Рад наш Наменски: Представа и 'позоришни досије' као 'зрно утехе' за трагедију у фабрици барута

Слика прва.

„Све човек до човека, све људскост до људскости, све карактер до карактера“, виче старији мушкарац проседе браде, док га супруга држи, а ћерка плаче.

Око њих је полиција.

Зове се Милован Миливојевић и његов син Миломир, стар 25 година, у јулу 2017. погинуо је у фабрици „Милан Благојевић - Наменска“ у Лучанима, варошици у западној Србији, где праве барут и друге производе за војну индустрију.

Покренут је поступак против тројице челника фабрике, чијих је неколико стотина радника, Миливојевићевих дојучерашњих пријатеља и колега, тог октобарског дана 2019. дошло испред Основног суда у Ивањици - да подрже директора.

Призор Миливојевића и његове породице, тешких погледа у којима се оцртавају разочарање и бол, тог дана обишао је земљу.

Слика друга.

Милован Миливојевић, видно старији, са ћерком излази на бину Центра за културну деконтаминацију (ЦЗКД) у Београду - јул је 2026. и управо је одиграна представа Рад наш Наменски, о трагедији у фабрици и његовој борби за утврђивање одговорности.

Низ лице му иду сузе.

„Мило ми је било да се неко сетио мог покојног сина и моје породице, да остане запис да је то дете некада постојало на овој земљи“, каже Миливојевић за ББЦ на српском.

„Да није таквих људи никада се не би сазнало да је неки Милован из Лучана водио борбу против целе државе.“

Иста представа, у сарадњи ЦЗКД-а и неформалне заједнице позоришних радника Коректив, одиграна је 15. октобра у Ивањици, а 16. октобра ће је гледати и у Косјерићу.

Кроз случај Наменска се „види Србија у малом и систем насиља који живимо“ и зато смо га изабрали, каже Борисав Матић, драматург и један од аутора представе, за ББЦ на српском.

„Хтели смо да се на неки начин одужимо том човеку (Миливојевићу), ког раније нисмо лично познавали, тако што смо пробали да створимо дело које ће му пружити макар зрно утехе“, додаје глумац Бојан Димитријевић, један од аутора представе, за ББЦ.

„Да неку правду изнесемо макар кроз позоришни пројекат.“

О настанку

По свежем октобарском дану, екипу представе затичем на тераси ЦЗКД-а.

Окупили су се на проби пред пут у Ивањицу и Косјерић, али је у току пуш-пауза.

Унутра, дугачак сто пун цигарета, флашица воде, кесица из пекаре, као и одштампани текстови представе који леже у близини, украшени жврљотинама, ситним исправкама и преправкама, сведоче да су у тој просторији већ неко време.

Седам са њима.

Одмах ми страсно, наизменично се допуњавајући, причају о околностима трагедије у Наменској и како је представа настала.

Дешавања испред суднице, када су радници фабрике дошли да подрже директора, а не колегу и пријатеља којем је син погинуо, називају „катарзичним злом“.

Кажу и да је све попут „античке трагедије“.

„Позориште увек креће од појединачног, па иде ка општем“, чујем са десне стране.

„Милованова борба за правду је грешка у систему - он је човек који, за разлику од многих, није хтео да ћути“, додаје други глас.

„И због тога су га искључили из заједнице, у Лучанима му се не јављају ни на улици, ни на послу, неће у кућу да му дођу“, наставља неко са леве.

Полако рашчлањујемо како је представа настала.

Почели су да се окупљају у децембру 2025, са намером да „кроз позориште проговоре о актуелној политичкој ситуацији".

„Дуго смо разговарали о вези позоришта и политике, одговорности и побуни уметности у оваквом политичком тренутку и конформизму институција“, каже 29-годишњи Матић.

„Окупили смо се најпре да видимо шта то недостаје позоришту и зашто се осећамо незадовољно док су у држави протести, а ми играмо неке представе које немају везе ни са чим“, наставља Димитријевић.

„Дуго смо размишљали и уместо да направимо представу о томе шта позоришту недостаје, заправо смо направили представу која недостаје.“

И избор је пао на случај Наменска.

Шта је то у њему што тако погађа људе?

„Па неправда“, одговара глумица Јелена Ступљанин, једна од ауторки представе, за ББЦ на српском.

„Неправда не само што се десила, него и даље траје и са тим сви можемо да се идентификујемо, посебно ако уђемо у то да је систем дозвољава, подржава и креира.“

Представа је настала на основу разговора са породицом Миливојевић, судских докумената, медија, архиве и свега до чега су могли да дођу.

Зато јеназивају и „позоришним досијеом“.

У званичној најави као тема се наводи „документовање околности несреће и опструкција у процесу утврђивања одговорности од 2017. до 2025“.

Истовремено је, како кажу, и прича о „систему насиља у ком живимо“, због чега су одлучили да је играју уочи ванредних парламентарних избора.

Уз Матића, Димитријевића и Ступљанин, учествују и Лена Баљак, Јана Баљак, Миона Ђенисијевић, Ана Дубљевић, Срђан Кнер, Исидора Куленовић, Јелена Мијовић и Оља Николић.

Случај Наменска

Експлозија и пожар догодили су се 14. јула 2017.

На месту несреће погинуо је 55-годишњи радник Милојко Игњатовић.

Миломир Миливојевић је задобио тешке опекотине и преминуо 3. августа на Војномедицинској академији (ВМА) у Београду.

„Отишао је на посао са мном и никада се није вратио кући“, каже ми Милован, такође радник у Наменској, у којој су запослени многи становници Лучана.

Одмах је почео да тражи одговоре о околностима несреће - шта је изазвало трагедију, да ли су поштовани прописи о безбедности и руковању експлозивним материјалима и, пре свега, ко је одговоран за смрт његовог сина.

Да је тог дана дошло до низа безбедносних пропуста, показује низ доказа, писао је Инсајдер, међу којима је и поверљиви извештај Министарства одбране, направљен непосредно после несреће, до којег су дошли њихови новинари.

Према сведочењима појединих запослених, радници нису имали потребну заштитну опрему, иако су је више пута тражили од надређених.

Миливојевић је тврдио да је његов син тог дана радио у обичној мајици.

Генерални директор Радош Миловановић је све оптужбе негирао.

И мајици и сестри погинулог младића је још 2019. понудио да их запосли у фабрици, како би им „ублажио бол", али је Миливојевић то одбио.

„Шта сте мислили? Да продам мртвог сина? Па мени паре не требају", одбрусио је.

Наставио је да тражи утврђивање одговорности и у току нашег разговора посебно истакао захвалност новинарима, попут Татјане Војтеховски, Адама Сантовца, Саше Драгојла, Стојана Марковића и Бранка Станковића.

„То су све људи који су били уз мене када овде нисам имао никога, буквално никога.

„Сви су ми окренули леђа, плашили се директора, али нека остане забележено да тамо неки Милован из Лучана није продао сина, као што су остали продали њихове", каже Миливојевић за ББЦ.

Према медијским извештајима, током Миловановићевог мандата, који је фабрику водио од 1982. до смрти 2022, у Наменској је погинуло 22 људи.

Највећа несрећа догодила се 1997, када је погинуло осам запослених, после чега су двојица руководилаца осуђена на кућни притвор, а Миловановић је ослобођен.

После две године без великих помака, Миливојевић је искористио посету тадашњег председника Александра Вучића Лучанима, да му се обрати и затражи помоћ.

Снимак разговора је изазвао много пажње.

„Трагедија твоје породице је ужасна, али те само молим да не говориш да ти се кућа угасила, јер се није угасила", рекао му је Вучић пред камерама.

Мрзи, додао је, кад се „мешају политика и трагедија".

„Ја не могу да продам моје дете од 25 година, а сви су то овде урадили - 21 кућа", нагласио је Миливојевић.

„Знам, али људи овде не раде као на манекенској писти, него у фабрици оружја и барута", одговорио му је Вучић.

„Па за време рата, господине председниче, не погине толико", наставио је Миливојевић.

Тужилаштво је крајем 2019. подигло оптужницу против генералног директора Миловановића, руководиоца погона ракетних горива Владимира Лончаревића и Тома Стојића, задуженог за безбедност и заштиту на раду.

Теретили су их за кривично дело против опште сигурности.

Међутим, Миливојевић је тврдио да су налази вештачења „нестручни, наручени и исконструисани", као и да држава и власт штите директора Миловановића, оптужујући га истовремено да врши притисак на тужилаштво.

Радници фабрике, сведоци несреће, у више наврата су тврдили да директор врши притисак на њих, као и да су због тврдњи о прекршеним процедурама у дану трагедије многи остали без посла, пише Инсајдер.

Руководство фабрике је све негирало, наглашавајући да предузеће има право да бира коме ће продужити уговор, а коме не.

И на првом рочишту у Ивањици, по кишном дану, испод великог броја шарених кишобрана, више стотина радника се појавило да подржи директора Миловановића.

„Одлично знамо шта се десило и нема смисла кривити генералног директора и његове сараднике - ово је барутана, дешавају се, нажалост, такве ситуације", изјавила је тада Милка Јовановић, једна од радница.

Директор је „личност светска, таквом човеку не сме суд да суди", додао је старији човек.

Када се појавио, директор је добио и аплауз.

„Представом смо хтели и да откријемо шта је мотивисало те људе да дођу испред суда, скандирају тако ужасне ствари и касније изопште Милована из друштвеног живота, окрену му леђа и не јављају му се“, каже Димитријевић.

„Материјални интерес је недовољан за тако нешто, некако су то доживели као радну обавезу и лојалност директору.

„Хтели смо да у нама оправдамо те људе и схватимо како је могуће да се тако нељудски понесу."

Радош Миловановић је преминуо у априлу 2022. и поступак против њега је тада обустављен.

Лончаревић је у мају 2025. правоснажно ослобођен, а Томо Стојић осуђен на две године затвора, уз закључак да је кривично дело извршио из нехата.

Миливојевић и његова породица нису задовољни пресудом.

„Све сам исцрпео и ништа нисам могао да урадим против режима“, каже ми он.

Дељење бола

У марту 2026, екипа представе упознала се са породицом Миливојевић.

„Ишли смо неколико пута до њих и схватили бескомпромисност борбе, да су ти људи, који поштено раде свој посао и нису допустили да их систем корумпира, заправо највећи хероји“, каже Димитријевић.

И почели су рад на представи.

„Ово превазилази не само све што сам до сада радила, него и са чиме сам се лично суочавала, јер нисам сигурна да смо били свесни колико ће нас емотивно ангажовати и исцрпети“, каже Ступљанин.

„На почетку сам имао сумњу да ли уопште имамо право да причамо ову причу, али смо схватили да је породици Миливојевић дељење у медијима, на суду и од уста до уста, био примаран метод отпора, пошто су институције биле против њих“, каже Матић.

„Једино су тако могли да шире истину и чини ми се да их је то одржало у животу.“

Прво извођење, у јуну 2026. године, било је веома емотивно за све.

На снимцима се види много суза у публици.

„Почетак тог извођења ми је можда једна од најтежих ствари у животу“, наглашава Матић.

Због природе приче је, како каже, осећао велику одговорност.

„Ти људи су преживели страшну трауму губитка сина и члана породице, а после доживели и да се цела заједница окрене против њих.

„Крај представе је био изузетно катарзичан и емотиван за публику - после слушања о ужасном насиљу које је породица доживела, могли су и да их виде."

Миливојевићи су изашли на бину.

„То је била супротност суђењу у Ивањици, када се 800 радника фабрике окупило и подржало директора“, наставља Матић.

„Овде су сви некако поделили бол - и екипа представе и породица Миливојевић и публика.

„Свима нам је било лакше што смо заједно прошли кроз то, а и показали смо породици Миливојевић да смо уз њих и чини ми се да су и они то осетили и да им је значило.“

Зато питам Миливојевића како је он реаговао?

„Па како ћу да реагујем?", узвраћа питањем.

„После свега што сам проживљавао од нељуди, пријатеља, комшија, родбине, свих...“, рекао је и заћутао на тренутак.

'Стајско ђубриво испред куће Миливојевића'

Представа Рад наш Наменски није готова, аутори је стално мењају и допуњују актуелностима.

Кажу да нема класичне хијерархије, честе и у свету културе, где редитељ има последњу реч, што такође сматрају видом протеста против ауторитета.

У екипи сви имају право вета.

„Разговарали смо о стварима које планирамо да убацимо, попут отварања израелско-српске фабрике дронова, а и породица Миливојевић је недуго после извођења представе у јуну доживела ужасан инцидент - локалац из Лучана им је истоварио неколико тона стајског ђубрива испред куће“, каже Матић.

Спомен-плоча

Милован Миливојевић се и даље бори да сачува успомену на страдалог сина.

И даље ради у Наменској, како би могао да обилази место на којем му је син погинуо - уколико би дао отказ више не би могао да улази у фабрику, кажу ми глумци током припреме представе.

Годинама тражи дозволу да на месту страдања сина постави спомен-плочу, коју би сам платио, али из Наменске нема реакције.

„Ником неће сметати, не угрожава безбедност, може чак и да опомене људе да је ту један млад момак настрадао и да више нико не настрада", изјавио је у септембру, када је поднео и молбу тадашњем председнику Вучићу.

Када је Вучић недавно посећивао Лучане и Наменску, заменили су му смену да тада не буде ту, а потом и забранили улазак у фабрику, тврдио је.

ББЦ на српском је Наменској поставио питање да ли ће и када спомен-плоча бити постављена, али до објављивања текста одговор није стигао.

Никаквих помака нема, каже ми Миливојевић.

Али ми прича колико породици и њему значи представа.

„Волео бих да је играју и у Лучанима, али за то овде не можемо да добијемо простор, иако бих радо закупио Дом културе“, каже.

„Можда после избора, али макар ће представа обићи друге градове."

Ове недеље ће је први пут видети његова супруга.

„Тешко нам је за гледање, враћа сећања, старе ране, али ми је драго да нас се неко сетио... Мене мање-више, него да моје дете сутра не буде заборављено.

„Даће бог да дочекам да још ту плочу поставим и могу код сина да одем колико-толико мирне савести.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk