Izborni presek: 'Nadam se da će Vučić biti premijer Srbije', kaže Putin

Predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je podrušku Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci (SNS) pred vanredne parlamentarne izbore u Srbiji 25. oktobra.

„Sadašnje rukovodstvo Srbije, bivši predsednik i, nadam se, budući premijer Aleksandar Vučić, vodi uzdržanu politiku i pokazuje želju za saradnjom sa Rusijom.

„Mi to svakako pozdravljamo i uzvratićemo“, rekao je Putin na plenarnoj sednici Valdajskog kluba.

Ruski predsednik je dodao da je njegovo mišljenje dobro poznato i da Rusija visoko ceni uzdržan stav Srbije i odluku da ne uvede Moskvi sankcije.

Uz Belorusiju, Srbija je jedina evropska zemlja koja nije uvela nikakav oblik sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, uprkos brojnim pritiscima Brisela.

Evropska unija traži od Srbije, kao kandidata za članstvo, da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku.

Poput Vučića, koji ponavlja da dok je on na vlasti sankcije Rusiji neće uvesti, i njegov glavni politički protivnik na izborima Studentska lista ima isti stav o tome.

Krajem septembra, Vučić i Putin su razgovarali telefonom, posle čega je Srbija dobila novi tromesečni aranžman o nabavci ruskog gasa.

Putin je na forumu govorio i o „nepravednom" odnosu Zapada prema Srbiji.

„Oni su (Zapad) nekada sami formulisali Dejtonski sporazum (kojim je upostavljen mir u Bosni i Hercegovini sredinom 1990-ih), a sada niko ne želi da ga sprovodi. A u drugim slučajevima nameću određene odluke Srbima.

„Srbi su se našli kao podeljeni narod u Evropi, podeljen silom. To je loše, jer svaka nepravda dovodi do neke vrste komplikacije sukoba", rekao je Putin.

Uoči opštih izbora u Bosni i Hercegovini, Milorad Dodik, lider najjače stranke Srba, posetio je Putina u Moskvi.

Dodik ima bliske odnose sa Putinom, od koga je svojevremeno dobio i orden.

Pogledajte video: Sastanak Putina i Dodika u Moskvi krajem septembra 2026.

TV debata o privredi: NIS i javni dug glavne teme

Neizvesna sudbina Naftne industrije Srbije (NIS), koja je godinu dana pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog udela u njoj, kao i javni dug zemlje, bile su glavne teme nove debate predstavnika vlasti i opozicije na televiziji N1.

„Zbog čega Srbija nije iskoristila ugovorno pravo preče kupovine NIS-a", čime bi mogla da razreši krizu, upitao je Dušan Nikezić, iz opozicione Stranke slobode i pravde, koja na izbore izlazi u koaliciji 'Evropska Srbija'.

„Čime je to Putin ucenio Vučića, pa Srbija ne sme da iskoristi" to pravo, upitao je Nikezić, poslanik u dosadašnjem sazivu republičke skupštine.

Rekao je i da je u Srbiji najviša cene goriva u regionu i da zvanični Beograd jedini „nema stolicu za pregovaračkim stolom" kada se razgovara o prodaji NIS-a.

Vučić i drugi srpski zvaničnici ranije su govorili da Srbija neće nacionalizovati rusku imovinu, kao i da Srbija nije mogla da insistira na pravu preče kupovine za otkup većinskog ruskog udela u NIS-u.

Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu, odgovorio je Nikeziću pitanjem: Zašto je vlast koju je predvodila Demokratska stranka, čiji je Nikezić bio član i potpredsednik, prodala NIS ruskom Gaspromu „i to ispod cene"?

Na rast cena energenata, Srbija je reagovala smanjenjem akciza, rekao je Mali, zvaničnik vladajuće SNS.

Tvrdi i da će gorivo od 2. oktobra biti jeftinije nego u zemljama poput Grčke, Albanije ili Rumunije.

'Ja bih se još zadužio, za 10-12 milijardi evra': Bajatović

Govorilo se i o javnom dugu, a Nikezić je rekao da „građani moraju da znaju da je vlast uspela za prethodnih 15 godina da zaduži zemlju za gotovo dvostruko više nego što sve prethodne vlasti zajedno".

Trenutni javni dug Srbije je 41,9 milijardi evra, a krajem 2012. godine, kada je SNS došao na vlast, bio je 17,67 milijardi evra, pokazuju zvanični podaci.

Nikezić je kritikovao vladu i zbog inflacije, tvrdeći da su „cene hrane u Srbiji na nivou evropskog proseka", na šta je Mali odgovorio da je „inflacija uvezena" usled sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Ministar je istakao da se zemlja ne zadužuje zbog potrošnje, već radi investicija.

„Potvrda za to je da nam BDP (bruto domaći proizvod) raste brže nego dug.

„Udeo javnog duga 2012. bio je 52,5 odsto, a danas je 43,7 odsto. U međuvremenu je BDP porastao na 97 milijardi evra u tekućim cenama", rekao je Mali.

Ali, oko toga nisu bili saglasni - Nikezić tvrdi da je rast duga realan, a da rast BDP-a nije, ukazujući na razliku između nominalnog i realnog rasta.

Nominalni rast BDP podrazumeva uvećanje u apsolutnim brojevima, uz poređenje sa tadašnjim cenama.

Na primer, ukoliko bi u jednoj godini BDP bio 20 milijardi evra, a u narednoj 22 milijarde evra, rast bi iznosio 10 odsto, što bi navodilo na zaključak da su količina prodatih roba i usluga i privredna delatnost isto toliko uvećani.

Ali, kako u međuvremenu dolazi do manje ili veće promene cena, to ne bi bio potpuno ispravan zaključak, pa stručnjaci uglavnom upotrebljavaju metodologiju realnog BDP-a, koji se naziva i BDP prilagođen inflaciji (adjusted for inflation).

Dušan Bajatović, direktor kompanije Srbijagasa, rekao je tokom debate na N1 da zaduživanje ne mora da bude negativno, ako se koristi za nove projekte ili novu fazu razvoja zemlje.

„Ja bih se odmah zadužio još 10 do 12 milijardi, jer mora da dođe do sledeće faze.

„To će biti drugačiji ekonomski model", tvrdi funkcioner Socijalističke partije Srbije, dugogodišnjeg partnera SNS-a.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk