Наука и болести: Како подаци из свемира могу да помогну у предвиђању епидемије колере

An Indian woman washes her utensils in Kanjeriguda village, Orissa state, India during an outbreak of diarrheal diseases in 2007

Аутор фотографије, Manpreet Romana / Getty Images

Потпис испод фотографије, Колера је болест која се преноси водом, а узрокована је загађеном водом у приобалним регионима света

Научници су нашли начин да предвиде епидемије колере из свемира, уз помоћ комбинације сателита за праћење климатских промена и вештачке интелигенције.

Истраживачи се надају да ће то на крају спасти животе у пренасељеним областима.

„Прилично је импресивно, зато што можемо да измеримо пулс наше планете", каже доктор Паоло Ћиполини из Европске свемирске агенције (ЕСА).

„Не бисте помислили да свемир и сателити могу да помогну код здравствених проблема, али ово је подухват који је све више прихваћен."

Студија показује како епидемије колере у обалским регионима Индије могу да буду предвиђане са стопом успешности од 89 одсто.

Тимови из ЕСА и Плимутске поморске лабораторије (ПМЛ) осам година су сакупљали постојеће сателитске податке о животној средини и, уз помоћ вештачке интелигенције, израдили модел који предвиђа где је велика вероватноћа да ће се ширити колера.

Artist impression of a satellite

Аутор фотографије, ESA

Потпис испод фотографије, Истраживачи су користили седам различитих мерења са више свемирских сателита како би направили модел предвиђања

Колера је болест која се шири преко воде, а настаје кад поједете храну или попијете воду заражену бактеријом Vibrio cholera.

Она може да се нађе у обалским пределима света, нарочито у густо насељеним тропским крајевима.

Око половине случајева колере потиче из земаља које се граниче са северним Индијским океаном, попут Индије, на коју је истраживање било усредсређено.

Праћење промена у води

Они су користили седам различитих типова мерења из неколико свемирских сателита да би дошли до својих предвиђања.

Научници су тражили промене у топлој сланој води, у којој бактерије бујају, као и повећање броја планктона за које бактерије могу да се закаче.

Мерили су и факторе као што су топлотни таласи, места где људи уживају уз воду на одмору, или падавине, које могу да помешају контаминиране и неконтаминиране воде.

Satellite image of the Ganges Delta showing the change in ocean colour in the Bay of Bengal due to the sediments and nutrients carried by three rivers

Аутор фотографије, ESA

Потпис испод фотографије, Сателитске слике делте Ганга показују промену боје океана у Бенгалском заливу услед седимента и других фактора

„Оно по чему је наша студија јединствена јесте коришћење толико разноврсних променљивих", каже истраживачица Ејми Кембел, која је сарађивала са ЕСА и ПМЛ на изради модела предвиђања.

„Једна од променљивих, сланост воде, потпуно је нова и од велике је помоћи за предвиђање епидемија колере."

„У идеалном смислу, ако можемо да је искористимо да схватимо кад ће избити епидемије колере, можемо да се осигурамо да су мере унапред спремне, и можете да је ублажите програмом вакцинације у одређеним областима и да је тако зауздате."

Више епидемија

Научници кажу да климатске промене и екстремне временске прилике изазивају више епидемија колере.

Према Светској здравственој организацији (СЗО), сваке године има и до четири милиона случајева колере, а од ове заразне болести умре и до 143.000 људи.

И док многи људи имају благе симптоме, она може да изазове тежак случај дијареје и да вас убије у року од неколико сати ако се не лечи.

„Често су деца та која су најугроженија од болести повезаних са водом, нарочито она млађа од пет година.

„И зато се надамо да ће коришћење и унапређивање система предвиђања избијања епидемије колере смањити ризик по децу која би могла да буду изложена овој болести", каже докторка Мари-Фени Рако, више научница при ПМЛ-у.

People seeking medical treatment from a doctor

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Током 2019. године, у 31 земљи пријавњено је више од 920.000 случајева заразе и 1.911 смрти од колере, подаци су СЗО

Научници су установили да су предвиђања најпоузданија тик пред летњу сезону монсуна, са стопом прецизности од 93,3 одсто.

Али они кажу да мора да дође до усавршавања како би се повећала поузданост и да би се осигурало да се услуге не гасе без потребе.

„Можда постоје друштвено-привредни фактори који мало бркају наше резултате", каже Ејми Кембел.

„Области без адекватног одводног система могу да доживе повећање броја случајева колере невезано за климатске промене."

Економске последице других болести као што је Ковид-19 научиле су владе колико је важно прецизно предвиђати јављање болести.

Овај програм предвиђања колере из свемира још није тестиран на другим областима сем Индије, али се научници надају да ће то бити добра почетна тачка за усавршавање предвиђања, што ће потенцијално спашавати животе у будућности.

„Видимо како се употреба земаљске опсервације користи све више и више за добробит друштва, укључујући ширење болести и утицај климатских промена на болести", каже доктор Паоло Ћиполини.

„То је важно због тога кога ће заштитити; то нам омогућује да предузмемо нешто од чега ће корист имати најсиромашније становништво."

line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk