Нови 'Дан Д': Србија чека одлуку о НИС-у

Освануо је још један у низу „дана Д" у седмомесечној драми о даљој судбини Нафтне индустрије Србије, чији је већински власник руски Гаспромњефт.

Петак, 22. мај, последњи је дан да се Канцеларија за контролу стране имовине америчког Министарства финансија (ОФАЦ) огласи хоће ли поново продужити лиценцу за наставак преговора о куповини руског удела.

Председник Србије Александар Вучић рекао је дан раније да очекује продужетак рока, али да преговори, који трају од јануара, са МОЛ-ом „не иду добро".

„Главна препрека није само цена", каже Атила Холода, директор консултантске фирме Aurora Energy, са седиштем у Будимпешти, за ББЦ на српском.

Најважније питање је како доћи до „споразума који је усклађен са америчким санкцијама, прихватљив за српску владу, економски разуман за МОЛ, и политички одржив за руске продавце", објашњава.

„Ова комбинација чини преговоре изузетно осетљивим и тешким", додаје.

Србија жели да избегне национализацију компаније, али постоји више опција, поновио је Вучић гостујући на Радио-телевизији Србије.

Најизгледнија „опција" била је да удео Гаспромњефта купи МОЛ.

Влада Србије недавно је саопштила да није задовољна понудом мађарске нафтне компаније о условима за преузимање.

Главни камен спотицања је будући рад Рафинерије, односно питање покривености тржишта из прераде рафинерије у Панчеву, објаснила је раније министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Руски Гаспромњефт и фонд Интелиџенс имају 56 одсто удела у власништву НИС-а, Србија 29,87 одсто, а остало мали акционари.

Америка је у октобру 2025. увела дуго најављиване санкције НИС-у, а неколико пута до сада је померан рок до ког би српска компанија, од које зависи целокупна српска привреда, требало да се „реши" руског власништва.

Санкције НИС-у део су ширих мера усмерених на руски енергетски сектор због рата у Украјини.

Поред МОЛ-а, као заинтересовани купац појавила се и мало позната српска фирма KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, у власништву бизнисмена Ранка Мимовића, која је понудила 2,3 милијарде долара за 56 одсто власништва у НИС-у.

То је милијарду више од МОЛ-а, а Руси су то начелно прихватили, рекао је.

Гаспромњефт се „активно припрема за продају свог удела у НИС-у компанији МОЛ и да не преговара ни са ким другим", пренела је агенција Тасс.

Богољуб Карић, српски привредник, политичар и председник Удружења предузетника и индустријалаца, такође је упутио иницијативу НИС-у, као и председницима Србије и Русије Александру Вучићу и Владимиру Путину о куповини акција компаније.

Међутим, није саопштено да ли се обратио Гаспромњефту, као продавцу, нити ОФАК-у који би то морао да одобри.

Очекивано је да се у великим енергетским трансакцијама појави више купаца, али тренутно постоји само један који има одобрење ОФАК-а (МОЛ), рекао је професор Економског факултета Велимир Лукић за РТС.

Које су последице непродужавања лиценце?

ОФАК је издао две лиценце за НИС - једна се односи на преговоре о продаји, а друга је оперативна лиценца за рад, која важи до 16. јуна.

Ове две дозволе тесно су повезане, рекао је Лукић.

Уколико би лиценца за преговоре престала да важи, могла би да буде доведена у питање и оперативна дозвола за рад НИС-а, казао је професор за РТС.

Ако ОФАК не продужи лиценцу за преговоре, то не значи аутоматски да је МОЛ-ова куповина руског удела пропала, каже Холода, који је скоро две деценије радио на менаџерским позицијама у МОЛ-у.

„Ипак, то би био озбиљан негативни сигнал и могао би да повећа правну, финансијску и оперативну несигурност НИС-а", додаје.

Он подсећа да будућност нафтне компаније „не зависи само од комерцијалних преговора, већ и од усклађености са санкцијама, приступа финансирању, логистике снабдевања сировом нафтом и способности да послује без стварања правних ризика за своје партнере".

Када су уведене америчке санкције у октобру, рафинерија у Панчеву, од које зависи цела Србија, остала је без дотока сирове нафте док је недељама у ваздуху висила неизвесност о енергетској безбедности земље.

Мађарски стручњак не искључује могућност преговора у „новом облику или прелазна решења".

„У стратешки важним случајевима попут овог, уколико постоји политичка воља, стране често покушавају да пронађу алтернативне структуре, додатне гаранције или касније поновно отваре преговора.

„Међутим, без продужења ОФАК лиценце, процес би постао знатно компликованији и ризичнији", закључује.

МОЛ и рафинерија у Панчеву

МОЛ и Гаспромњефт су средином јануара договорили оквирни споразум о куповини руског удела од 56,15 одсто у НИС-у.

Преговори између МОЛ-а и Србије, која је најавила и повећање сопственог удела, запели су почетком маја.

Апсолутно нема компромиса када је у питању утицај рада рафинерије Панчево на нашу економију, поручила је министарка енергетике.

Искоришћавање и прерада нафте у рафинеријама је основа енергетске сигурности и редовног снабдевања свих потрошача једне земље, па самим тим и Србије, рекао је раније Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије (ПКС), за ББЦ на српском.

Рафинерија у Панчеву и НИС као систем такође доносе велики део прихода буџета, објаснио је почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.

„Мађарска страна у стању је да ово тржиште задовољи капацитетима рафинерије у Будимпешти.

„Чини ми се да ту сад постоје одређене опасности и све више мислим да то неће бити сигуран посао у будућности", казао је Атанацковић за Инсајдер.

Проблеми са МОЛ-ом поклопили су се са сменом власти у Мађарској, где је изборе изгубио дугогодишњи Вучићев савезник Виктор Орбан.

Председник Вучић казао је, међутим, да то нема утицаја на преговоре.

„Да ли је закомпликовала неке друге односе не знам. Односе са Србијом не.

„Чуо сам се са Петером Мађаром и односи су коректни", рекао је Вучић за РТС.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk