Дух ајкула и сунђер месождер: Откривено више од 1.000 морских врста

Научници из Оушн цензуса, светске иницијативе за откривање живота у океанима, открили су више од 1.100 нових морских врста током протекле године.

Међу њима су дух ајкула из дубоких мора, многочекињасти црв који живи у „стакленом замку“, као и крабе, морски јежеви и анемоне.

Према проценама, међутим, невероватних 90 одсто океанских врста још чека да буде откривено.

„Ова открића су само кап у мору“, каже Оливер Стидс, директор Океанског пописа, за ББЦ.

„Верује се да у океану постоји и до два милиона врста; ми смо открили тек више од 250.000“, наглашава он.

То је „конзервативна“ процена, каже докторка Мишел Тејлор, шефица за науку при Океанском попису, за ББЦ.

Она тврди да је проналажење нових врста „умерено редован“ део истраживања нетакнутих области новом технологијом.

До нових открића и даље долази у областима за које бисте „претпоставили да су добро истражене“, каже он, истичући како је нова врста шкампа пронађена уз обалу Марсеја у Француској, као и „веома необичан“ мекушац уз британске обале.

У протеклој години забележен је највећи број открића до којих је дошла Нипон фондација-Нектон Океански попис, највећа светска иницијатива чији је циљ да убрза истраживање вода на Земљи.

Откривено је укупно 1.121 претходно непознатих врста, што је скок у односу на 866 из прошле године.

Међународни тимови су се упустили у 13 експедиција широм неких од најекстремнијих и најнеистраженијих кутака.

И то са локација као што су Јапан и Корално море уз обалу Аустралије, до Папуе Нове Гвинеје, Сендвичких острва, јужног Атлантског океана и Антарктика.

Они су путовали до изузетних дубина, и до 6.575 метара, што је више од висине базног кампа на Монт Евересту у Непалу.

Таква екстремна окружења доносе изазове.

Просечна дубина океана је око 3.682 метара, а што дубље одлазите, већи је притисак, који се повећава за отприлике једну атмосферу на сваких 10,06 метара понирања, према америчкој Националној океанској и атмосферској организацији.

Како онда морски живот опстаје тамо доле?

„Они су се развили да живе доле, њихова ћелијска структура, месо, начин на који им је повезано ткиво, развила се да егзистира под тим притиском.

„Дакле, кад су они у питању, не осећају то као притисак, осећају се онако као што бисмо се ми осећали у нашем удобном копненом окружењу“, објашњава Тејлор.

Црв у 'стакленом замку'

Једно од новооткривених створења био је црв из „стакленог замка“, илити Dalhousiella yabukii.

То је нова врста многочекињастог црва, откривеног на дубини од 791 метар уз обалу Јапана.

Пронађен је како живи унутар стакленог сунђера, који има провидни скелет, од честица налик стаклу.

Ове честице сачињене су од силике, истог материјала који се користи за прављење стакла.

Описано је да овај црв живи у симбиотском односу у сунђеру, што значи да обоје имају користи.

„Многочекињасти црви често могу да држе друге грабљивце по страни, понекад имају врло опасне делове уста, веровали или не, мали су, али опасни. И тако они могу бити нека врста заштите... као мали кућепазитељ ког имате уз себе све време“, објашњава Тејлор.

„Сунђери су покретачке снаге коралних гребена. Они имају сићушне ћелије које пумпају и спроводе воду кроз њихово тело, и филтрирају хранљиве и корисне материје, и чине да вода непрестано кружи“, додаје она.

Сунђер 'лопте смрти'

У рову Јужних Сендвичких Острва у јужном Атлантику, новопронађени сунђер, откривен на дубини од више од 3.600 метара, понаша се као грабљивац.

Иако су већина сунђера пасивни филтер-храниоци, ова нова врста Chondrocladia је завидан месождер.

Његове куке налик чичак траци привлаче наивног љускара који плута на струји.

Кад буде ухваћен, сунђер га постепено опкољава и слама плен, што научници из Океанског пописа називају „изузетном еволутивном адаптацијом окружењу с оскудним хранљивим материјама у дубоком океану.“

'Дух ајкула'

Нова врста „дух ајкуле“ такође је пронађена у Коралном мору током експедиције 2025. године.

„Ове 'дух ајкуле', илити химере, једне од су од најмистериознијих становника океана. Оне су далеки рођаци ајкула и ража, а одвојили су се у властиту еволутивну лозу пре око 400 милиона година. То је пре диносауруса“, истиче Стидс.

И „прилично су сабласне“ кад налетите на њих, каже Тејлор.

„Имају врло велике очи и често само прођу поред камера у дубоким морима на врло језиве начине.“

Тракасти црв

Истраживачи су такође идентификовали нову врсту тракастог црва у Источном Тимору у Југоисточној Азији.

„Он има изузетан биомедицински значај, јер због боја и хемијских реакција које изазива, ствара јединствене токсине, који се истражују као потенцијални лек за Алцхајмерову болест и шизофренију“, истиче он.

Баркодовање ДНК често је једини поуздани начин да научници потврде да ли је тракасти црв нова врста, зато што многи изгледају скоро идентично, објашњава докторка Светлана Маслакова, доценткиња са Института за морску биологију на Универзитету у Орегону.

„Њихове упечатљиве боје не постоје да бисмо им се дивили; то је вероватно упозорење визуелним грабљивцима, као што су рибе“, каже она.

Маслакова је послала Океанском попису више од 100 нових врста.

„Шта би ових 100 новооткривених врста могло да понуди и колико их је још тамо за откривање? Рекла бих на хиљаде само међу тракастим црвима.“

'Трка са временом'

Научници раде даноноћно на откривању морских врста на ивици изумирања.

Они упозоравају да су океани под све већим притиском.

Угљен-диоксид може да остави великог трага на океане, који су постали 30 одсто киселији током протеклих 200 година.

„Ако достигнемо загревање од два степена, то ће за последицу имати уништење више од 99 одсто наших коралних гребена, а они су биолошка фабрика, мотор у ком живи 25 одсто морског биодиверзитета“, истиче Стидс.

„У трци смо са временом да откријемо нове врсте у океану. Многе врсте се уништавају пре него што уопште сазнамо да постоје“, објашњава он.

„Веома је тешко заштитити оно што не знамо да постоји.“

А рибарење је посебно проблематично.

„Кад је у питању биодиверзитет, најштетнија и најдеструктивнија ствар коју радимо са моменталним последицама повезана је са рибарењем а нарочито са неодрживим, нерегулисаним рибарењем, као и илегалним рибарењем“, каже Стидс.

Нова открића

Платформа Океанског пописа под називом НОВА, платформа за податке са отвореним приступом, жели да премости тај јаз између открића и описа.

Она омогућава стручњацима да унесу информације које су сакупили, што осигурава да неће бити изгубљене, на пример, ако се они пензионишу или премину пре него што објаве резултате.

Али за хиљаде нових врста које су откривене, постоји „научни лимбо“, према речима Тејлор.

Може да прође у просеку 13,5 година од открића нове врсте до званичног објављивања литературе о њој, објашњава она.

„За сунђере је то од 20 до 24 године зато што има веома мало таксонома за њих“, истиче она.

То значи да многи истраживачи практично седе на врстама које су биле идентификоване, али не и објављене.

Те врсте не могу да се користе за „доношење одлука у вези са очувањем“.

Ова открића су важна, каже Стидс, зато што научници и даље раде са некомплетном сликом живота на Земљи, што је неопходно да бисмо могли да „заштитимо, одржимо и разумемо живот“.

Спроводимо активности на глобалном нивоу, али „90 одсто нашег биолошког инвентара“ на Земљи још увек недостаје, додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk