Албанија: Како је 'фламинго' револуција прерасла у насилне протесте предвођене студентима

Насилни окршаји демонстраната и полиције у главном граду Тирани обележили су трећи дан протеста у Албанији.

Ватра и дим су се видели 15. октобра на улицама у центру албанске престонице, а оштећена су и поломљена бројна аутобуска стајалишта, семафори и излози локала, посебно оних у којима су смештене банке.

На удару су биле и зграде владе и више министарстава.

Полиција је користила сузавац, шок бомбе и водене топове у окршају са демонстрантима, који су на полицајце бацали различите предмете и постављали барикаде по граду, преноси агенција Ројтерс.

Протести су од уторка организовани и у другим великим албанским градовима, попут Скадра, Валоне, Драча и Корче.

Ригелс Ђемолари, извршни директор невладине организације Грађански отпор (Qendresa qytetate), био је претходних дана на улицама Тиране и сведочио инцидентима.

Захтеве демонстраната сматра „легитимним", а актуелне скупове „наставком" фламинго револуције, низа протеста током лета у више градова Албаније против луксузног одмаралишта повезаног са зетом америчког председника Доналда Трампа.

„Верујем да су протести ескалирали зато што премијер Еди Рама није одговорио на захтеве демонстраната који протестују од 31. маја.

„И захтеви и слогани су остали исти, али сада имамо важну разлику: ове протесте предводе студенти, не 'обични' грађани, а променила се и форма", објашњава активиста и аналитичар.

Протести који су готово цело лето потресали Албанију углавном су били мирни, а демонстранти су захтевали оставку премијера Едија Раме.

Оптуживали су власт за наводно илегалну градњу луксузних хотела у заштићеном природном приобалном подручју на југозападу земље, пројекта иза које је Џаред Кушнер.

Рама, премијер земље од 2013, који је прошле године започео четврти мандат, одбија оптужбе за корупцију и не жели да поднесе оставку.

Међутим, спреман је да разговара о расту школарина, каже за Ројтерс.

До пораста насиља средином октобра дошло је зато што је „фрустрација од почетка фламинго револуције постајала све већа", каже Клејди Келићи, професор Факултета политичких наука у Тирани, за ББЦ на српском.

„Тенденција ка сукобу постојала је све време, али је некако умирена или била видљива само код мањег броја људи.

„Насиље је увек било ту, али је ескалирало доласком ученика и студената, који углавном нису били ту (у Тирани) током лета, јер су им школске године биле завршене", објашњава.

Ко стоји иза протеста?

Почели су као грађански протести крајем маја, али у ескалацији насиља у Албанији претходних дана активно учествују и средњошколци и студенти.

Премијер Рама у демонстрацијама види „руке странаца", а нереде у Тирани и дела маскираних, младих људи описао је као покушај да се дестабилизује земља.

„Како студенти могу да стоје иза овога?

„Студенти немају ништа са овим. Ово није пожар који су запалили студенти", тврди премијер Албаније.

Клејди Келићи се не слаже са оценом да организације или стране државе подстичу протесте и насиље.

„Постоје унутрашњи субјекти у Албанији који су заинтересована страна, али треба нагласити и да је важан број људи који су учествовали у фламинго револуцији заправо из организација које се баве друштвеним питањима и често подржавају групе које се због тих питања супротстављају властима", објашњава за ББЦ на српском.

Активиста Ригелс Ђемолари такође каже да „нема информације да нека страна земља подржава протесте".

„Прочитао сам само саопштења страних амбасада у којима се позива на окончање насиља", додаје.

Ко изазива насиље на улицама?

Тирана је претходних дана подсећала на ратну зону у којој су доминирали ватра, дим, каменице, сузавац и водени топови.

Маскирани демонстранти, углавном у црној одећи, палили су контејнере, користили ватромет како би напали полицију или оштетили објекте, а бес је био усмерен ка зградама државних институција попут министарстава, али и приватних банака.

На улицама су хиљаде људи, а током прва три дана насилних протеста повређене су и приведене десетине људи.

Укупно је повређен и 71 полицајац, саопштио је шеф албанске полиције Скендер Хита.

Насиље на страни демонстраната долази „углавном од тинејџера, ученика средњих школа, који су екстремно исфрустрирани тренутном ситуацијом", каже професор Келићи.

„Симболично је усмерено против институција, али и банака, мобилних оператера и зајмодаваца због високих цена, а ниског квалитета њихових услуга.

„То је део репертоара урбане герилске борбе", додаје.

Скендер Хита је саопштио да се „иза маске не крију студенти", додајући да прве вечери протеста (13. октобра) ниједан од приведених није био студент.

„Млади имају право на протест, да изнесу захтеве и изразе противљење, али нико не треба да их користи као параван за напад на иституције, подметање пожара или уништавање имовине", рекао је 15. октобра.

Али, Ригелс Ђемолари се, како каже, из прве руке уверио да у инцидентима „не учествује само мала група демонстраната".

„Они су производ много ширег таласа беса и фрустрације људи у Албанији", сматра активиста из Грађанског отпора.

Шта даље?

Иако су у новом таласу протеста у Албанији додати захтеви који се тичу образовања и трошкова живота, око оног главног - оставке Раме и пада његове владе- нема помака у односу на лето.

Демонстранти је траже, а Рама одбија.

Његов четврти мандат завршава се 2029, али се окупљени на улицама Тиране надају да ће на биралишта много раније.

На то позивају и из опозиционе Демократске партије, која подржава протесте и тврди да они нису уперени само против актуелне владе и Раме.

„Ово је побуна против модела владавине који је створио Еди Рама и која је младима украла наду, злоупотребила поверење грађана и која све више удаљава Албанију од европске будућности", тврде из те партије.

У четвртак је дошло и до сукоба између представника власти и опозиције у парламенту, па је седница отказана.

Извесно је само да ће „смењивање протеста и насиља бити стално присутно на албанској политичкој позорници у кратком и средњем року", наглашава професор Келићи.

„Уколико се ублажи, поново ће букнути", додаје.

А хоће ли Еди Рама поднети оставку?

Неће, јер има „снажну и врло послушну већину у парламенту", одговара Келићи.

„Одолеће, осим уколико протести не постану још снажнији или уколико се не суочи са притиском страних фактора, попут Америке или ЕУ", закључује.

Погледајте фотографије инцидената који су се 15. октобра догодили на улицама Тиране:

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk