Мумије и викиншки ауто-путеви: Тајне које открива отапање леда

У септембру 1991. године, двојица немачких планинара пешачили су планином у долини Вал Сеналес близу границе између Италије и Аустрије, кад су видели људски леш како вири из отопљеног леда.

Тело је било толико добро очувано да су претпоставили да је човек жртва скорашњег планинарског инцидента и откриће је пријављено полицији.

Прошло је неколико дана пре него што је било ко схватио да је он заправо много старији него што се испрва мислило.

На крају је радиокарбонско датирање показало да је тело старо око 5.300 година.

Човек, касније назван Еци, Ледени човек, живео је пре него што су настале египатске пирамиде, у време кад је већина људи живела у малим земљорадничким заједницама, а употребна металних алата је тек почињала да се шири.

Упркос томе, био је толико добро очуван да су научници могли да виде тетоваже на његовој кожи, идентификују шта је јео за последњи оброк и лоцирају врх стеле који га убио још увек забијен у његова леђа.

После смрти, остао је заточен у леду хиљадама година, откривен тек кад је тај лед почео да се отапа.

'Историјски замрзивач'

Свет пролази кроз брзо отапање снега и леда као последица климатских промена.

Студија из 2025. године показала је да су глечери изван гренландске и антарктичке ледене плоче у просеку губили око 270 милијарди тона леда сваке године између 2000. и 2023. године, са отапањем које је најбрже било у последњој деценији.

Други типови леда, као што су вечити ледени покривачи, такође се отапају.

За разлику од глечера, они обично нису довољно тешки да се крећу низбрдо.

Постоје и делови ледених поља који се не крећу, а непокретан лед је нарочито добар за очување древних артефаката а да их не смрска.

„Последњих 20 година је због отапања леда хиљаде артефаката изашло на површину“, каже археолог Еспен Финстад, који предводи норвешки глечерски археолошки програм Тајне леда.

„То је велики историјски замрзивач, а тај замрзивач више не ради.

„Ови артефакти излазе поново на површину, многи од њих у истом стању као кад су били остављени тамо пре много хиљада година.“

Погледајте видео о древним тајнама леда

Увид у свакодневни живот

Многи археолошки артефакти откривени су на старим гробљима.

Али открића као што је Еци су важна зато што пружају увид у дан обичне особе.

„Ледени човек је био заточен у тренутку свакодневног живота“, каже Андреас Пуцер, археолог из Музеја археологије Јужног Тирола у Болзану, у Италији, где Еци сада почива.

Све што је пронађено уз њега, одећа, оружје и опрема - било је такође очувано у леденим условима.

„Први пут смо стекли слику о томе како су људи били обучени у овом периоду“, каже Пуцер.

А откривено је да је Ецијева секира из Тоскане, регије централне Италије стотинама километара од аустријске границе, сугеришући да су се заједнице у то време бавиле трговином.

Ова изузетна очуваност Леденог човека такође је омогућила и биолошка открића.

Генетске анализе пружиле су прве доказе инфекције бактеријом Helicobacter pylori која може да изазове чиреве у стомаку код праисторијске јединке.

Пошто су научници декодирали Ецијев геном 2012. године, открили су да је највероватније имао смеђе очи, да је имао нетолеранцију на лактозу, крвну групу О, патио од болова од артритиса повезаних са старењем и имао високи ризик од кардиоваскуларне болести.

Анализа из 2023. године пружила је нове увиде у Ецијев изглед, сугеришући да је имао тамнију кожу него што се првобитно мислило и да је био генетски предодређен за мушко ћелављење.

Пуцер каже да проучавање Леденог човека још траје.

Очувана шума

Хиљадама километара даље од места на којем је Еци пронађен, отапање леда открило је веома другачију реликвију из прошлости.

Тим истраживача је у америчким Стеновитим планинама пронашао шуму бора белокорца, за коју је радиокарбонско датирање показало да је стара више од 5.000 година.

Дрва које су се одломила од дебала и лежала хоризонтално у близини била су толико добро очувана да је дрво још било жуто и „још снажно мирисало на боровину“ кад су први пут пронађена, према доктору Крегу Лију, аутору студије и археологу са Државног универзитета у Монтани.

„Било је замрзнуто у леду, тако да је било у стању мировања и изгледало је свеже“ , каже он.

Оно што га је чинило још интригантнијим открићем била је чињеница да „ништа слично овом дрвећу“ не постоји живо у тој области сада, према Лију.

Чињеница да су дрвећа успевала да расту на овој висини сугерише да је клима некада била много топлија него што је данас.

'Квалитетно смеће'

Још једно фантастично откриће које је изникло из отапајућег леда био је стари викиншки пролаз у Норвешкој.

„Могли бисте да га назовете 'викиншким ауто-путем', они су користили овај планински превој као брзи и лаки пролаз кроз планину“, каже Џулијан Пост-Мелбај, археолог из Музеја културне историје са Универзитета у Ослу.

Рута је била прекривена мноштвом предмета „старих најмање 2.000 година“, према Финстаду.

Открића могу грубо да се поделе у две категорије.

Први је опрема за транспорт.

„Можете да видите коњску опрему, а пронашли смо и фрагменте скија“, каже Пост-Мелбај.

„Можете наћи мртве товарне коње и, наравно, коњски измет.“

Ту су и фрагменти из живота обичних људи, очуваних и замрзнутих у времену слично Ецију.

Открића су варирала од одеће, као што су рукавице, ципеле, дечје играчке, посуде за пчелињи восак за свеће, до оружја.

„Ово је квалитетно смеће из праисторије“, шали се Пост-Мелбај.

„Пре двадесет година, историја високих планина у Норвешкој била би прича о планинским експедицијама“, каже он.

„Али после свог овог рада, ми сада можемо да испричамо сасвим нову историју, где она говори о ширем делу друштва из прошлости - од занатлија, земљорадника, деце, практично само породица и друштва.“

'Кратак прозор'

Али једном кад се оваква открића ослободе из леда, она су у опасности да заувек нестану.

„Кад се артефакти отопе из леда на леду, довољан је један дан и нестане у отопљеној води“, каже Финстад.

„Или може да се ради о одећи која може да се осуши и напросто одлети.

„Остаје нам веома кратак простор да покушамо да их спасемо.“

И док лед који се отапа пружа прилику за археолошка открића, он уједно суочава истраживаче са реалношћу климатских промена.

„Ако имате органске артефакте који су очувани у леду више од 10.000 година и онда сада леже на површини земље, то значи да је 10.000 година леда нестало“, каже Ли.

„Али до краја мог животног века, или моје деце, они би могли да стоје на истим овим планинама и неће више бити глечера и ледених поља унаоколо“, каже Пост-Мелбај.

„Радећи са њима током читаве године, сваке године, добијате снажнији осећај какав би то губитак био.“

Зато што су открића из глечерске археологије коначна, Ли верује да морамо брзо да спасемо оно што избије на површину.

„Имамо обавезу према будућим генерацијама да се ангажујемо око ових простора“, каже он.

Финстад се слаже с тим.

„Можда ће за 20 година бити прекасно“, каже он.

„На неки начин је наша судбина да урадимо ово... а ако не урадимо, нестаће заувек.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk