Верзија 'Пријатеља' за генерацију З: Пет разлога зашто је немогуће снимити

Наслеђе Пријатеља очигледно је у новом таласу америчких ситкома о двадесетогодишњим другарима који је пристигао на мале екране. Али, за разлику од класичне серије, оне имају проблема да оставе траг.

Ниједан ситком није тако добро дефинисао властиту еру као Пријатељи, серија из 1990-тих о шесторо двадесетогодишњака који живе на Менхетну и која је постала најпопуларнији портрет генерације Икс (људи рођених између 1965. и 1980. године)

Током читавих десет сезона од 1994. до 2004. године, просечни број гледалаца уживо никад није пао испод 20 милиона.

Само финале серије је привукло 52,5 милиона америчких гледалаца, чиме је то постала најгледанија појединачна телевизијска епизода 2000-тих.

Мимо сувих бројки, Пријатељи су остварили огроман културолошки утицај. Изродили су фризуре („Рејчелка“), модне трендове (слип хаљине) и изразе (Џоијево „Шта има?“).

А популарност серије траје: у извештају УЦЛА-а о Тинејџерима и екранима за 2025, Пријатељи заузимају 16. место на листи омиљених филмова или серија генерације З, раме уз раме с актуелним хитовима као што су КПоп Ловци на демоне и Лето кад сам постала лепа.

Али да ли постоји еквивалент Пријатеља за генерацију З (људе рођене између 1997. и 2012. године) која може да говори о њиховим властитим животима?

Нови талас ситкома покушава да реконструише ту атмосферу, усредсредивши се на хаотичне личне и професионалне животе двадесетогодишњака данас.

Имате Није прикладно за посао (Нот Суитабле Фор Wорк) ауторке Минди Кејлинг о пет скорашњих дипломаца на Менхетну, док је друга сезона хаотичне али опуштајуће ФX-ове серије Одрасли (Адултс) ових дана доживела премијеру, бавећи се животима још једног квинтета који дели смештај са друге стране реке у Квинсу.

Изван Велике јабуке, друге серије које су следиле образац сличан Пријатељима су још један наслов Минди Кејлинг Сексуални животи студенткиња (Сеx Ливес оф Цоллеге Гирлс) о четири пријатељице са колеџа у Вермонту, и ХБО-ова подругљива Волим Л.А (И Лове ЛА): серија интернет звезде Рејчел Сенот о младим инфлуенсерским надама на Западној обали.

Међутим, ниједна од ових серија није оставила снажан утисак.

Није прикладно за посао је имала премијеру у јуну са скромном гледаношћу и млаким критикама, а ове недеље је званично отказана, док је Сексуални животи студенткиња отказана 2025. године после три сезоне.

Одрасли и Волим Л.А. су се изборили за другу сезону, не успевши да заслуже ништа слично културном капиталу Пријатеља или данашњих серија о којима редовно ћаскате са колегама на паузи као што су Бели лотос или Питсбуршка хитна служба.

Ево пет разлога зашто покушаји да се направе „нови Пријатељи“ делују као недостижан сан.

1. Данашња компликована телевизијска ситуација

Ситкоми за генерацију З боре се за пажњу поред огромног контингента садржаја и бескрајних могућности скроловања на интернету.

Кад су Пријатељи премијерно приказани 1994. године, одсуство дистракција у виду бројних других екрана несумњиво је радило у њихову корист.

Према Ективејтовом извештају о медијској ситуацији за 2026, 43 одсто генерације З више воли Јутјуб или друштвене видео платформе од плаћеног стриминга (37 одсто) или традиционалне телевизије (12 одсто).

Исте секунде кад вас нека серија више не задовољава, персонализовани алгоритми могу тренутачно да вам сервирају нешто што ће вам донети више допамина.

Уз то, док су традиционални ситкоми са великих телевизијских мрежа некада имали више од 20 епизода по сезони – делом да би могли профитабилно да се продају даље другим ТВ станицама за свакодневне репризе – савремени ситкоми их обично имају много мање.

Све досадашње нове серије у стилу Пријатеља имају између свега осам и десет епизода по сезони – што значи да у овим новим телевизијским групама пријатеља заправо не добијате превише времена да се дружите са ликовима а камоли да се заљубите у њих.

2. Сценаристи нису у току

Још једна доследна грешка у ситкомима за генерацију З је дистанца између ликова и твораца серије, који су увек миленијалци или старији.

„Још увек нема превише телевизијских сценариста из генерације З који су успели да се пробију“, истиче новинар за забаву Макс Гао.

„Све док више тих сценариста не буде добило платформу за причање властитих прича, можда ће бити тешко дочарати како изгледа бити млада особа у данашњој специфичној друштвеној и политичкој клими.“

Пријатеље су такође писали људи који су били генерација изнад њихових ликова, али описати данашњу омладинску културу која се много брже мења је несумњиво тежи задатак.

На пример, покушај серије Сексуални животи студенткиња да потрефи речник генерације З („Правим скриншотове, али у мозгу“) непрестано је машио поенту, делујући истовремено усиљено и застарело.

Није прикладно за посао такође звучи беживотно, са младалачким сленгом који делује натегнуто у реализацији.

3. Очај генерације З представља тежак материјал за комедију

Гледаоци обично гледају ситкоме као неку врсту телевизијске утехе – а Пријатељи су свакако испуњавали ту улогу.

Али обезбедити утешно време пред малим екранима је тешко кад је тренутна ситуација генерације З све само не утешна.

„Ова генерације је прошла кроз пандемију, економску оскудицу и политичко окружење које је агресивно и коме не верује“, каже за ББЦ докторка Јалда Т. Ухлс, оснивачица и извршна директорка Центра за научнике и приповедаче на УЦЛА.

У САД, генерација З има највишу стопу незапослености од свих демографских група: прилике за улаз на тржиште све се више сужавају, а вештачка интелигенција смањује радну снагу.

Упоредите то са тереном за игру генерације Икс у време кад су емитовани Пријатељи: почињали су да раде усред оптимизма технолошког бума и у анкетама се показивали као „изузетно оптимистичке индивидуе“.

То значи да ови аутори ситкома морају да ходају по истински танкој жици: да преведу изузетно нестабилно искуство одрастања генерације З на екране без претерано суморног тона.

Није прикладно за посао је наговестило очај генерације З у вези са запослењем у епизоди у којој се узбудљива аудиција глумачке наде Кела (Николас Дувернај) показала анимираним пројектом вештачке интелигенције.

Иначе је серија деловала неискрено одвојено од данашње сурове реалности.

У другој сезони Одраслих јављају се професионалне недаће са којима се суочава генерација З, а којих није било у првој сезони – конкретно Били (Луси Фрејер) се током читаве сезоне мучи да осигура било какво редовно запослење.

Ови ситкоми су такође заузели недоследан став према проблемима генерације З са стамбеним питањем.

Ликови у Није прикладно за посао живели су у укусно намештеним становима на Менехетну, баш као и Пријатељи, али уместо да то делује као бенигни идеал, као у случају Пријатеља, данас то делује као увредљива фантазија.

Одрасли нуде проницљив поглед на снижена стамбена очекивања генерације З, где је свих пет пријатеља нагурано у Самиров (Малик Еласал) четворособни родитељски дом.

4. Проблем заступања различитости

Ситком за генерацију З такође се суочава са изазовима пријемчивости за ширу публику.

Према Истраживачком центру Пју, Американци из генерације З су „расно и етнички разноврснији од било које претходне генерације“.

Због овога, каже Гао: „уме бити тешко обухватити диверзитет свих тих искустава у једном једином ситкому“.

Упоредите то са Пријатељима у којима су ликови постојали у хомогенијем друштвеном окружењу белаца и хетеронормативности – што је тада по дефиницији био телевизијски мејнстрим.

Сексуални животи студенткиња приказала је разлике у раси, етничком пореклу и сексуалном идентитету као непостојеће проблеме, што је деловало плитко.

Поређења ради, Одрасли истински прихватају властиту разноврсну глумачку поставу и њихове различите личности, од сексуално флуидног Пола Бејкера (Џек Инанен) до дивљег детета Исе (Амита Рао) која непрестано мења битке за социјалну правду.

Али у погледу ситкома, то може да донесе осећај недовољне усредсређености.

5. Све је сувише онлајн

Данашњи ситкоми у стилу Пријатеља не могу да приуште игнорисање свеприсутности интернета у животима генерације З – али његово описивање доноси властите проблеме.

Стављање текстуалне графике на екран постало је визуално непрегледно, тако да ове серије траже алтернативу да би уврстиле свеобухватну природу живота на интернету – или не.

Решење Одраслих је, у целини, да потпуно избегава екран телефона.

За то време, Није прикладно за посао једва да помиње апликације за дејтинг, што је велики превид имајући у виду да се серија посебно бави турбулентним љубавним животима ликова.

Волим Л.А. је једина од ових серија која се истински бави данашњом дигиталном културом, будући да је смештена међу инфлуенсере опседнуте телефонима и друге типове из индустрије забаве.

Серија освежавајуће прихвата свеприсутност онлајн живота који прожима читаву генерацију.

Као што тврди једна инфлуенсерка: „Ако станеш само на секунд, нестаћеш.“

Али ситком нуди врло мало дубљих коментара о нијансама двоструког живота генерације З – између „стварног“ и онлајн света – даље од исмевања плитког менталног склопа инфлуенсера опседнутих имиџем.

Рад агенткиње за таленте Маје (Сенотт) сувише је недефинисан, а садржај који објављује главна инфлуенсерка из серије Талулах (Одесса Азион) никада није визуално представљен.

До сада су Одрасли испали најпромућурнији ситком за генерацију З у понуди, који доноси ликове са којима лако можете да се поистоветите а да успут не жртвује врцави хумор – и са позитивним критикама за другу сезону, биће занимљиво видети како пролази код публике.

Али свакако је и даље мука жива описати генерацију З а да то буде истовремено смешно и аутентично – и пронаћи публику која ће то умети да цени.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk