'Бугарски воз': Како изгледа рингишпил гласање

На дан избора у Србији прилично је живо испред гласачких места, као каква бувља пијаца.

Осим гласача, који знају да изгледају некако свечарски, могу да се сретну и људи који се врзмају око објеката где се гласа, са папирима у рукама, за које поједине организације касније тврде да су изводи из бирачког списка.

Некада су у аутомобилима, па гледају унаоколо, контролишу, штиклирају, бар тако изгледа оно што може да се види на снимцима који се деле на друштвеним мрежама током изборног дана.

Како су школе често места за гласање, то делује као да разредне старешине проверавају ко је од ученика присутан и спреман за екскурзију.

Онда неретко следе галама, гурање, отимање, а зна да буде и физичких сукоба.

Некада ови инциденти буду због преваре, на Балкану познате, као „бугарски воз“.

На енглеском, то је „карусел гласање“, као вртешка.

Овај сликовити назив шарене вртешке са коњићима крије тмурну контролу гласовима, изборни механизам у којем један попуњен листић, покреће читав ланац других - исто тако заокружених.

Практично нема избора у Србији, на националном или локалном нивоу, на којем њихови посматрачи нису забележили „бугарски воз“, кажу из организације Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) за ББЦ на српском.

„Иако је у питању кривично дело, учесници и организатори остају, нажалост, некажњени“, кажу из Црте.

Извештаји Канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) о претходним изборима у Србији у више наврата су се освртали на наводе, забринутости и притужбе у вези са „кружним гласањем", понекад заједно са онима који се тичу куповине гласова и притиска на бираче, кажу у овој организацији за ББЦ на српском.

„Важно је напоменути да ОДИХР није у позицији да истражује појединачне наводе, нити да утврђује кривичну одговорност у вези са њима.

„Истраживање навода о изборним неправилностима и поступање по њима у надлежности су државних органа, а наша процена обухвата и оцену њиховог рада", додају.

Нисам никога успела да пронађем ко би био вољан да разговара о томе да се „возио“ бугарским возом.

Шта је у ствари 'карусел гласање' или 'бугарски воз'?

У железничком саобраћају, од локомотиве све зависи.

Тако је и у овој кружној „трговини“ гласовима.

Први човек који изнесе празан гласачки листић са бирачког места симболизује локомотиву.

„Реч је о ланцу преваре у којем први учесник не убаци гласачки листић у гласачку кутију него га износи са бирачког места.

„Организатор ланца попуњава тај листић и даје га наредном учеснику у превари, који у кутију убацује тај, а износи нови 'празан' листић.

„И тако може у недоглед", кажу у Црти.

Тако се проверава или обезбеђује да је бирач гласао баш онако како је од њега било очекивано, додају.

То је једна од техника ширег феномена куповине или контроле бирача, али не толико заступљена у пракси, каже Емилија Орестијевић, извршна директорка Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД).

„'Бугарски воз' је данас у значајној мери постао и својеврсни изборни мит.

„То не значи да таквих случајева нема, посматрачке мисије су их бележиле и у Србији, већ да је реч о веома захтевном начину контроле гласања“, каже она за ББЦ на српском.

Да би механизам функционисао, потребно је истовремено контролисати бирача ван бирачког места, обезбедити унапред попуњен листић, преузети празан и пратити читав ланац гласача, додаје.

„Много је једноставније и ефикасније користити друге облике утицаја на бираче, нарочито притиске, обећања или давање различитих материјалних користи, него организовати 'бугарски воз'."

Уз то, тешко је доказиво.

„Није противзаконито да бирач изнесе гласачки листић ван бирачког места, јер уколико у кутији има мањи број листића него што је потребно, избори се не поништавају.

„Проблем је само ако постоји вишак листића.

„Гарантована је тајност гласања, што смешно звучи у Србији, па би неко морао да посматра шта се дешава иза паравана, јер неко листић може да стави у торбу и изађе“, каже Душан Вучићевић, професор Факултета политичких наука у Београду, за ББЦ на српском.

Када изађе са листићем, додаје професор, он постаје 'алфа листић' или локомотива у „бугарском возу“.

„У Србији није ни очекивано да неко за то буде оптужен“, констатује Вучићевић.

Откуд израз 'бугарски воз'?

„Бугарски воз" се повезује са националним изборима у Бугарској 2009. који су протекли у оптужбама о куповини гласова, наводи Радио слободна Европа.

Међутим, годину дана раније, Бугари су већ тражили од Северне Македоније да тај назив не користи за одређене изборне преваре.

„Не располажемо поузданим чињеницама како је настао и зашто се код нас тако одомаћио термин 'бугарски воз' за кршење изборних правила које посматрачи, на међународном нивоу, називају карусел гласањем", кажу из Црте.

Овај израз највише се запатио у Србији и региону, док у Бугарској, чланици Европске уније, ову изборну манипулацију називају 'индијанска нишка' (индијанска нит).

Погледајте видео: Шта је 'бугарски воз'

Зашто људи учествују у трговини гласовима

Пре више од 100 година, истраживачи су у Бугарској приметили да се начини „стимулисања“ гласача разликују по суптилности и степену похлепе, пише Георги Манолов, професор на катедри за политичке науке, Универзитета за националну и светску економију у Софији, у истраживању о феномену трговине гласовима.

„Историја показује да феномен 'трговине гласовима' није нов за политичку стварност Бугарске, јер се јавља и развија одмах после ослобођења од османског ропства."

Трговина гласовима постепено се усталила као једна од најизраженијих негативних карактеристика бугарске политичке сцене, наводи.

„Неки политичари нудили су само алкохол и кобасице, док су се други ослањали на мање новчане износе.

„Овај проблем до данас није решен, а међу главним разлозима за ширење поткупљивости и трговине гласовима су политички, привредни и социјални“, објашњава Манолов.

Социјални разлози су, додаје, последица „несрећне двадесетогодишње транзиције" у Бугарској, сиромаштва, друштвене маргинализације и слојева друштва који постају све необразованији.

„То су објективни разлози због којег становници, гласачи, прихватају мито.

„Крајем 1990-их у Бугарској, један кандидат за градоначелника је сваком становнику села давао по једну леву ципелу, обећавајући им десну тек пошто гласају за њега“, пише у његовом раду.

Ствар је једноставна - једете, пијете, забављате се и гласате за онога ко вам је највише пружио, закључује.

Погледајте видео: Пут гласачког листића - од штампарије до бирачког места

За надлежне често испод радара

ОДИХР редовно указује на проблем трговине гласовима у Србији, али и на друге притиске на бираче.

ОДИХР констатује да грађани нерадо пријављују да су изложени притисцима или понудама за куповину гласова пошто се плаше последица и не верују да институције заиста могу и желе да им помогну, објашњавају у Црти.

„Чак и када постоји сумња да је бирач добио новац или другу корист за гласање, тешко је доказати шта је тачно било предмет договора између бирача и оног који нешто нуди“, објашњава Орестијевић из ЦеСИД-а.

Зато је, указује, од великог значаја ефикасан рад полиције и тужилаштва.

„У Србији управо ту видимо један од највећих проблема.

„Кривични законик предвиђа низ кривичних дела против изборних права, где су давање и примање мита у вези са гласањем, али је број истрага, оптужница и правоснажних пресуда врло ограничен“, истиче Орестијевић.

Међутим, трговина гласовима не подразумева само директну размену новца.

На бираче може да се утиче на разне противзаконите начине, додају из Црте.

„Некога застрашују губитком посла, некоме се обећава запослење, а понекад се читавом колективу прети да ће производња бити затворена уколико одређена страна изгуби или добије изборе", кажу у овој организацији.

Није увек једноставно ни пријавити неправилности.

Посматрачима Црте је био разлупан аутомобил у дворишту полицијске станице у Оџацима, месту у Војводини, где су се запутили како би пријавили случај „бугарског воза", уочен на бирачком месту у селу Каравуково, објашњавају у овој организацији.

„Нико није одговарао ни за тај 'бугарски воз', а ни за насиље над нашим посматрачима.

„На локалним изборима у Лучанима фотографисање гласачких листића примећено је на многим бирачким местима, што указује да је од бирача захтевано да доставе доказе како су гласали", кажу у Црти.

Погледајте и овај видео: Шта је Донтов систем и како ваш глас постаје посланички мандат

Може ли се спречити, кад се већ не лечи?

Строга контрола је једина превенција изборних махинација, попут „кружног гласања“.

„И то тако што не дозволите, по цену било чега, да неко изађе са гласачког места ако није убацио листић у гласачку кутију.

„Опозиција раније није имала сјајну контролу, па су многа бирачка места била ван радара“, каже Вучићевић.

Један од већих проблема код трговине гласовима јесте одговорност чланова бирачких одбора, односно одсуство њихове кажњивости, закључује Орестијевић.

Чланица бирачког одбора испред Српске напредне странке из Мионице осуђена је у марту 2026. на шест месеци затвора, односно две године условно због фалсификовања резултата гласања, што се сматра преседаном.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk