Русија је спремна да употреби свако оружје да заштити Калињинград: Путин упозорава Запад

Русија ће употребити сво расположиво оружје ако њена балтичка ексклава Калињинград буде директно нападнута, каже Владимир Путин, руски председник.

Путин је поновио да Москва „никоме не прети“ и да само одговара на тврдње лидера неких западних земаља да се Русија спрема за рат 2029. или 2030. године.

Током ове недеље, Русија је оптуживала НАТО да се планира да блокира њену територију, која се граничи са Литванијом и Пољском, упозоравајуц́и да би била спремна да употреби и нуклеарно оружје ако би Запад покушао да одсече Калињинград од остатка Русије.

НАТО је покушао да смири ситуацију, наглашавајуц́и да је одбрамбени савез и позивајуц́и Москву да престане да упућује „нуклеарне претње“.

Последњих месеци, западни савезници су се суочили са порастом такозваног хибридног ратовања за које се окривљује Русија, посебно у Пољској и балтичким земљама.

Пољска је недавно саопштила да је руски хеликоптер залутао на њену територију поред Калињинграда, а литвански званичници тврде да становништво те бивше совјетске републике осец́а „константну угроженост од Русије“, делом због дронова који су улазили у ваздушни простор Литваније.

Немачки канцелар Фридрих Мерц је 1. октобра рекао да се његова земља спрема за даље хибридне нападе, „међу којима има и озбиљних“.

На писти аеродрома у Лајпцигу, близу украјинских теретних авиона, у августу је пронађен дрон са експлозивом, за шта је Немачка оптужила Русију.

У говору о спољној политици на Валдајском форуму, Путин је рекао да сматра да је веома вероватно да ц́е се међународни сукоби наставити, али и да ц́е се стање у свету побољшати како „западна хегемонија“ буде слабила.

Иако је руски лидер започео рат у Украјини у фебруару 2022. године, поново је окривио Запад за изазивање инвазије, тврдец́и да је Москва једноставно била приморана да се брани и посегне за оружјем.

Тврди и да су руски напади на украјинске привредне објекте били директан одговор на украјинске ударе на руске рафинерије и њене бродове у Црном мору.

„Сада са свих страна поручују: 'Хајде да станемо'. Али они су то започели“, рекао је.

Путин је признао да је Кијев „остварио неке резултате“ од напада на рафинерије и да је Русија због тога изгубила око проценат њеног бруто-друштвеног производа (БДП).

Украјина тврди да је почела да напада руску нафтну инфраструктуру јер помаже финансирање руске ратне машинерије.

Русија годинама напада украјинску енергетску инфраструктуру, појачавајуц́и ударе сваке зиме откако је рат у Украјини почео 2022. године.

Руска војска стално напада и другу инфраструктуру, па је тако 1. октобра погођен један од кључних мостова у Кијеву, украјинској престоници.

Путин је оптужио Запад и за подстицање других сукоба.

„Ако дође до директног напада на Русију, у овом случају говорим о Калињинграду, али могуц́е и о неким другим територијама, наравно да ц́е питање употребе свих врста оружја које Русија има на располагању бити неизбежно и одмах бити на дневном реду“, рекао је.

Оптужио је НАТО да одржава поморске маневре у Балтичком мору за које тврди да су озбиљна претња Калињинграду.

Ако би та територија дошла под западну блокаду, рекао је да би Русија била спремна да употреби сва средства и снаге, између осталих и нуклеарне.

„Ми никоме не претимо. Не намеравамо да нападнемо никога 2029, 2030. или 2050. године, али ако се суочимо са агресијом, морац́емо да одговоримо.

„Грађани европских земаља треба да буду потпуно свесни тога“, поручио је.

Иако је, каже, свестан нуклеарних капацитета неких земаља, попут Велике Британије и Француске, оружје које Русија има на располагању је, тврди, „ненадмашно".

Западни званичници дуго страхују да ц́е Русија, уместо инвазије на Калињинград, искористити релативно малу удаљеност између ексклаве и савезника Белорусије - познату као Сувалкски пролаз - у намери да силом заузме литванску територију.

Литвански премијер је недавно за ББЦ рекао да је његова земља направила планове за евакуацију у случају да Русија изврши инвазију и да се на њеној територији распореди хиљаде војника НАТО-а.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте је 1. октобра рекао да ниједна од „вежби или активности“ алијансе не представља претњу Москви и да поруке Кремља „апсолутно нису потребне и нису корисне“.

Путин је говорио и о водец́им земљама у свету које имају наоружање на располагању које би могло да „уништи сав живот или барем доведе Земљу до катастрофалних последица“.

Нажалост, нико не може бити сигуран да никада нец́е бити употребљено, каже руски председник.

Повукао је аналогију са пиштољем као реквизитом на позоришној сцени - ако је био окачен негде на бини на почетку представе, сигурно је да ће до краја бити искоришчен и из њега ће бити пуцано.

Упозорио је и на све вец́и ризик од вештачке интелигенције.

„Аутоматизација и дигитализација ратовања доводе до његове гејмификације.

„То води деградацији и врац́ању човечанства у варварство“, рекао је Путин.

'Американци су ме упозорили да ми је живот у опасности': Каспаров

Гари Каспаров, руски опозиционар у егзилу који живи у САД, каже да су га америчке и литванске безбедносне службе упозориле да му је живот у опасности.

Бивши шаховски светски шампион рекао је да је он један од двојице дисидената којима је речено да предузму мере предострожности, што је и учинио.

Његова изјава је уследила пошто је америчко Министарство правде раније овог месеца открило оптужницу којом се пет људи, који наводно раде за мрежу повезану са Кремљем, терети за планирање напада и убистава у разним земљама, међу којима и САД.

Наводно су им мете руски дисиденти и људи који су пребегли из Русије.

У објави насловљеној „Следец́и потез“, Каспаров је написао да му није директно речено да су он и Иван Тјутрин, суоснивач Форума за слободну Русију, сматрани метама, али је додао да су обојица упозорени да пазе на личну безбедност.

Шпански лист „Ел Мундо“ је објавио да је добио информације да су америчке власти упозориле Каспарова и још једног руског опозиционара, Иљу Пономарева, о завери која се припрема против њих.

Позивајуц́и се на изворе блиске Каспарову, лист је написао да је шаховски велемајстор током лета стављен под појачану заштиту, што је први пут откако се преселио у САД.

„Нец́у стати и нец́у се крити, чак и ако бих мислио да је то могуц́е.

„Моја породица и ја нец́емо бити стварно безбедни док год је Путин на власти у Русији, а ову судбину деле милиони“, написао је Каспаров.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk