Изборни пресек: 'Надам се да ће Вучић бити премијер Србије', каже Путин

Председник Русије Владимир Путин изразио је подрушку Александру Вучићу и Српској напредној странци (СНС) пред ванредне парламентарне изборе у Србији 25. октобра.

„Садашње руководство Србије, бивши председник и, надам се, будући премијер Александар Вучић, води уздржану политику и показује жељу за сарадњом са Русијом.

„Ми то свакако поздрављамо и узвратићемо“, рекао је Путин на пленарној седници Валдајског клуба.

Руски председник је додао да је његово мишљење добро познато и да Русија високо цени уздржан став Србије и одлуку да не уведе Москви санкције.

Уз Белорусију, Србија је једина европска земља која није увела никакав облик санкција Русији због њене инвазије на Украјину која је почела фебруара 2022. године.

Европска унија годинама тражи од Србије да се усклади са њеном спољном политиком, а то значи и увођење санкција Русији.

Вучић је годинама понављао да док је он на власти, санкције Русији неће увести.

Попут СНС-а, и њен главни политички противник Студентска листа саопштила је да неће уводити санкције Русији због инвазије на Украјину ако дође на власт.

Европска унија годинама тражи од Србије да се усклади са њеном спољном политиком, а то пре свега значи да се прикјучи санкцијама Русији, што Београд упорно одбија.

На предстојећим парламентарним изборима у Србији, већина листа странака и коалиција учесница против је увођења санкција Русији, а неке од њих се противе и уласку Србије у ЕУ.

На форуму Валдајског клиуба, Путин је говорио и о „неправедном" односу Запада према Србији.

„Они су (Запад) некада сами формулисали Дејтонски споразум (којим је упостављен мир у Босни и Херцеговини средином 1990-их), а сада нико не жели да га спроводи. А у другим случајевима намећу одређене одлуке Србима.

„Срби су се нашли као подељени народ у Европи, подељен силом. То је лоше јер свака неправда доводи до неке врсте компликације сукоба", рекао је Путин.

Уочи општих избора у Босни и Херцеговини, Милорад Додик, лидер најјаче странке Срба, посетио је Путина у Москви.

Додик има блиске односе са Путином, од кога је својевремено добио и орден.

Пред изборе у Србији, Вучић и Путин су разговарали телефоном, а као резултат тог разговора Србија је добила нови тромесечни аранжман о набавци руског гаса.

Погледајте видео: Састанак Путина и Додика у Москви крајем септембра 2026.

ТВ дебата о привреди: НИС и јавни дуг главне теме

Неизвесна судбина Нафтне индустрије Србије (НИС), која је годину дана под америчким санкцијама због већинског руског удела у њој, као и јавни дуг земље, биле су главне теме нове дебате представника власти и опозиције на телевизији Н1.

„Због чега Србија није искористила уговорно право прече куповине НИС-а", чиме би могла да разреши кризу, упитао је Душан НИкезић, из опозиционе Странке слободе и правде, која на изборе излази у коалицији 'Европска Србија'.

„Чиме је то Путин уценио Вучића, па Србија не сме да искористи" то право, упитао је Никезић, посланик у досадашњем сазиву републичке скупштине.

Рекао је и да је у Србији највиша цене горива у региону и да званични Београд једини „нема столицу за преговарачким столом" када се разговара о продаји НИС-а.

Вучић и други српски званичници раније су говорили да Србија неће национализовати руску имовину, као и да Србија није могла да инсистира на праву прече куповине за откуп већинског руског удела у НИС-у.

Синиша Мали, министар привреде у техничком мандату, одговорио му је питањем: Зашто је власт коју је предводила Демократска странка, чији је Никезић био члан и потпредседник, продала НИС руском Гаспрому „и то испод цене"?

На раст цена енергената, Србија је реаговала смањењем акциза, рекао је Мали, званичник владајуће СНС.

Тврди и да ће гориво од 2. октобра бити јефтиније него у земљама попут Грчке, Албаније или Румуније.

'Ја бих се још задужио, за 10-12 милијарди евра': Бајатовић

Говорило се и о јавном дугу, а Никезић је рекао да „грађани морају да знају да је власт успела за претходних 15 година да задужи земљу за готово двоструко више него што све претходне власти заједно".

Тренутни јавни дуг Србије је 41,9 милијарди евра, а крајем 2012. године, када је СНС дошао на власт, био је 17,67 милијарди евра, показују званични подаци.

Никезић је критиковао владу и због инфлације, тврдећи да су „цене хране у Србији на нивоу европског просека", на шта је Мали одговорио да је „инфлација увезена" услед сукоба у Украјини и на Блиском истоку.

Иако Мали није негирао Никезићеве тврдње о расту јавног дуга за време владавине његове странке, он је истакао да се земља не задужује због потрошње, већ ради инвестиција.

„Потврда за то је да нам БДП расте брже него дуг.

„Удео јавног дуга 2012. био је 52,5 одсто, а данас је 43,7 одсто. У међувремену је БДП порастао на 97 милијарди евра у текућим ценама", рекао је Мали.

Али, око тога нису били сагласни - Никезић тврди да је раст дуга реалан, а да раст БДП-а није, указујући на разлику између номиналног и реалног раста.

Душан Бајатовић, председник компаније Србијагаса, рекао је да задуживање не мора да буде негативно, ако се користи за нове пројекте или нову фазу развоја земље.

„Ја бих се одмах задужио још 10 до 12 милијарди, јер мора да дође до следеће фазе.

„То ће бити другачији економски модел", тврди функционер Социјалистичке партије Србије, дугогодишњег партнера СНС-а.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk