Прича два телефона: Дневник алгоритама на изборима у Србији

Два потпуно празна телефона.

Правим два нова Епл налога, скидам апликације за четири друштвене мреже - Икс, Фејсбук, Instagram и ТикТок - и правим профиле на њима.

На једном телефону сам запратио само Александра Вучића, кандидата за премијера Српске напредне странке (СНС) и најјачу политичку фигуру власти.

На другом главни профил студената у блокади, према истраживањима најјачу опозициону опцију на изборима 25. октобра.

Са идејом да проверим три ствари.

Где ће ме друштвене мреже и алгоритми - системи који одлучују шта ћемо видети на екрану - само на основу тога кога пратим (без лајковања и коментарисања) одвести на ком телефону и какву ће ми слику Србије пружити у тренутку све жустрије кампање и све дубљих подела.

И пре свега могу ли да утичу на потенцијално тесне изборе или их чак и одлуче?

„Утичу и на изборе и на друге сегменте живота, јер имају невероватну моћ да одлучују шта хоће или неће бити виђено, шта је могуће или немогуће, шта је дозвољено, а шта не“, каже ми Владан Јолер, научник који се бави алгоритмима и интернетом.

Око 85 одсто корисника интернета у Србији има налог на друштвеним мрежама, према подацима Републичког завода за статистику, а око 67 одсто их користи за праћење вести, подаци су Ројтерса.

Најпопуларније друштвене мреже у Србији су Instagram и Фејсбук, које користи 75 и 69 одсто становништва, на ТикТоку је 46, а на Иксу око 21 одсто, додају из Ројтерса у извештају из јуна 2026. године.

Све политичке опције им годинама посвећују велику пажњу, посебно пред изборе.

Од како је поднео оставку на функцију председника Србије, Вучић је веома присутан на Instagramу и ТикТоку, а активна је и опозиција - пре свега студенти, чије објаве често имају милионске прегледе.

„Ово је прва кампања у Србији у којој ће друштвени медији и мреже имати заиста велики утицај“, каже Сњежана Миливојевић, професорка у пензији Факултета политичких наука (ФПН) Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

СНС је од 16. септембра до 15. октобра за огласе на Мета друштвеним мрежама (Фејсбук и Instagram) дала око 105.000 евра, а Студентска листа око 122.000 евра - далеко највише од свих изборних учесника, подаци су Мете.

Шта каже телефон А: Опозиција

Чим сам направио профил, Икс ме је питао које ме три теме интересују.

Изабрао сам вести, политику и мимове и у први мах ми у for you (за тебе/мене) делу ове мреже, где алгоритам избацује садржај за који мисли да ће ми се свидети, апсолутно ништа занимљиво није изашло.

Други је following - где излази само садржај страница које пратимо.

Остајем све време у for you делу.

„Онај осећај кад ти неко откаже планове на које ниси хтео да идеш“, гласила је једна од објава током почетног скроловања, уз видео јелена у природи обасјаног светлошћу.

После тридесетак секунди наилазим на прву вест - експлозија близу Ријада, главног града Саудијске Арабије.

Слично сам прошао и на Instagramу, који ми није понудио опцију да изаберем теме, али ми је такође аутоматски избацио низ слатких видеа, попут пужа који полако прелази улицу док је око њега све убрзано.

Међутим, веома брзо ми у suggested popular accounts - популарним налозима које ми мрежа нуди - уз неколико инфлуенсера, излази и главни профил студентске листе.

Запратио сам га.

И на почетку се ништа посебно није догодило, осим што ми се њихов стори - објава која траје 24 часа - појавио на врху екрана, попут сличних објава низа популарних профила, међу којима је био и Новак Ђоковић.

Неколико покрета палцем низ екран, излази ми видео спремања протеинског доручка, кретања Јупитера и како неки тип пече месо у природи, на камену извученом из реке.

Враћам се на Икс, углавном најполитичкију друштвену мрежу, којој задајем прву инструкцију.

Запратио сам главни профил Студенти у блокади.

И готово аутоматски ми уfor you делу излазе три њихове објаве, уз неколико потпуно небитних, као и постови ФК Барселоне и Лиге шампиона.

Али када сам тридесетак секунди касније рифрешовао апликацију, ништа није било исто.

Излази ми профил Пољопривредни у блокади, видео телевизије Инсајдер о дочеку студената у Чачку, па Машинци против машинерије и Збор Раковица.

И све сам их запратио, шта ћу.

Икс ми је понудио.

Одмах испод биле су објаве профила Филозофи у блокади и Студенти Врачар, политички аналитичар Бобан Стојановић, лист Данас и новинар Н1 Младен Саватовић - сви веома критички настројени према властима - као и мени непозната жена која псује систем.

„Гласаћемо макар нам то последње било“, пише Танкосава из дијаспоре, зато што ће на биралишта морати у време гласања у Србији, што у неким деловима света значи и током ноћи.

Уследили су профили Н1, бившег фудбалера Мирка Поледице, Машине, Еко страже, Пољопривредни блокада и Сава Манојловића, лидера покрета Крени промени.

Такође, све критичари власти.

Враћам се на Instagram, где и даље пратим само Студенти у блокади.

Ту ми сад излазе само њихове објаве.

На неколико су таговани Машинци у блокади, Блокада Правни и ЕКОФ блокада.

Запратио сам их све, шта ћу.

Instagram ми је понудио.

Погледајте: Водич за родитеље, баке и деке - како да деца безбедно користе интернет

Шта каже телефон Б - власт

Почетак је био сличан.

На Иксу сам изабрао вести, политику и мимове.

Добио сам видео малог белог пса како скаче у море, призор 'бесног' аутомобила како јури кроз кривине и мим о човеку који плаче зато што је наставак Бетмена одложен за 2029.

Али онда одлазим на профил Александра Вучића.

Follow.

Чим сам рифрешовао страницу излази ми снимак донедавног председника Србије који дебатује са главицом купуса, изнад које је слика Илије Срдановића, носиоца Студентске листе, чиме Вучић критикује то што овај одбија јавну дебату са њим.

У наредних тридесетак секунди скроловања налећем на објаву Остоје Мијаиловића, функционера СНС-а и председника КК Партизан, затим министра спољних послова Марка Ђурића, који пише о „новом моментуму односа између Србије и САД“, као и Миленка Јованова, донедавног шефа посланичког клуба СНС-а у скупштини.

Запратио сам их, као и Милоша Вучевића, званичног лидера СНС-а, који ми је убрзо изашао.

Рифрешујем.

Видим Вучића како у једном од предизборних спотова вози такси по Београду, па ЛГБТ активисту Предрага Аздејковића, који га назива „богом политичког маркетинга“.

„Једини успе да његов снимак деле и блокадери и ћаци“, пише Аздејковић, уз снимак Вучића и разговора са купусом.

Одмах ту је и званични профил Српске радикалне странке (СРС), из које су се Томислав Николић и Вучић отцепили и направили СНС, који су овог пута у коалицији са напредњацима.

На СНС листи је и Александар Шешељ, син лидера радикала Војислава Шешеља, осуђеног за ратне злочине пред Међународним хашким трибуналом за бившу Југославију (МКСЈ), ког потом гледам како на провладином таблоиду Информер анализира кампању.

Запратио сам и њега и Информер.

„Мени овај делује као наркоман, погледајте му очи“, пише потом извесна Олгица Рајаковић, уз фотографију Петра Живковића, студента који је оптужио полицију да га прати и застрашује.

Ситуација се заоштрава.

Одлазим на Instagram.

Опет низ потпуно безличних видеа и у претрази куцам Александар Вучић, па Српска напредна странка.

Follow.

Follow.

И опет Instagramов алгоритам нешто спорије реагује од Икса.

Ипак, није много било потребно да ми, после видеа Вучића како грли дечака на једном од СНС скупова, избаци и профил Милоша Вучевића, који прича о „лажима и обманама блокадера на друштвеним мрежама“ и напада Јова Бакића са Студентске листе.

Запратио сам и Вучевића.

Бакића нисам, Instagram ми није понудио.

О бабловима и алгоритмима

Када сам Јолеру рекао да су ми два потпуно чиста телефона после најмањих инструкција и промена давала садржај искључиво у складу са тим - самим тим и две потпуно другачије слике Србије - није звучао изненађено.

Нити сам ја био изненађен.

Јолер одмах помиње „filter bubble (мехур)“, назив за ситуације у којима нам алгоритми приказују садржај који се поклапа са нашим интересовањима и ставовима.

Зато људи из једног мехура често имају утисак да сви размишљају попут њих.

Супротне ставове ретко виђају.

Филтер мехури настају „сваким кликом, објавом, сајтом који смо посетили, телефоном који користимо, локацијом где се налазимо и свим интеракцијама и разговорима које правимо“, што подразумева „стотине и стотине параметара“, објашњава Јолер.

„Алгоритми одлучују шта ћете видети и ко су вам предложени пријатељи и заправо нас тако удаљавају једне од других“, указује Јолер, донедавни професор на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, где је 2025. поднео оставку.

„У данашњем потпуно поларизованом друштву, тако имамо потпуно одвојене медијске просторе, па лако поверујемо да су сви на овој или оној политичкој опцији.“

Погледајте: Шта су алгоритми

Свет алгоритама је „веома комплексан“, каже Јолер.

У њему се, додаје, мешају „интереси и правила компанија у чијем власништву су друштвене мреже, регулативе држава, али и безброј математичких и статистичких функција“.

Последњих година су ту и системи вештачке интелигенције.

„Идеја о алгоритамској транспарентости у начину на који профилишу и нас и оно што видимо је постала потпуно апстрактна и мање-више немогућа“, сматра Јолер, сарадник и Шер (SHARE) фондације, која се бави дигиталним светом.

„Ни платформе попут Фејсбука или Икса, немају потпуну слику како процес изгледа, већ све хендлају тако да им доноси више профита.“

Јер смо сви на друштвеним мрежама - ресурс.

Бесплатне су, али се плаћа на други начин, тако што мреже податке о преференцијама корисника користе да зараде новац кроз рекламе на вашем екрану.

Научио сам то добро када је мој телефон пре неколико година научио да сам био на стоном тенису и данима ми избацивао само садржај о овом спорту.

Усред свега тога су и политички актери који простор „користе као информативно ратно поље“, на којем се ратује објавама, коментарима, а често и ботовима - лажним профилима који објављују садржај - додаје Јолер.

Српску напредну странку годинама оптужују за велики број ботова на интернету, али имају их и друге странке.

Уочи предстојећих избора процурела је и наводна база података СНС ботова.

На крају, истиче Јолер, одлука шта ће нам се појавити на екрану може да зависи и од политичке опције која је уложила највише новца.

„Ако су то све платформе за профилисање корисника, а највредније у политичкој борби је имати тачно дефинисане циљне групе које можете да гађате тачно одређеним порукама, то је непроцењиво.

„Овим изборима и процесом у задње две године ушли смо у ситуацију да је интернет постао можда и најбитније поље политичког ратовања.“

Наставак – телефон А

У наредним данима, Икс је на овом телефону наставио да ми шаље садржај и профиле који су готово искључиво студентски настројени.

Ни трага од власти, али ни других опозиционих странака.

Већ следећег јутра апликација ми је била преплављена видеом са профила ФДУ у блокади „и камен би заплакао“, у ком Вучић усамљено шета ходницима.

Запратио сам их.

Уследили су позиви различитих студентских профила на протест испред Републичке изборне комисије (РИК) због, како кажу, саботаже свеобухватнијег гласања у иностранству, што власти негирају.

Дан касније сам добио и низ снимака са тог протеста, понајвише демонстраната који играју коло.

Запратио сам Владимира Штимца, опозиционо настројеног бившег кошаркашког репрезентативца, као и Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), која ће посматрати изборе, чије су ми објаве такође изашле.

Налетео сам и на садржај о једној од телевизијских дебата, у којима се слави победа професорке Ане Димитријевић са Студентске листе над Аном Брнабић, високом званичницом СНС и вршитељком дужности председнице Србије.

Instagram ми је такође био пун снимака ове дебате.

Настављам да скролујем и алгоритам ми избацује стари снимак полицијског насиља над демонстрантима са неког од студентских протеста, а излазе ми и Нова, Машина и 24 минута, Радар, медији критички настројени према властима, као и истраживачки КРИК.

Запратио сам их, као и Универзитет у Београду, са ког ректор Владан Ђокић новој генерацији студената жели добродошлицу.

Погледајте: Симболи које шаљете, а чију важну поруку можда не знате

Експеримент ширим на Фејсбук, који данас важи за место окупљања нешто старијих људи - бумера, рекли би неки - који су касније дошли на друштвене мреже.

Моја генерација се махом преселила на Instagram, а млађи су на ТикТоку.

Делује ми да су студенти нешто мање активни на Фејсбуку - немају нити толико профила, нити толико пратилаца - али сам запратио Студенти у блокади - Београд.

Скролујем, али се дешава нешто чудно.

Схватам да је Фејсбуков алгоритам значајно мање ефикасан од Иксовог и Instagramовог.

Данима ми је упорно избацивао најразличитији могући садржај.

Од странкиње која се чуди комбијима са половним уџбеницима у Ресавској у Београду, преко чудних профила из Бугарске и Турске, гомиле бумерских фора и лошег АИ садржаја, званичних профила енглеског премијерлигаша Астон Виле и америчког репера Виз Калифе, до Волим манастир Острог.

И то је тек с времена на време било прошарано нечим студентским или макар опозиционим.

Наставак – телефон Б

И овде ми је Фејсбук данима био пун апсолутно рендом профила, али можда за нијансу проактивнији.

Запратио сам Вучића и убрзо налетео на профил провладиног листа Ало, а потом и низ њихових објава са СНС митинга у Новом Саду.

Али је и то било доста споро и тромо, уз објаве Марка Закерберга, ФК Барселоне, Нетфликса, Откријте Словенију, Самсунга, Бритни Спирс и љубитеља Требиња.

Међутим, те вечери се десило прво велико изненађење мог алгоритамског дневника.

Да, изашли су ми и провладин лист Курир, СНС Сопот, профил донедавне министарке Милице Ђурђевић Стаменковски, али и Студенти у блокади - Београд.

Запратио сам и њега.

И одмах испод добио објаву певачице Јелена Карлеуше, али ми је у наредним данима алгоритам овде знао да с времена на време избаци и нешто студентско.

На Иксу није било компромиса.

И он ми је нудио објаве о дебати Ане Димитријевић и Ане Брнабић, али се на овом телефону само хвалила убедљива победа СНС функционерке.

Онда Миленко Јованов ретвитује Дијану Хркаловић, некадашњу високу званичницу МУП-а, оптуживану за повезаност са криминалним групама, која некоме прети: „Дођи реци му то (Вучићу) у лице, а и мени“.

Запратио сам је.

Као и Петра Петковића, директора Канцеларије за Косово и Метохију, званични налог председника Србије, провладину Политику и Васељенску ТВ, које ми је Икс предложио.

Излази ми и објава о „још једној лажи блокадера“ - да су снимци пожара на Нишкој тврђави током СНС митинга настали уз помоћ вештачке интелигенције - као и критика Срдановића због тога што „блокадерска листа користи децу у политичке сврхе“.

Погледајте: Пожар на зидинама Нишке тврђаве током СНС скупа

Протест испред РИК-а нико не помиње - као да се није догодио.

Између скроловања примећујем још нешто.

Док ми је Instagram овог телефона данима избацивао само званичне објаве функционера СНС и власти, међу којима и неколико из Социјалистичке партије Србије (СПС), на Иксу упадам на талас профила, чија аутентичност делује прилично упитно.

И веома су оштри.

Углавном су то генеричка имена - Вишња Петровић, Сања Јанковић, Оља, Миљана, Координатор - често са необичном профилном фотографијом или без ње, и без много пратилаца, а касније схватам и да се ти профили углавном међусобно прате.

Пишу како су студенти „издали колеге из Републике Српске“, да је „газда блокадера Бојан Пајтић", бивши лидер опозиционе Демократске странке, да „адвокати уцењују грађане да се приклоне блокадерима“ и деле снимак „како блокадерка у пеленама шета по Новом Саду“, уз увредљиви коментар да су „сви лудаци изашли на улице током протеста“.

Запратио сам их све.

А управо такве профиле провладини медији од почетка кампање често преносе као изворе и вести, пише у студији Шер фондације, што називају „ланцем ширења (дез)информација и пропаганде".

Предњаче Пинк, Б92, Информер, Република и Новости, истакли су.

Притом, неки ботови раде из јавних установа, пише Време.

На њиховој мети је, између осталог, био и ББЦ на српском.

О друштвеним мрежама, медијима и кампањи

У свету се прва кампања Барака Обаме за председника САД из 2008. сматра револуционарним уводом друштвених мрежа у политичку и изборну комуникацију, професорски је почела разговор за ББЦ Сњежана Миливојевић са ФПН-а.

Као одличан недавни пример истакла је случај Петера Мађара, новог мађарског премијера, који се у кампањи значајно ослонио на друштвене мреже.

„У последњих 20 година друштвене мреже су преобликовале све, па и изборну комуникацију“, истиче Миливојевић, ауторка Ројтерсовог извештаја о медијима у Србији.

У њему се наводи да је телевизија и даље најдоминантнија, посебно код старијег становништва, али да друштвене мреже и медији бележе све већи раст.

Пре свега због утицаја глобализације и навика нове, млађе публике, која се управо на мрежама често информише о свему што их занима.

„Пробој новог политичког актера – студената – потпуно је револуционизовао и увео нове стандарде у изборну комуникацију у аутократском контексту и заробљеним медијима, где се друштвене мреже користе да се отвори нови простор за комуникацију.

„Убрзали су миграцију старијих ка онлајну и дали задатак другим актерима, па чак и Вучић, који је као краљ традиционалних медија мислио да тиме што не излази из ТВ студија има све под контролом - ради исто што и студенти."

Ипак, како каже, кампање и друштвене мреже у Србији често не служе за убеђивање и придобијање нових бирача, већ за „чување територије".

„Више имају мобилизациони карактер, са циљем да сви изађу на изборе и да не буде расипања, него што утичу да се промени нечије мишљење и добију нови бирачи."

Поједини аналитичари управо велику излазност виде као кључну за потенцијалну смену власти 25. октобра.

Пут у иностранство

Све се наставља у истом ритму.

Фејсбук алгоритам ми је данима на оба телефона избацивао најразличитији садржај, који тек благо нагиње једној страни, уз повремене излете ка супротном табору.

Не често, али се дешавало.

На телефону Б - власти - једне вечери сам у низу имао објаве глумца Џејсона Статама, бившег фудбалера Марсела, Вучића, па Џенифер Лопез и Студенте у блокади.

Слично се догодило и са ТикТоком, чији је алгоритам такође нагињао једној страни - више од Фејсбука, али далеко мање од Instagramа.

То у случају опозиционог телефона А значи ред објава које подржавају студенте, прошаране понеким селебритијем или званичним профилом Премијер лиге, али уз неколико постова о „величанственом СНС скупу у Новом Саду".

Па још мало студената.

ТикТок ми једини избацује и профил неког другог опозиционог актера - Милоша Парандиловића, лидера Новог лица Србије, који је уочи избора подржао студентску листу.

Икс наставља у његовом ритму.

Алгоритам опозиционог телефона А: Бивша новинарка Н1 Жаклина Таталовић, опозициони Зелено-леви фронт и глумац Сергеј Трифуновић, чест критичар власти.

Запратио сам их.

Алгоритам провладиног телефона Б: Информер како је Вучић „разбио све дилеме о гласању у иностранству“, а „држава омогућила гласање где је то законски могуће“, док профил Хелгасрб додаје: „Увек можете да живите у Србији и гласате нормално“.

Запратио сам и њих.

На крају су ме чудни алгоритамски путеви одвели и у Америку.

После објава Вучића и његове супруге Тамаре из САД, Instagram телефона Б - власти - ми у наредних неколико минута избацује и профиле америчког председника Доналда Трампа и Беле куће.

Запратио сам их, шта ћу.

Instagram ми предложио.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk