Зашто звучимо другачије на страном језику

Ако говорите више од једног језика, вероватно сте већ приметили да вам глас не звучи исто на сваком.

У мом случају, ја то јасно чујем - мој тон је виши на енглеском, мекши и одмеренији на француском, а живљи и бржи на шпанском.

Као да сваки језик извлачи на видело неку другу страну моје личности.

Лингвисти кажу да не умишљамо.

Наше тело, мозак, па чак и идентитет прилагођавају се „улози“ коју сваки језик тражи од нас да играмо.

„То вам је као глума: преузимамо својства говорне заједнице и изграђујемо другу верзију себе на том језику.

„И даље смо то ми, али нисмо до краја исти“, каже Ана Паула Петриу Фереира Енгелберт, професорка са Федералног технолошког универзитета у Парани, у Бразилу.

Ана Паула је истраживала у склопу доктората зашто се наши гласови мењају од језика до језика, и да ли је промена стварна или само доживљена.

Различити језици долазе са различитим културолошким звуцима, објашњава.

„Немачки, на пример, користи звукове произведене позади у вокалном тракту, због чега звучи грубље.

Француски је више спреда, са заокруженим самогласницима, због чега говорници праве то добро познато пућење", илуструје професорка.

Како се гласови мењају?

Како звучимо и како нас други чују резултат је мешавине биологије, културе и контекста.

Глас започиње гласницама, потом се појачава у вокалном тракту, обликује се језиком, уснама и устима, и коначно излази као говор.

„Све се контролише у централном нервном систему и на то утиче емоција.

„Ако смо узбуђени, анксиозни или тужни, глас се мења“, каже Рената Азеведо, терапеуткиња за говор и професорка на Федералном универзитету у Сао Паулу.

Траг остављају и образовање, регија и култура.

„Сваки језик има јединствене гласове. Енглески, на пример, има фонеме који не постоје у португалском, и обрнуто", додаје,

Прозодија, обрасци ритма, висина гласа и мелодије, такође се разликује.

„Разговор за италијанским столом током вечере уме да буде много гласнији него за јапанским.

„Чак и у оквиру једне културе, личност чини разлику - колико брзо говоримо, колико пројектујемо, да ли гестикулирамо“, каже Азеведо.

Наше гласове додатно обликују контекст и културна идентификација, додаје Енгелберт.

„Кад говоримо страни језик, обично је контекст специфичан, што се одражава на то како звучимо“, каже она.

„У мом случају, енглески обично говорим за потребе посла, тако да усвајам вокалне карактеристике које не бих користила са породицом.

„Сврха, окружење и друштвена улога такође обликују како звучимо", додајемо.

Да би то тестирала, снимила је Бразилце како говоре португалски и енглески у САД, док су читали текст и говорили слободно.

Разлике су биле очигледне.

На португалском су учесници, нарочито жене, обично умекшавали гласове, говорећи благо и течно.

На енглеском, гласови би им се спуштали ниже и постајали тврђи.

Неке жене су чак преузеле развучен, готово шапћући ефекат на крају реченица, вокални украс сличан ономе што често може да се чује у америчком енглеском.

Потом је пустила снимак билингвалним слушаоцима, који су доследно примећивали промене.

Описали су гласове као више, дубље, мекше и тврђе, али су им и додељивали особине личности: узбуђен, резервисан, самоуверен, несигуран.

За Енгелберт, то доказује да је промена нешто више од обичне субјективности.

Она је мерљива, приметна и културолошки маркирана: њена бразилска билингвална кохорта би могла да прилагођава властите енглеске гласове тако да одговарају особинама повезаним са америчким говорницима, дубљи, снажнији, асертивнији.

Али је ово релативно недовољно истражено поље, а многа питања о томе како људи апсорбују ритам, интонацију и експресивност у другом језику су без одговора, истиче она.

Одрастање као билингвал

Чак и људи који су одрасли говорећи више језика исказују сличне благе вокалне разлике између њих.

Али Енгелберт тврди да дефиниција билингвализма варира.

„Студије из 1990-их, на пример, показале су да каталанско-шпански билингвали исказују мање вокалних промена између језика, али је доминантан језик онај на коме се осећају најсамоувереније.“

Они који науче други језик касније, као тинејџери или као одрасли, обично исказују веће промене између матерњег и нових језика, нарочито испочетка.

„Кад тек почињете, ваш глас врши очигледнија прилагођавања, мењајући ритам, висину и интонацију.

„Како течност говора расте и почињете да се опуштате, те разлике се смањују“, каже Азеведо.

Контекст је такође важан.

„Што сте више изложени језику, прилагођавање природније, и лакше је вашој 'другој верзији' да се на новом језику искаже самоувереније и течније“, каже она.

Погледајте човека који прича више од 30 језика

Више од граматике и речника

Учење језика никад нису само речи и правила.

Вежба, изложеност правим разговорима, слушање говорника на њиховом матерњем језику и учествовање у култури преко музике, филмова и књижевности убрзавају течност и изглађују те вокалне промене.

„Што се више препуштамо култури, природније преузимамо ритам и звук језика, било путем говора, књижевности, хране или музике“, каже Азеведо.

Она истиче и важност запажања финих детаља у говору.

„Многе прозодијске и експресивне нијансе се не уче на формалним часовима, али чине велику разлику по томе колико течно и разумљиво звучимо.“

А што се акцената тиче, они никада у потпуности не нестају што је у реду.

„Можете да га ублажите, али ваш акценат је такође део онога ко сте и одраз вашег порекла и идентитета“, закључује Азеведо.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk