Си Ђинпинг: Привилеговани 'принц' изгубио све, а потом постао моћни вођа

Кад кинески председник Си Ђинпинг буде стигао у Вашингтон, биће то његова прва државна посета Сједињеним Државама у последњих 11 година.

Али до његовог првог сусрета с Америком дошло је много пре него што је постао најмоћнији кинески лидер генерацијама уназад.

Пре четири деценије, Си Ђинпинг је био окружни званичник са севера земље који је пошао у истраживачко путовање по америчком Средњем западу.

Провео је неколико дана у Ајови учећи о пољопривреди, обилазећи фарме и одседајући са локалном породицом у приградској кући.

Кинески државни медији извештавали су о његовом боравку и пријатељству са Теријем Бренстедом, тадашњим гувернером Ајове и касније америчким амбасадором у Кини под америчким председником Доналдом Трампом, да би истакли личне везе Сија Ђинпинга са САД.

Данас, односи Америке и Кине не могу бити другачији - дефинишу их надметање за већи утицај у свету, узвратне царине, контрола технологије и војни ривалитет.

А 73-годишњи Си Ђинпинг више није званичник нижег ранга.

За скоро 14 година колико је провео на челу Кине, преобратио је Комунистичку странку и место Кине у свету.

Привилеговани младић који је изгубио све

Си Ђинпинг је у детињству живео прилично привилеговано.

Рођен у Пекингу 1953, он је шесто дете Сија Чонгсуна, комунистичког револуционара који је помогао у оснивању Народне Републике Кине.

Његов отац је на крају постао виши партијски лидер и потпредседник владе.

Као мало дете, Си Ђинпинг је похађао престижне школе и уживао привилегије недостижне већини породица.

Потом се политика окренула против његове породице.

Раних 1960-тих, отац му је оптужен да је део „анти-партијске“ клике, протеран на село да ради у фабрици и уклоњен из партије.

Као син некога ко је проглашен „контрареволуцинаром“, Си Ђинпинг је у тинејџерском узрасту силом био послат у установу за „реедукацију“.

Послушао је позиве тадашњег вође Маоа Цедунга за одлазак на село и учење од људи који тамо живе, 15-годишњи Си упутио се на село са милионима других студената из града.

„Сви у возу су били у сузама. Ја сам се једини смешио.

„Плакао бих да нисам отишао. Да сам остао, не знам да ли бих још био жив“, рекао је у интервјуу 2004. године.

Завршио је у брдовитом селу Лиангђахе у кинеској западној покрајини Шанси где је живео седам година у јаодонгу - пећинској кући уклесаној у падину - обрађујући земљу, носећи стајско ђубриво и копајући јарке.

„Поврће у туршији постало је моја омиљена посластица.

„И дан-данас га се радо сећам“, рекао је о времену које је провео тамо.

Био је „запањен“ количином посла и испрва се борио против глади и бува, али је налазио предах у паузама за пушење пред ручак.

Успон до власти

Напустио је село са 22 године да би студирао хемијско инжењерство на Универзитету Ћингхуа, једној од најбољих академских институција у Кини.

После стицања дипломе, радио је као локални званичник далеко од Пекинга, у Фуђену и Џеђангу, обалским покрајинама које су постале једне од најбогатијих кад се кинеска привреда отворила осамдесетих.

Рехабилитација његовог оца после Маове смрти помогла је Сију Ђинпингу да дође до положаја у централној влади и војсци, изграђујући односе у оквиру партије.

Многи од тих званичника касније су постали део његовог лидерског кружока од поверења.

Си Ђинпинг се оженио првом женом Ке Линглинг, ћерком бившег амбасадора у Великој Британији, 1979, али су се развели после три године.

Заједнички пријатељ упознао је Сија Ђинпинга са његовом другом и актуелном супругом Пенг Лијуан, војном народном певачицом.

Кад је упознала Сија, већ је била познато име у Кини, наступала је у телевизијским новогодишњим програмима за лунарну Нову годину, које су гледале стотине милиона гледалаца.

За многе Кинезе 1980-их и 1990-тих, Пенг је била препознатљивија од провинцијског званичника за ког се удала.

Пенг често прати Сија Ђинпинга на његовим путовањима у иностранство, што је отклон од традиционално неугледног имиџа ранијих кинеских првих дама.

Њихова ћерка јединица Си Мингзе рођена је 1992. године.

Врло се мало зна о њој сем да је студирала на Харварду у САД.

Године 2007, после кратког мандата на челу Шангаја, Си Ђинпинг је ушао у Стални комитет Политбироа, највише тело за доношење одлука у Кини.

Пет година касније, наследио је Хуа Ђинтаоа на месту вође Комунистичке партије.

Као лидер Кине, Си Ђинпинг је трансформисао економски и политички систем и то на начине које је мало ко могао да очекује.

Кина коју је изградио Си Ђинпинг

За 14 година владавине Сија Ђинпинга, Кина је постала изузетно самоуверена.

У иностранству, Си Ђинпинг је проширио глобални отисак Кине кроз пројекте као што су Појас и пут, док је Пекинг представио као заштитника Глобалног југа.

Истовремено, односи са многим великим демократијама постали су више него напети, у шта спада и ескалација тензија у Јужном Кинеском мору, појачавање притиска око Тајвана и интензивирање конкуренције са САД.

А опет наслеђе Сија Ђинпинга такође дефинише и већа политичка контрола унутар саме Кине.

Под Сијем Ђинпингом, Кина је ставила много већи нагласак на безбедност и политичку стабилност, уводећи мере на местима као што су Синђанг, Тибет и Хонг Конг, за које присталице кажу да су поново успоставиле ред, али критичари тврде да су драматично ограничиле грађанске слободе.

Заступао је идеологију названу по њему самом -„Мисао Сија Ђинпинга о социјализму са кинеским карактеристикама за ново доба“, што његовим претходницима није пошло за руком.

Си Ђинпинг је такође уклонио ограничења за председнички мандат из устава како би омогућио себи да служи и после истека два мандата.

Кинески државни медији представљају Сија Ђинпинга као озбиљног човека, али он понекад показује и ведрију страну.

Говорио је о љубави према фудбалу, чак се шалио о разочарању у кинески мушки тим са премијером Тајланда, отишао је на пиво са бившим британским премијером Дејвидом Камероном и зачикавао јужнокорејског председника што проверава кинеске Шаоми телефоне пре него што их је прихватио као поклоне од њега.

Пријатељи или непријатељи?

Односи Сија Ђинпинга са страним лидерима имали су успона и падова, одражавајући шире приоритете кинеске спољне политике.

Ниједан страни лидер му није ближи од руског председника Владимира Путина.

Откако је Си Ђинпинг дошао на власт, сусрели су се више од 40 пута, а кинески председник је чак описао Путина као „најблискијег сарадника“.

Његов однос са Трампом је нешто компликованији.

Упркос покретању трговинског рата са Кином, Трамп често говори срдачно о кинеском председнику, називајући га пријатељем и хвалећи његову политичку снагу.

Са индијским премијером Нарендром Модијем, Си Ђинпинг је испрва много улагао у личну дипломатију.

Разговарали су приликом неформалних сусрета како би неговали сарадњу између азијских гиганата, али смртоносни гранични сукоби из 2020. године довели су односе у најгору фазу деценијама уназад.

За разлику од лидера познатих по личној харизми и импровизацији, Си Ђинпинг ретко поставља личне односе изнад државних интереса.

Кад се Си Ђинпинг буде вратио у Вашингтон ове недеље, неће стићи као радознали окружни званичник који је некада ишао у обилазак фарми Ајове, већ као одлучујућа политичка личност 21. века.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk