Американци продужили лиценцу за пословање НИС-а и рок за продају руског власништва

Америчке власти дале су нови продужетак Нафтној индустрији Србије (НИС) за несметано пословање - до краја јула, објавили су српски званичници на мрежама.

НИС, артерија целокупне српске привреде, од октобра је под америчким санкцијама због вечинског руског власништва, али је Вашингтон више пута до сада продужавао лиценцу за рад нафтне компаније и померао рокове да мађарски МОЛ заврши преговоре са руским Гаспромом/Гаспромњефтом о купопродаји већинског удела у НИС-у.

Санкције НИС-у део су ширих мера усмерених на руски енергетски сектор због рата у Украјини.

Док преговори Мађара и Руса трају, ново продужавање лиценце НИС-у значи да ће компанија моћи и даље да снабдева тржиште горивом, али и да рафинерија у Панчеву, кључни део нафтне индустрије, настави рад.

Докле су стигли преговори МОЛ-а и Гаспромњефта за сада није познато.

Истог дана када је објављено да су Американци продужили лиценцу за рад НИС-а, из мађарске компаније су саопштили да је продужен и рок за завршетак преговора са Гаспромњефтом, такође до 31. јула, пренела је Радио-телевизија Србије.

Крајем јуна, из руске компаније су рекли да је „потребно још времена" да се приведу крају преговори о купопродаји са мађарским МОЛ-ом.

Гаспромњефт и руски фонд Интелиџенс тренутно имају 56,15 одсто удела у власништву НИС-а, Србија 29,87 одсто, а остало мали акционари.

Држава Србија и МОЛ се договорили

Средином јуна, министарка енергетике Дубравка Хандановић Ђедовић потврдила је да је да су власти у Београду и МОЛ Група потписали Уговор између акционара, према којем ће Србија постати власник додатних пет одсто акција у НИС-у.

Тај уговор је важан и јер обезбеђује рад рафинерије у Панчеву у следећих десет година, нагласила је.

Споразум доноси и „већи утицај државе у процесу доношења кључних одлука и додатне механизме заштите наших националних интереса", објавила је министарка на Instagramу.

Да би уговор ступио на снагу потребно је да МОЛ постигне коначни споразум са руским Гаспромњефтом, али и да Канцеларија за контролу страних средстава Министарства финансија САД (ОФАК) одобри посао.

МОЛ ће „учинити све што може да НИС буде јачи и профитабилнији", уколико у Вашингтону одобре посао, изјавио је Жолт Хернади, вишедеценијски директор мађарске фирме.

„Оптимиста сам јер би нам то омогућило да додатно ојачамо сигурност снабдевања за цео регион и остваримо виши ниво сарадње међу енергетским компанијама у Централној и Источној Европи", додао је Хернади.

Ђедовић Хандановић је 11. јуна објавила да је договор Србије и МОЛ-а постигнут, тврдећи тада да ће рафинерија у Панчеву у случају продаје наставити да ради „као и до сада, са најмање истим просечним годишњим капацитетима као у последње четири године пре увођења америчких санкција".

Представници Србије у Одбору директора НИС-а имаће „генерално већа овлашћења него до сада у доношењу, али и блокирању евентуално неповољних одлука" за државу, додала је.

„Такав утицај држава Србија није имала од 2008. године, када је НИС приватизован", каже министарка.

Компанија МОЛ потврдила је дан касније да су „успешно закључени" преговори са српском владом.

Искоришћавање и прерада нафте у рафинеријама је основа енергетске сигурности и редовног снабдевања свих потрошача једне земље, па самим тим и Србије, рекао је раније Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије (ПКС), за ББЦ на српском.

А Руси и Мађари?

До сада је било неколико датума означених као „Дан Д" или дан одлуке за судбину НИС-а, који је од октобра прошле године под америчким санкцијама због већинског руског власништва.

Америчко Министарство финансија (OFAC) неколико пута је померало рокове за завршетак преговора о купопродаји већинског руског пакета акција.

Мађарски МОЛ је још 19. јануара саопштио да је потписао главне одредбе обавезујућег оквирног споразума са компанијом Гаспромњефт о куповини удела од 56,15 одсто у НИС-у.

Међутим, до данас преговори нису завршени.

МОЛ група је у преговорима и са националном нафтном компанијом Уједињених Арапских Емирата - АДНОК-ом о њеном уласку у власничку структуру НИС-а као мањинског акционара, саопштено је у јануару.

Иако је раније деловало извесно да ће МОЛ откупити већински удео у НИС-у, српски званичници нису били оптимистични.

„Главна препрека није само цена", рекао је Атила Холода, директор консултантске фирме Aurora Energy, са седиштем у Будимпешти, за ББЦ на српском.

Најважније питање је како доћи до „споразума који је усклађен са америчким санкцијама, прихватљив за српску владу, економски разуман за МОЛ, и политички одржив за руске продавце", објашњава.

„Ова комбинација чини преговоре изузетно осетљивим и тешким", додаје.

Ко се још нуди за акције НИС-а?

Поред МОЛ-а, као заинтересовани купац појавила се и мало позната српска фирма KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, у власништву бизнисмена Ранка Мимовића, која је понудила 2,3 милијарде долара за 56 одсто власништва у НИС-у.

То је милијарду више од МОЛ-а, а Руси су то начелно прихватили, рекао је.

Гаспромњефт се „активно припрема за продају свог удела у НИС-у компанији МОЛ и да не преговара ни са ким другим", пренела је агенција Тасс.

Богољуб Карић, српски привредник, политичар и председник Удружења предузетника и индустријалаца, такође је упутио иницијативу НИС-у, као и председницима Србије и Русије Александру Вучићу и Владимиру Путину о куповини акција компаније.

Међутим, није саопштено да ли се обратио Гаспромњефту, као продавцу, нити ОФАК-у који би то морао да одобри.

Продужавање лиценце - шта то значи?

ОФАК је издао две лиценце за НИС - једна се односи на преговоре о продаји, а друга је оперативна лиценца за рад, која сада важи до 31. јула.

Ове две дозволе тесно су повезане.

Уколико би лиценца за преговоре престала да важи, могла би да буде доведена у питање и оперативна дозвола за рад НИС-а, рекао је раније Велимир Лукић, професор Економског факултета у Београду, за РТС.

Ако ОФАК не би продужио лиценцу за преговоре, то не би аутоматски значило да је МОЛ-ова куповина руског удела пропала, рекао је Атила Холода раније за ББЦ на српском.

„Ипак, био би то озбиљан негативни сигнал и могао би да повећа правну, финансијску и оперативну несигурност НИС-а", додаје мађарски енергетски стручњак који је скоро две деценије радио на менаџерским позицијама у МОЛ-у.

Будућност нафтне компаније „не зависи само од комерцијалних преговора, већ и од усклађености са санкцијама, приступа финансирању, логистике снабдевања сировом нафтом и способности да послује без стварања правних ризика за своје партнере", указао је.

Када су уведене америчке санкције у октобру, рафинерија у Панчеву, од које зависи цела Србија, остала је без дотока сирове нафте док је недељама у ваздуху висила неизвесност о енергетској безбедности земље.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk