Rad naš Namenski: Predstava i 'pozorišni dosije' kao 'zrno utehe' za tragediju u fabrici baruta

Slika prva.

„Sve čovek do čoveka, sve ljudskost do ljudskosti, sve karakter do karaktera“, viče stariji muškarac prosede brade, dok ga supruga drži, a ćerka plače.

Oko njih je policija.

Zove se Milovan Milivojević i njegov sin Milomir, star 25 godina, u julu 2017. poginuo je u fabrici „Milan Blagojević - Namenska“ u Lučanima, varošici u zapadnoj Srbiji, gde prave barut i druge proizvode za vojnu industriju.

Pokrenut je postupak protiv trojice čelnika fabrike, čijih je nekoliko stotina radnika, Milivojevićevih dojučerašnjih prijatelja i kolega, tog oktobarskog dana 2019. došlo ispred Osnovnog suda u Ivanjici - da podrže direktora.

Prizor Milivojevića i njegove porodice, teških pogleda u kojima se ocrtavaju razočaranje i bol, tog dana obišao je zemlju.

Slika druga.

Milovan Milivojević, vidno stariji, sa ćerkom izlazi na binu Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu - jul je 2026. i upravo je odigrana predstava Rad naš Namenski, o tragediji u fabrici i njegovoj borbi za utvrđivanje odgovornosti.

Niz lice mu idu suze.

„Milo mi je bilo da se neko setio mog pokojnog sina i moje porodice, da ostane zapis da je to dete nekada postojalo na ovoj zemlji“, kaže Milivojević za BBC na srpskom.

„Da nije takvih ljudi nikada se ne bi saznalo da je neki Milovan iz Lučana vodio borbu protiv cele države.“

Ista predstava, u saradnji CZKD-a i neformalne zajednice pozorišnih radnika Korektiv, odigrana je 15. oktobra u Ivanjici, a 16. oktobra će je gledati i u Kosjeriću.

Kroz slučaj Namenska se „vidi Srbija u malom i sistem nasilja koji živimo“ i zato smo ga izabrali, kaže Borisav Matić, dramaturg i jedan od autora predstave, za BBC na srpskom.

„Hteli smo da se na neki način odužimo tom čoveku (Milivojeviću), kog ranije nismo lično poznavali, tako što smo probali da stvorimo delo koje će mu pružiti makar zrno utehe“, dodaje glumac Bojan Dimitrijević, jedan od autora predstave, za BBC.

„Da neku pravdu iznesemo makar kroz pozorišni projekat.“

O nastanku

Po svežem oktobarskom danu, ekipu predstave zatičem na terasi CZKD-a.

Okupili su se na probi pred put u Ivanjicu i Kosjerić, ali je u toku puš-pauza.

Unutra, dugačak sto pun cigareta, flašica vode, kesica iz pekare, kao i odštampani tekstovi predstave koji leže u blizini, ukrašeni žvrljotinama, sitnim ispravkama i prepravkama, svedoče da su u toj prostoriji već neko vreme.

Sedam sa njima.

Odmah mi strasno, naizmenično se dopunjavajući, pričaju o okolnostima tragedije u Namenskoj i kako je predstava nastala.

Dešavanja ispred sudnice, kada su radnici fabrike došli da podrže direktora, a ne kolegu i prijatelja kojem je sin poginuo, nazivaju „katarzičnim zlom“.

Kažu i da je sve poput „antičke tragedije“.

„Pozorište uvek kreće od pojedinačnog, pa ide ka opštem“, čujem sa desne strane.

„Milovanova borba za pravdu je greška u sistemu - on je čovek koji, za razliku od mnogih, nije hteo da ćuti“, dodaje drugi glas.

„I zbog toga su ga isključili iz zajednice, u Lučanima mu se ne javljaju ni na ulici, ni na poslu, neće u kuću da mu dođu“, nastavlja neko sa leve.

Polako raščlanjujemo kako je predstava nastala.

Počeli su da se okupljaju u decembru 2025, sa namerom da „kroz pozorište progovore o aktuelnoj političkoj situaciji".

„Dugo smo razgovarali o vezi pozorišta i politike, odgovornosti i pobuni umetnosti u ovakvom političkom trenutku i konformizmu institucija“, kaže 29-godišnji Matić.

„Okupili smo se najpre da vidimo šta to nedostaje pozorištu i zašto se osećamo nezadovoljno dok su u državi protesti, a mi igramo neke predstave koje nemaju veze ni sa čim“, nastavlja Dimitrijević.

„Dugo smo razmišljali i umesto da napravimo predstavu o tome šta pozorištu nedostaje, zapravo smo napravili predstavu koja nedostaje.“

I izbor je pao na slučaj Namenska.

Šta je to u njemu što tako pogađa ljude?

„Pa nepravda“, odgovara glumica Jelena Stupljanin, jedna od autorki predstave, za BBC na srpskom.

„Nepravda ne samo što se desila, nego i dalje traje i sa tim svi možemo da se identifikujemo, posebno ako uđemo u to da je sistem dozvoljava, podržava i kreira.“

Predstava je nastala na osnovu razgovora sa porodicom Milivojević, sudskih dokumenata, medija, arhive i svega do čega su mogli da dođu.

Zato jenazivaju i „pozorišnim dosijeom“.

U zvaničnoj najavi kao tema se navodi „dokumentovanje okolnosti nesreće i opstrukcija u procesu utvrđivanja odgovornosti od 2017. do 2025“.

Istovremeno je, kako kažu, i priča o „sistemu nasilja u kom živimo“, zbog čega su odlučili da je igraju uoči vanrednih parlamentarnih izbora.

Uz Matića, Dimitrijevića i Stupljanin, učestvuju i Lena Baljak, Jana Baljak, Miona Đenisijević, Ana Dubljević, Srđan Kner, Isidora Kulenović, Jelena Mijović i Olja Nikolić.

Slučaj Namenska

Eksplozija i požar dogodili su se 14. jula 2017.

Na mestu nesreće poginuo je 55-godišnji radnik Milojko Ignjatović.

Milomir Milivojević je zadobio teške opekotine i preminuo 3. avgusta na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu.

„Otišao je na posao sa mnom i nikada se nije vratio kući“, kaže mi Milovan, takođe radnik u Namenskoj, u kojoj su zaposleni mnogi stanovnici Lučana.

Odmah je počeo da traži odgovore o okolnostima nesreće - šta je izazvalo tragediju, da li su poštovani propisi o bezbednosti i rukovanju eksplozivnim materijalima i, pre svega, ko je odgovoran za smrt njegovog sina.

Da je tog dana došlo do niza bezbednosnih propusta, pokazuje niz dokaza, pisao je Insajder, među kojima je i poverljivi izveštaj Ministarstva odbrane, napravljen neposredno posle nesreće, do kojeg su došli njihovi novinari.

Prema svedočenjima pojedinih zaposlenih, radnici nisu imali potrebnu zaštitnu opremu, iako su je više puta tražili od nadređenih.

Milivojević je tvrdio da je njegov sin tog dana radio u običnoj majici.

Generalni direktor Radoš Milovanović je sve optužbe negirao.

I majici i sestri poginulog mladića je još 2019. ponudio da ih zaposli u fabrici, kako bi im „ublažio bol", ali je Milivojević to odbio.

„Šta ste mislili? Da prodam mrtvog sina? Pa meni pare ne trebaju", odbrusio je.

Nastavio je da traži utvrđivanje odgovornosti i u toku našeg razgovora posebno istakao zahvalnost novinarima, poput Tatjane Vojtehovski, Adama Santovca, Saše Dragojla, Stojana Markovića i Branka Stankovića.

„To su sve ljudi koji su bili uz mene kada ovde nisam imao nikoga, bukvalno nikoga.

„Svi su mi okrenuli leđa, plašili se direktora, ali neka ostane zabeleženo da tamo neki Milovan iz Lučana nije prodao sina, kao što su ostali prodali njihove", kaže Milivojević za BBC.

Prema medijskim izveštajima, tokom Milovanovićevog mandata, koji je fabriku vodio od 1982. do smrti 2022, u Namenskoj je poginulo 22 ljudi.

Najveća nesreća dogodila se 1997, kada je poginulo osam zaposlenih, posle čega su dvojica rukovodilaca osuđena na kućni pritvor, a Milovanović je oslobođen.

Posle dve godine bez velikih pomaka, Milivojević je iskoristio posetu tadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića Lučanima, da mu se obrati i zatraži pomoć.

Snimak razgovora je izazvao mnogo pažnje.

„Tragedija tvoje porodice je užasna, ali te samo molim da ne govoriš da ti se kuća ugasila, jer se nije ugasila", rekao mu je Vučić pred kamerama.

Mrzi, dodao je, kad se „mešaju politika i tragedija".

„Ja ne mogu da prodam moje dete od 25 godina, a svi su to ovde uradili - 21 kuća", naglasio je Milivojević.

„Znam, ali ljudi ovde ne rade kao na manekenskoj pisti, nego u fabrici oružja i baruta", odgovorio mu je Vučić.

„Pa za vreme rata, gospodine predsedniče, ne pogine toliko", nastavio je Milivojević.

Tužilaštvo je krajem 2019. podiglo optužnicu protiv generalnog direktora Milovanovića, rukovodioca pogona raketnih goriva Vladimira Lončarevića i Toma Stojića, zaduženog za bezbednost i zaštitu na radu.

Teretili su ih za krivično delo protiv opšte sigurnosti.

Međutim, Milivojević je tvrdio da su nalazi veštačenja „nestručni, naručeni i iskonstruisani", kao i da država i vlast štite direktora Milovanovića, optužujući ga istovremeno da vrši pritisak na tužilaštvo.

Radnici fabrike, svedoci nesreće, u više navrata su tvrdili da direktor vrši pritisak na njih, kao i da su zbog tvrdnji o prekršenim procedurama u danu tragedije mnogi ostali bez posla, piše Insajder.

Rukovodstvo fabrike je sve negiralo, naglašavajući da preduzeće ima pravo da bira kome će produžiti ugovor, a kome ne.

I na prvom ročištu u Ivanjici, po kišnom danu, ispod velikog broja šarenih kišobrana, više stotina radnika se pojavilo da podrži direktora Milovanovića.

„Odlično znamo šta se desilo i nema smisla kriviti generalnog direktora i njegove saradnike - ovo je barutana, dešavaju se, nažalost, takve situacije", izjavila je tada Milka Jovanović, jedna od radnica.

Direktor je „ličnost svetska, takvom čoveku ne sme sud da sudi", dodao je stariji čovek.

Kada se pojavio, direktor je dobio i aplauz.

„Predstavom smo hteli i da otkrijemo šta je motivisalo te ljude da dođu ispred suda, skandiraju tako užasne stvari i kasnije izopšte Milovana iz društvenog života, okrenu mu leđa i ne javljaju mu se“, kaže Dimitrijević.

„Materijalni interes je nedovoljan za tako nešto, nekako su to doživeli kao radnu obavezu i lojalnost direktoru.

„Hteli smo da u nama opravdamo te ljude i shvatimo kako je moguće da se tako neljudski ponesu."

Radoš Milovanović je preminuo u aprilu 2022. i postupak protiv njega je tada obustavljen.

Lončarević je u maju 2025. pravosnažno oslobođen, a Tomo Stojić osuđen na dve godine zatvora, uz zaključak da je krivično delo izvršio iz nehata.

Milivojević i njegova porodica nisu zadovoljni presudom.

„Sve sam iscrpeo i ništa nisam mogao da uradim protiv režima“, kaže mi on.

Deljenje bola

U martu 2026, ekipa predstave upoznala se sa porodicom Milivojević.

„Išli smo nekoliko puta do njih i shvatili beskompromisnost borbe, da su ti ljudi, koji pošteno rade svoj posao i nisu dopustili da ih sistem korumpira, zapravo najveći heroji“, kaže Dimitrijević.

I počeli su rad na predstavi.

„Ovo prevazilazi ne samo sve što sam do sada radila, nego i sa čime sam se lično suočavala, jer nisam sigurna da smo bili svesni koliko će nas emotivno angažovati i iscrpeti“, kaže Stupljanin.

„Na početku sam imao sumnju da li uopšte imamo pravo da pričamo ovu priču, ali smo shvatili da je porodici Milivojević deljenje u medijima, na sudu i od usta do usta, bio primaran metod otpora, pošto su institucije bile protiv njih“, kaže Matić.

„Jedino su tako mogli da šire istinu i čini mi se da ih je to održalo u životu.“

Prvo izvođenje, u junu 2026. godine, bilo je veoma emotivno za sve.

Na snimcima se vidi mnogo suza u publici.

„Početak tog izvođenja mi je možda jedna od najtežih stvari u životu“, naglašava Matić.

Zbog prirode priče je, kako kaže, osećao veliku odgovornost.

„Ti ljudi su preživeli strašnu traumu gubitka sina i člana porodice, a posle doživeli i da se cela zajednica okrene protiv njih.

„Kraj predstave je bio izuzetno katarzičan i emotivan za publiku - posle slušanja o užasnom nasilju koje je porodica doživela, mogli su i da ih vide."

Milivojevići su izašli na binu.

„To je bila suprotnost suđenju u Ivanjici, kada se 800 radnika fabrike okupilo i podržalo direktora“, nastavlja Matić.

„Ovde su svi nekako podelili bol - i ekipa predstave i porodica Milivojević i publika.

„Svima nam je bilo lakše što smo zajedno prošli kroz to, a i pokazali smo porodici Milivojević da smo uz njih i čini mi se da su i oni to osetili i da im je značilo.“

Zato pitam Milivojevića kako je on reagovao?

„Pa kako ću da reagujem?", uzvraća pitanjem.

„Posle svega što sam proživljavao od neljudi, prijatelja, komšija, rodbine, svih...“, rekao je i zaćutao na trenutak.

'Stajsko đubrivo ispred kuće Milivojevića'

Predstava Rad naš Namenski nije gotova, autori je stalno menjaju i dopunjuju aktuelnostima.

Kažu da nema klasične hijerarhije, česte i u svetu kulture, gde reditelj ima poslednju reč, što takođe smatraju vidom protesta protiv autoriteta.

U ekipi svi imaju pravo veta.

„Razgovarali smo o stvarima koje planiramo da ubacimo, poput otvaranja izraelsko-srpske fabrike dronova, a i porodica Milivojević je nedugo posle izvođenja predstave u junu doživela užasan incident - lokalac iz Lučana im je istovario nekoliko tona stajskog đubriva ispred kuće“, kaže Matić.

Spomen-ploča

Milovan Milivojević se i dalje bori da sačuva uspomenu na stradalog sina.

I dalje radi u Namenskoj, kako bi mogao da obilazi mesto na kojem mu je sin poginuo - ukoliko bi dao otkaz više ne bi mogao da ulazi u fabriku, kažu mi glumci tokom pripreme predstave.

Godinama traži dozvolu da na mestu stradanja sina postavi spomen-ploču, koju bi sam platio, ali iz Namenske nema reakcije.

„Nikom neće smetati, ne ugrožava bezbednost, može čak i da opomene ljude da je tu jedan mlad momak nastradao i da više niko ne nastrada", izjavio je u septembru, kada je podneo i molbu tadašnjem predsedniku Vučiću.

Kada je Vučić nedavno posećivao Lučane i Namensku, zamenili su mu smenu da tada ne bude tu, a potom i zabranili ulazak u fabriku, tvrdio je.

BBC na srpskom je Namenskoj postavio pitanje da li će i kada spomen-ploča biti postavljena, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.

Nikakvih pomaka nema, kaže mi Milivojević.

Ali mi priča koliko porodici i njemu znači predstava.

„Voleo bih da je igraju i u Lučanima, ali za to ovde ne možemo da dobijemo prostor, iako bih rado zakupio Dom kulture“, kaže.

„Možda posle izbora, ali makar će predstava obići druge gradove."

Ove nedelje će je prvi put videti njegova supruga.

„Teško nam je za gledanje, vraća sećanja, stare rane, ali mi je drago da nas se neko setio... Mene manje-više, nego da moje dete sutra ne bude zaboravljeno.

„Daće bog da dočekam da još tu ploču postavim i mogu kod sina da odem koliko-toliko mirne savesti.“

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk