Обмањујуће политичке рекламе у Србији са румунским везама: ББЦ истраживање

ББЦ Светски сервис открио је десетине страница на Фејсбуку које последњих месец дана, уочи ванредних парламентарних избора у Србији, објављују плаћене политичке огласе против студентског покрета са непровереним оптужбама.

Иако политичке по садржају, ове рекламе немају јасно назначену информацију ко их је платио, а политика компаније Мете, у чијем је власништву мрежа Фејсбук, то захтева.

На укупно 56 страница, које је ББЦ пронашао, објављено је најмање 90 огласа преко различитих Метиних платформи од средине септембра до средине октобра.

Мета је уклонила 47 огласа са страница које је ББЦ пратио у протеклих месец дана.

У свим случајевима оглашивач их није означио као садржај који се тиче „друштвених питања, избора или политике".

Када се оглас уклони, у Метиној библиотеци огласа (Meta Ad Library) постаје доступно више података о њему.

Иако Закон о финансирању политичких активности забрањује страно финансирање било каквог политичког оглашавања, ББЦ је утврдио да су сви ови огласи плаћени у румунској валути: закључно са 16. октобром, укупно најмање 29.437 леја (око 5.500 евра).

Према подацима Мете, најмање три огласа платила је једна румунска фирма.

Иза сваког плаћеног огласа на Фејсбуку стоји нека страница.

Ти огласи, у виду текста, фотографија или видео-снимака, могу да се пласирају циљаној публици, далеко изван круга људи које страница иначе досегне.

Политичко оглашавање на Метиним платформама у Србији је дозвољено, али правила о транспарентности зависе од тога ко финансира кампању.

Политичке партије морају да пријаве трошкове кампање, док су такозвана трећа лица дужна да обавесте Агенцију за спречавање корупције пре него што за онлајн кампању потроше више од прописаног прага.

До сада се, међутим, нико није пријавио.

Неосноване тврдње о опозицији под плаштом носталгије

Већина ових страница отворена је 9. и 10. септембра, управо када су расписани избори.

Профилне слике генерисане су вештачком интелигенцијом, док називи немају везе са политиком, попут „Мирис бакиног дворишта" или „Теме за паузу уз кафу".

Ових 56 страница биле су веома активне: објавиле су више од 800 кратких видео-снимака у којима се таргетирају кандидати листе „Студенти побеђују" за посланике у Скупштини Србије и опозициони политичари.

Неки од тих снимака имају милионе прегледа, док странице прати тек неколико десетина људи.

Плаћена промоција видео-снимака служи томе да допру до шире публике.

„Плаћањем огласа долазите до много веће публике него органским садржајем", рекао је за ББЦ Сем Џеферс, оснивач организације Who Targets Me (На чијој сам мети) који заговара транспарентност политичког оглашавања.

То омогућава и да се одређеним демографским групама шаљу циљане поруке, каже.

Портпарол Мете наглашава да „оглашивачи који желе да објављују огласе о друштвеним питањима, изборима или политици морају да прођу поступак ауторизације и да наведу ко је платио оглас".

Неки од огласа на које смо скренули пажњу били су уклоњени и пре него што их је ББЦ контактирао, а „уклонили смо и све остале који су објављивани без потребне ауторизације и ознаке", додао је.

Кратки снимци често су усмерени на истакнуте личности студентског покрета, које неретко приказују као насилне или неодговорне.

У појединим случајевима кандидате оптужују за злоупотребу положаја или новца, али без доказа.

Један снимак са милионским прегледима бавио се муслиманском вероисповешћу опозиционе кандидаткиње Санеле Рамадановић.

Током октобра кружио је на више страница уз питање: „Она да води Србију?".

Испод ових снимака низале су се стотине коментара пуних мржње.

Многи снимци имају препознатљив формат: подељен екран, са видеом у горњој половини и спикером у доњој који изгледа као да чита са телепромптера.

Иако лица делују стварно, глас и гестикулација не делују природно говорнику српског језика.

Изговор понекад звучи роботски.

Глас једне жене потпуно је другачији у сваком од три снимка у којима се појављује.

Још један младић са бубицом на реверу, снимљен испред беле позадине, појављује се на 29 различитих Фејсбук страница.

У снимку објављеном у септембру, он тврди да је ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић „приватно путовање представио као конференцију и наводно је виђен у Рио де Жанеиру".

Уз то је приказана очигледно лажна фотографија ректора на плажи, затрпаног новчаницама, уз чашу шампањца.

Сличне тврдње о Ђокићу крајем августа објавили су таблоиди повезани са властима.

Он је био истакнута личност студентског покрета, али није кандидат на предстојећим парламентарним изборима.

Универзитет у Београду објавио је крајем септембра саопштење у којем се наводи да је Ђокић учествовао на Међународном конгресу архитектуре и урбанизма у Бразилији, главном граду Бразила.

Владан Ђокић је ректор Универзитета у Београду, највеће и најутицајније академске установе у Србији.

Из Српске напредне странке нису одговорили на питања новинарки ББЦ-ја у вези са овим огласима.

Ко су говорници?

ББЦ је успео да идентификује троје од десетине говорника из ових видео-снимака.

Међу њима су аниматори за децу из околине Букурешта, главног града Румуније.

Једна жена је потврдила да је она на снимку, али је рекла да није дала сагласност за коришћење њеног лика и да не зна одакле снимци потичу.

Додала је да се не бави политиком, а поготово не политиком неке стране земље.

Један од говорника је одборник Савеза за уједињење Румуна (АУР), румунске политичке странке.

Покушали смо да га контактирамо, али није одговорио.

Погледајте: Један од видеа са ових Фејсбук страница

Румунска веза

И други дигитални трагови воде до истог, источноевропског комшије Србије.

У најмање три огласа румунска фирма Bmobile SRL наведена је и као оглашивач и онај који тај оглас плаћа.

Сва три су објављена убрзо после расписивања избора, а Мета их је касније уклонила јер ниједан није био означен као политички садржај.

Ово је први објавио Безбедан Балкан, форум посвећен сајбер-безбедности.

Један од огласа садржао је тврдњу о ректору Ђокићу у Бразилу.

Тражили смо коментар од фирме Bmobile, али до објаве нисмо добили одговор.

Огласе је објавила Фејсбук страница „Јужна пруга", која је и даље активна.

Уместо „старих фотографија и прича из детињства", ова страница објавила је више од двадесет снимака усмерених против различитих опозиционих кандидата.

Неки од њих имају милионе прегледа, иако страница има свега стотинак пратилаца.

Према подацима из Метине библиотеке огласа, страницом се управља из Румуније и Француске.

Нису одговорили на нашу поруку на Фејсбуку.

Иако је за плаћање свих снимака које је Мета уклонила коришћена румунска валута, ова чињеница не доказује где се оглашивач налази.

Када огласи нису политички, оглашивачи могу сами да изаберу валуту.

Страним држављанима и страним правним лицима је забрањено политичко оглашавање у Србији, каже Немања Ненадић, директор Транспарентности Србија.

Ако су огласи плаћени из иностранства, „то указује на то да је то урадило страно правно лице или страни држављанин", рекао је Ненадић за ББЦ.

Према подацима румунског регистра привредних субјеката, власник фирме Bmobile је Андреј Буше.

Bmobile је основан 2005. у Крајови, на југу Румуније, и бави се дигиталним маркетингом и онлајн медијима.

Према подацима из регистра, фирма је била активна 2024. и 2025. године.

На председничким изборима у Румунији у мају 2025. њен клијент био је бивши румунски премијер Виктор Понта, који се тада кандидовао као независни кандидат, наводи организација Expert Forum, независни истраживачки центар за јавне политике.

Према подацима о финансирању кампање које је Expert Forum добио од румунских власти, Bmobile је за вођење Понтине онлајн кампање добио око 960.000 евра.

Понта је 2016. постао почасни саветник Александра Вучића, а српско држављанство добио је 2018. године.

Према писању медија, последњи пут је боравио у Београду 2025, када се састао са Доналдом Трампом Млађим.

Погледајте видео: Ко плаћа предизборне кампање странака у Србији

Трећа лица у кампањи

Од 2026. године, странице које промовишу садржај у вези са изборима у Србији, а нису директно повезане са странкама, морају да се пријаве Агенцији за спречавање корупције ако планирају да потроше више од четвртине просечне месечне плате (око 300 евра).

ББЦ је пронашао најмање четири странице које су прешле овај праг.

Промоција свих тих огласа плаћена је у румунској валути леј, а износи су постали видљиви тек када их је Мета зауставила због кршења правила.

Ненадић, који је погледао неколико примера, каже да „нема сумње".

„То је оно што Закон о финансирању политичких активности, после последњих измена из јуна 2026, препознаје као такозвану кампању трећих лица."

Из Агенције за ББЦ кажу да нису примили ниједну пријаву трећих лица „у вези са вођењем изборне кампање".

Ако буде покренут поступак, висина казне могла би да зависи од тога да ли је реч о појединцу или је умешана и политичка странка.

Ненадић каже да би Агенција требало да прикупља доказе о непријављеним кампањама.

Агенција је потврдила да је примила две притужбе због могућих неправилности у кампањама трећих лица и да је покренула један поступак.

Обе се односе на дигиталне кампање, али нису изнели детаље.

Од 16. септембра до 15. октобра, странке су на Метиним платформама потрошиле више од 268.000 евра.

Према подацима Мете, владајућа Српска напредна странка (СНС) потрошила је најмање 105.000 евра, а Студентска листа више од 122.000 евра.

Било је и Фејсбук страница „са обе стране" које су огласе означиле као политички садржај, али се нису пријавиле надлежнима као трећа лица.

Ови избори сматрају се најважнијим откако је СНС дошла на власт 2012. године.

Изборном утакмицом доминирају две листе: „Уједињена Србија", коалиција предвођена СНС-ом, и „Студенти побеђују", листа опозиционог студентског покрета.

Избори се одржавају скоро две године од када се 1. новембра 2024. срушила надстрешница реновиране железничке станице у Новом Саду.

Погинуло је 16 људи, а једна жена тешко је повређена.

Трагедија је покренула вишемесечне масовне протесте и блокаде универзитета због оптужби за корупцију у власти.

Још нико није осуђен.

Додатно извештавање: Руксандра Јордаке

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk