филм Најопаснија игра из 1932. приказује ловца на крупну дивљач који узима на нишан људски плен, а 1965, годину дана пре него што је Кинг почео да пише своју књигу, италијански трилер Десета жртва замислио је како људи лове једни друге из спорта да би се контролисало насиље у друштву.

Дуга шетња проширује ове теме и утицала је на много више филмова и телевизијских серија него што је из њих позајмљивала.

„Она заиста делује као прототип за ствари које су дошле касније, то је практично иста ствар.

„То је потпуно оформљена идеја. Било да су то Борба до последњег, Игре глади, Серија 7: Такмичари или Сквид Гејм - све те ствари су практично Дуга шетња", додаје Блајт.

Лоренс се слаже да је Кингова прича творац поџанра смртоносних дистопијских игара који је толико популаран данас.

„Да ли је Стивен Кинг заиста добио ту идеју пре свих других?", пита се он

„Јесте"

Шта су предвиделе 'Бахманове књиге'

Док је писао као Бахман, Кинг је показао изузетну предвидљивост.

Бес се бавио пуцњавом у средњој школи много пре него што су такве догађаји постали чешћи у Америци, а Тркач, слободно адаптиран у хит филм Арнолда Шварценегера 1987, као и вернија верзија у режији Едгара Рајта, која је стигла у биоскопе овог месеца, пошли су стопама Дуге шетње.

Ријалити ТВ емисије као што је Сурвивор, у којој се обични људи боре између себе, дали су Дугој шетњи посебну тежину

„Бес, Тркач и Дуга шетња делују релевантније данас него што су били тада.

„Идеја да сви седе и гледају ту емисију, претеча је канала са 24-часовним вестима, можда чак и друштвених мрежа. Идеја да сви гледају овај спектакл, па то је ријалити програм, зар не?", каже Браун.

Ријалити телевизија, у најранијем облику, започела је 1940-их са емисијама као што је Скривена камера (1948), али оне се веома разликују од забаве која је почела да доминира телевизијским програмом деведесетих и касније.

Могуће је видети отиске прстију Дуге шетње по свему томе, од емисија као што су Сурвивор, тВелики брат и И'м а Целебритy… Гет Ме Оут оф Хере!, до емисија за таленте као што су Амерички идол, Амерички следећи топ модел и Икс-фактор, па чак и савремене емисије такмичења у дејтингу као што су Младожења/Млада и Љубавно острво.

„Гледање како се људи боре једни против других и навијање.

„Делује потпуно гладијаторски. Има нечег гротескног у свему томе. И има нечег у том превазилажењу срамоте и у тој изложености погледима што делује очајнички, било да то радите због славе, новца или нечег трећег.

„То, за мене, чини ову књигу толико тужном - та језива неизбежност става 'Ми то морамо да урадимо'", додаје он.

Учесници морају да учествују у Дугој шетњи јер се боре са сиромаштвом.

То је тема из књиге која је кључна за филм и Лоренс верује да она носи један посебан одјек у време кад многи осећају финансијско оптерећење.

„То осећање финансијске немоћи је веома актуелно за већину људи", каже он.

Међутим, иако су теме из Дуге шетње релевантне скоро 50 година после објављивања романа, Лоренс истиче да филм не покушава да изведе било какву конкретну политичку поенту.

„Нисам желео да он буде политички, желео сам да можете у њему да се препознате.

„Што се тиче Америке, желео сам да обе стране политичког спектра могу да гледају ово и да се препознају у њему", објашњава он.

Самим тим што јој је требало скоро пола века да доврши путовање до великих екрана, Дуга шетња је практично омогућила свету да се сустигне са њом.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk