Ко је Енди Барнам, будући британски премијер

Енди Барнам је на путу да постане 59. премијер Уједињеног Краљевства пошто је добио широку подршку у Лабуристичкој странци да преузме лидерску позицију после оставке Кира Стармера.

Он нец́е бити први Ендру у Даунинг стриту број 10 у Лондону, где је седиште британског премијера.

Пре њега, давне 1922. године тамо је био Ендру Бонар Ло.

Али биће први Енди.

Његов политички бренд се заснива на пријатељству и приступачности, а слоган „гласајте за Ендија“ донео му је много успеха на бирачким местима претходних година.

Биће и први северњак на месту премијера још од Харолда Вилсона 1960-их и 1970-их.

После Вилсона, неки премијери су имали северноенглеске корене, али ниједан од њих није играо на ту карту као Барнам.

Уживао је у надимку 'Краљ севера', који је добио пошто је одржао енергични говор 2020. године, поручујући да Манчестер, чији је градоначелник био, нец́е прихватити никаква даља ограничења уведених због пандемије корона вируса.

Овај 56-годишњак дуго је у политици, а његов успон на власт трајао је деценијама.

Први пут се кандидовао за лидера лабуриста 2010. године, а затим поново 2015, када је далеко заостао за Џеремијем Корбином.

Можда би остао запамц́ен као цртица у политичкој историји да није 2017. године одлучио да се кандидује за првог градоначелника региона Великог Манчестера (Greather Manchester), односно Манчестера и околног подручја.

Регионални градоначелници су у то време били непроверен концепт, али је Барнам ту улогу искористио да изгради моц́ну платформу, неокаљану лондонски-центричном вестминстерском политиком, за коју многи тврде да је презире.

Рани живот: Навијач ливерпулског Евертона и љубитељ групе Тхе Стоне Росес

Рођен у Ливерпулу 1970. године, Барнам је одрастао у Калчету, мирном селу у Чеширу.

Његов отац, инжењер у БТ-у (British telecom), и мајка, која је радила на пријемном одељењу лекарске ординације опште праксе, били су ватрене присталице лабуриста.

Барнам је рано развио интересовање за политику.

Својевремено је изјавио да је још са 14 година пожелео да уђе у Лабуристичку странку, након што га је дирнула ТВ драма ББЦ-ја Boys from the Blackstuff, о животу људи зависних од социјалне помоц́и у Ливерпулу.

„Доживотног навијача Евертона" пријатељи се сец́ају као младића изузетно такмичарски настројеног, љубитеља спорта, а играо је за јуниорски крикет тим из Ланкашира.

У локалној римокатоличкој општој школи, његов наставник енглеског језика прича како се кандидовао за лабуристичког кандидата на измишљеним изборима - и победио са великом вец́ином.

Барнам и његова два брата први су у породици који су отишли ​​на универзитет, а Енди је студирао енглески језик на Кембриџу.

У књизи „Head North“ (На север), Барнам је написао да га је „мучио осећај неприпадања" на универзитету и да се осец́ао као „варалица“.

Међутим, као обожавалац манчестерских инди бендова, попут The Smiths и The Stone Roses, изјавио је да му је „интересовање за манчестерску музику дало идентитет и предност“.

Од посланика до градоначелника Манчестера

После дипломирања, почео је да се бави новинарством, радец́и за стручне часописе, међу којима Tank World и Passenger World Management.

У раним двадесетим, почео је да се пробија у политици, радец́и као сарадник покојне Теси Џовел, тадашње британске посланице, која ц́е касније бити министарка у владама Тонија Блера и Гордона Брауна.

Барнам се брзо пео у хијерхарији, поставши специјални саветник министра културе Криса Смита, а потом је изабран за посланика као представник његовог родног града Лија, у Великом Манчестеру, 2001. године.

Прво је био млађи министар под Тонијем Блером, али се придружио кабинету као главни секретар Трезора, а касније секретар за културу и за здравство у влади Гордона Брауна.

Управо је као државни секретар за културу, медије и спорт, Барнам био исмеван на комеморацији поводом 20. годишњице трагедије у Хилзбороу.

На стадиону је погинуло 27 навијача Ливерпула у општем метежу 1989. године.

Критика и исмевање подстакли су Барнама да иницира ово питање у влади, доприносец́и покретању друге истраге о трагедији.

Током 2010. године, када је Гордон Браун поднео оставку после пораза лабуриста на изборима, Барнам се кандидовао за лидера странке.

Био је четврти од пет кандидата, али је наредних пет година градио популарност у чланству странке.

Пет година касније, покушао је поново, али га је тада поразио Џереми Корбин.

Био је члан владе у сенци, као министар унутрашњих послова, иако су га много видели као припадника Блеровског десноцентричног дела странке.

Барнамови ставови су се све више померали улево, подржавајуц́и национализацију воде и енергије.

Није био један од оних који су 2016. године поднели оставку у знак протеста због начина на који је Корбин водио владу и земљу.

Уместо тога, повукао се 2017. године да би се кандидовао за градоначелника Великог Манчестера.

Барнам је победио на изборима са више од 60 одсто гласова, а 2010. године поново је добио поверење бирача - овог пута још већу.

'Краљ севера'

Као градоначелник, добијао је похвале за промене у саобраћајном систему региона.

Под његовим вођством, Велики Манчестер је био прво подручје у Енглеској ван Лондона које је вратило аутобуски јавни превоз под контролу града, интегришуц́и их са другим видовима превоза под брендом „Пчелиња мрежа“.

Обећавао је и да ће искоренити бескућништво до 2020, али тај циљ није испунио.

Његов углед и популарност су додатно порасли током пандемије ковида-19, када је оптужио конзервативну владу да се према северу Енглеске односи са „презиром“ због регионалних ограничења закључавања.

Овај сукоб му је донео надимак „Краљ севера“.

Барнам је наставио да „мерка" лидерску позицију у странци.

После мајских избора, на којима су лабуристи убедљиво поражени у Енглеској, Шкотској и Велсу, почела је да се љуља столица Кира Стармера, а међу лабуристима се све више помињало име Ендија Барнама.

Уз то, Стармер је био под баражном ватром због случаја у вези са осуђеним сексуалним преступником, Американцем Џефријем Епстином, са којим је близак био и лорд Питер Манделсон.

А Манделсона је управо Стармер именовао за британског амбасадора у Сједињеним Америчким Државама.

Манделсон је потом поднео оставку на место посланика лабуриста у Дому лордова, горњем дому британског парламента.

Притиснут широким незадовољством у странци, Стармер је у јуну 2026. поднео оставку.

Тиме је отворио пут Барнаму, који је испливао као најозбиљнији кандидат, да га наследи.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk