Долина Инда: Напредна древна цивилизација о којој мало знамо

Вишеспратне куће од опеке, једнообразне улице и напредан систем одводних канала и тоалети са испирајњем.

Звучи познато?

Могло би да подсећа на савремени град, али је заправо опис урбаних центара древне цивилизације долине Инда пре више хиљада година.

Верује се да је ова цивилизација била веома развијена и да је постојала у исто време када и стари Египат и Месопотамија, па ипак, о њој знамо релативно мало.

То је мистерија, а стручњаци кажу да ју је тешко одгонетнути делимично због њиховог још недешифрованог писма и јер је њихово друштво можда било равноправније од других у то време.

Ко су они били?

Најразвијенија фаза цивилизације долине Инда трајала је од 2600. до 1900. године пре нове ере, иако је почела да се развија још раније, око 4000. године пре нове ере, каже др Сангаралингам Рамеш, предавач на Универзитету у Оксфорду и Универзитетском колеџу у Лондону, у Уједињеном Краљевству (УК).

Простирала се око реке Инда, на територији данашњег Пакистана и Индије.

Обухватала је пољопривредне заједнице, као и више од 1.400 градова и насеља, од којих су највећи били Харапа и Мохенџо-даро.

Била је већа од старог Египта и Месопотамије, и имала је око милион становника у 80.000 насеља, наводи Рамеш.

А сматра се изузетном из више разлога.

1. Напредно урбанистичко планирање

Цивилизација долине Инда била је једна од првих која је градила куће од цигала, а чак су користили и стандардизоване димензије.

„Градови су били направљени под правим угловима, са прави улицама", каже Рамеш.

„Такође су постојали бунари, куће су имале нужнике… као и канализациони систем чак 2.000 година пре Римљана".

Овај канализациони систем, заједно са откривеним купатилима, указује да је цивилизација имала свест о болестима и да је „инсистирала на чистоћи", каже Рамеш.

Густина урбаних подручја омогућавала је и развој логистике за ланац снабдевања, што је заузврат подстицало трговину.

„Трговали су са Месопотамијом, нарочито сировинама као што су дрво, перле, бакар, злато, и памучни текстил", наводи Рамеш.

2. Колективно управљање

Рамеш каже да организација урбаних подручја указује и на нешто друго.

„То је доказ да је постојала грађанска управа која је добро функционисала… која је одржавала инфраструктуру градова и насеља", наводи он.

„Њихов систем управљања био је развијенији, више колективан него централизован, и нема доказа да су постојале палате или племство".

То, према његовим речима, издваја цивилизацију долине Инда од других упоредивих друштава.

„Археолошки налази указују да је постојало управљање које је мање било усмерено на разметљиве владаре него у Египту или Месопотамији, где су фараони и институције палата и храмова очигледни", каже Рамеш.

„У тим регионима власт је била централизована и јасно видљива кроз монументалне грађевине, бирократске текстове и приказ краљева".

3. Релативно равноправно и мирно друштво

Постоје докази да је у долини Инда постојала одређена друштвена хијерархија, али је она мање изражена него у другим друштвима тог доба.

„Хијерархијско раслојавање друштва према богатству, моћи и угледу је уочљивије у Египту и Месопотамији… док и у долини Инда постоје разлике у величини кућа, али су суптилније", каже Рамеш.

Иако су археолози пронашли скелете са траговима повреда, неки сматрају да је ово друштво било мирније од других.

„Постоји мало недвосмислене ратне иконографије, релативно мало налаза оружја у елитном контексту, а неки узорци скелета показују нижу стопу повреда лобање него у деловима древног Блиског истока", наводи Рамеш.

Али признаје да то не значи да није било насиља, и да недостатак доказа може да буде последица неравномерне заступљености археолошког материјала и биолошких остатака због различитих услова који утичу на њихово очување.

„Ако друштво не приказује ратовање кроз трајне споменике и текстове, или ако се такви материјали не очувају, каснији посматрачи могу да стекну утисак да је то друшто било мирније, чак и ако је насиље постојало", напомиње он.

Неоткривене мистерије

Ипак, још много тога не знамо о цивилизацији долине Инда.

Рамеш каже да је то делимично зато што велики део те цивилизације још увек није ископан.

„Још увек се откривају налазишта у западној Индија, а цивилизација се простирала и до Авганистана, где због тренутне ситуације нема много археолошких истраживања", објашњава он.

Разлог може да буде и врста грађевина које су подизали и методе које су користили.

„Египат и Месопотамија су оставили трајне камене споменике… док је цивилизација долине Инда градила углавном од непечене и печене опеке", каже Рамеш.

„Без великих камених храмова, палата или краљевских гробница… теже је реконструисати цивлизацију долине Инда".

Постоји, међутим, још један разлог: за разлику од клинастог писмо, једног од најранијих познатих писама у Месопотамији, писмо долине Инда још увек није дешифровано.

Пронађено је на печатима са локалитета у долини Инда и, како се нашалила др Ниша Јадав из Института за фундаментална истраживања Тата у Мумбају у Индији, то је „највише проучавано писмо које још није дешифровано".

„Отприлике на сваких десет дана добијем мејл у којем пише: 'Ево, дешифровао сам писмо долине Инда'", каже она.

Али ниједно од понуђених тумачења до сада није стекло научни консензус.

Јадав објашњава да је дешифровање овог писмо тешко јер су натписи веома кратки и обично садрже између пет и 14 симбола по печату, и да до сада није пронађен кључ за дешивровање, слличан Камену из Розете.

На Камену из Розете је исписан закон на три писма - староегипатским хијероглифима, демотским писмом и старогрчким - што је било кључно за дешифровање хијероглифа.

Међутим, током њених истраживања, која подразумевају тражење образаца у симболима помоћу рачунарског моделовања, пронађени су докази о постајању синтаксе - правила која уређују структуру реченица - као и о основној „логици" у овом писму.

„Када бисмо могли да га прочитамо… то би било као један кључ који отвара многа врата", каже она.

„А иза сваких врата налази се огроман ковчег знања које би нам открило нешто веома важно о различитим аспектима те цивилизације".

Јадва додаје да би писмо могло да пружи увид у веровања и поглед на свет ове цивилизације, као и да појасни како су трговали и такође улогу печата.

Шта им се догодило?

Једна од главних теорија о пропасти цивилизације долине Инда је да су променили животну средину.

„Напуштање насеља је почело око 1900. године пре нове ере, а археолози и стручњаци за климатске промене то повезују са променама у обрасцима монсуна", каже Рамеш.

Додаје да су ископавања у Мохенџо-дару пронашла и доказе да су људи покушавали да ублаже последице поплава.

Рамеш сматра да разумевање ових процеса може да буде значајно за савремена друштва, јер ако глечери на Хималаји почну брже да се топе, историја може да се понови.

Каже да управљање засновано на консензусу, које је омогућавало дугорочније планирање, није било довољно да спасе цивилизацију долине Инда, али би могло да буде кључно за данашњи свет.

„Они нису имали технологију да утврде шта се заправо дешава", каже Рамеш.

„Али ми данас имамо ту технолошку способнос, и треба паметније да користимо нашу технологију да бисмо обезбедили опстанак наше цивилизације".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk