За кога су гласали Босанци и Херцеговци на Општим изборима

Први пут од независности, у трочланом Председништву Босне и Херцеговине биће две жене - Жељка Цвијановић и Даријана Филиповић, показују прелиминарни резултати Општих избора 4. октобра.

На државном нивоу воде Странка демократске акције, Хрватска демократска странка БиХ и Савез независних социјалдемократа.

У ентитету Републици Српској највише гласова је освојио Савез независних социјалдемократа Милорада Додика, док је у Федерацији БиХ извесна победа Странке демократске акције Бакира Изетбеговића.

Централна изборна комисија је, захваљујући новим изборним технологијама, на основу 95 одсто пребројаних гласова, сат времена после затварања биралишта објавила прелиминарне резултате.

Три члана Председништва, председника и потпредседника Републике Српске, посланике у 10 кантоналних, две ентитетске и државној скупштини - све су то бирали на Општим изборима гласачи у Босни и Херцеговини 4. октобра.

Преко три милиона бирача су имали право гласа на изборима.

Гласало је око 42 одсто бирача, а излазност је мања у односу на пре четири године, саопштио је ЦИК.

Босна и Херцеговина има два ентитета - Републику Српску и Федерацију БиХ, која је подељена на 10 кантона.

'Историјски избори' за БиХ

Позитивним је изборни дан оценио у недељу увече Јован Калаба, председник Централне изборне комисије.

Кључна ствар је да се није одустајало од изборних технологија, иако је на 17 одсто било привременог заустављања скенера, рекао је Хасан Камењаковић из Коалиције за фер и поштене изборе „Под лупом".

„Грађани БиХ имају право на изборе у којима ће њихов глас бити потпуно заштићен, зато овај дан треба посматрати као почетак нове ере у којој ћемо имати изборе без крађа и превара", закључио је.

Дарио Јовановић из коалиције је изборе назвао историјским због нових технологија „које су успешно радиле на 99, 5 одсто места".

„Имали смо најслободније и најпоштеније изборе до сада чије резултате, како видимо, нико не доводи у питање", рекао је.

Већина биралишта широм земље је затворена у 19 часова, сем на местима где су забележена кашњења због проблема са технологијама. Гласање је трајало до 22 сата.

Гласање у БиХ је промењено и сада је обавезна биометријска идентификација бирача и скенирање гласачких листића.

Промењен је и начин гласања, уместо икса поред кандидата, гласач је са леве стране бојио кружић поред политичке странке, а са десне испред редног броја који је означавао кандидата.

Имена на гласачком листићу нема, због чега су морали раније да провере њихове редне бројеве.

Нове технологије су смањиле могућност манипулације бирачким списком, рекли су из невладине организације Под лупом.

Забележили су преко 100 неправилности, од којих највише забрана или ометања посматрања избора, навели су на првој конференцији после затварања биралишта.

Ко су нови чланови Председништва БиХ

Денис Бећировић из редова бошњачког, Даријана Филиповић хрватског и Жељка Цвијановић из српског народа, показују прелиминарни резултати Централне изборне комисије, на основу 95 одсто пребројаних гласова.

Бошњачки и хрватски члан Председништва бирају се у Федерацији БиХ, а српски у РС.

Бећировић, кандидат Социјалдемократске партије, освојио је други узастопни мандат као и Цвијановић, док је Даријана Филиповић из Хрватске демократске заједнице БиХ први пут чланица колективног шефа државе.

Бећировић је други пут победио Бакира Изетбеговића из Странке демократске акције.

Славен Ковачевић из Демократске фронте није успео да освоји довољан број гласова да наследи Жељка Комшића, који је био у два узастопна мандата члан Председништва из редова хрватског народа.

Комшић није освојио мандат за посланика у државном парламенту, што је једно од изненађења избора.

У Републици Српској победа СНСД-а

Милорад Додик, председник Савеза независних социјалдемократа прогласио је победу странке за члана државног Председништва и председника ентитета Република Српска.

Кандидат те странке за председника Саво Минић, према прелиминарним резултатима освојио је 202.245 гласова и убедљиво води испред Бранка Блануше, председника опозиционе Српске демократске странке.

СНСД је освојио и највише гласова за посланике у Скупштини РС-а, 38,93 одсто, а иза њих су Покрет сигурна Српска актуелног градоначелника Драшка Станивуковића са 14,19, СДС 12,27 одсто, те друге странке.

„Да није било величанствене победе (америчког) председника Доналда Трампа, који је склонио омражену структуру Бајдена, због које бисмо вероватно били политички мртваци, захваљујући новом амбијенту ми смо политички победници.

„Захваљујем се и председнику Путину који нас је примио и пожелео успех на изборима, то нам је било важно", рекао је Додик у недељу увече.

Председнику највеће странке у Републици Српској забрањено је обављање јавне функције у наредних шест година, што га није спречило да се појави на свим билбордима и митинзима Савеза независних социјалдемократа (СНСД).

Међутим, његов син Игор Додик освојио је највећи број гласова за Народну скупштину Републике Српске.

Док су гласачи савладавали нове изборне технологије, у Општини Јабланица, избори су били у сенци Дана жалости, који је прогласио начелник Емир Муратовић, поводом годишњице смрти 19 становника у природној несрећи 2024.

У Федерацији БиХ води СДА

На изборима за Заступнички дом Парламента Федерације БиХ води СДА са освојених 30,54 посто гласова.

Социјалдемократска партија (СДП) БиХ за сада има 15,36, а ХДЗ БиХ са коалицијски партнерима 13,69 посто гласова.

Бакир Изетбеговић, председник СДА, рекао је да су значајно поправили изборни резултат у односу на претходне изборе.

„Овај пут је мој резултат у односу на СДА чак нешто лошији. СДА је успјешнија од мене", рекао је, алудирајући на кандидатуру за члана Председништва БиХ.

Четврта је Странка за БиХ (СБиХ) са 9,06 посто гласова, а следе Народ и правда (НиП) са 6,54 и Демократска фронта са 6,05 гласова.

У Федерацији су гласачи бирали посланике Представничког (доњег) дома ентитетског парламента и чланове скупштина десет кантона.

За разлику од Републике Српске, у Федерацији БиХ се председник и потпредседници не бирају директно, већ их именује парламент тог ентитета.

Гласање у Београду и дијаспори

Право гласа у иностранству имали су 48.074 држављана БиХ, који су се регистровали на интернет страници Централне изборне комисије.

Највише пријава је било из Немачке, Швајцарске, Аустрије и Хрватске.

За Опште изборе 2026. гласање је обављено у 20 дипломатско-конзуларних представништава, међу којима је и Амбасада у Београду.

Неколико дана пре избора није било сигурно да ће гласање бити омогућено, због повлачења особља амбасаде почетком месеца.

Међутим, амбасадор Александар Врањеш рекао је да ће 51 пријављени држављанин БиХ моћи да гласа у Београду 4. октобра.

Министар спољних послова Елмедин Конаковић повукао је особље из Амбасаде у Београду и протерао двојицу дипломата Србије из БиХ после сахране ратног злочинца Ратка Младића, осуђеног за геноцид и друге ратне злочине 1990-их.

Младић је сахрањен у Београду, уз војне почасти и присуство неколико министара из Владе Србије.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk