Амерички 'економски Дан Д' против Ирана - 'Знамо и ми да играмо ту игру', одговара Техеран

Након што је Вашингтон најавио „економски Дан Д“ против Ирана, у покушају да га изолује од светске привреде, из Техерана одговарају да „и они знају да играју ту игру“.

Иран је „у потпуности спреман“ за санкције, које ће представљати „још један пораз“ за Сједињене Америчке Државе (САД), изјавио је ирански министар привреде Али Маданизаде.

Најављујући низ нових мера, амерички министар финансија Скот Бесент рекао је да ће свака земља која буде финансијски сарађивала са Ираном бити изолована, што важи и за банке и компаније.

Ове мере уследиле су после преокрета у ставовима Беле куће око рокова за окончање рата, започетог у фебруару америчким и израелским нападима на Иран.

Бесент је мере описао као „највећу финансијску офанзиву свих времена“, која ће Ирану „затегнути омчу и блокирати сваки потенцијални извор прихода“.

Међу највећим трговинским партнерима Ирана су Кина, Турска и Уједињени Арапски Емирати, који су прошле недеље саопштили да обустављају трговину и трансакције са Техераном.

Међутим, само неколико сати после америчке објаве, Иран је саопштио да је уверен да ће његови трговински партнери наставити да послују с њим.

Ни Кина, ни Русија нису прихватиле америчке мере, рекао је Маданизаде.

Ирански министар привреде сматра да ће се санкцијама супротставити и друге земље.

„Влада је била и јесте спремна и има двогодишњи план за овакве догађаје“, изјавио је Маданизаде на државној телевизији, додајући да је Техеран „дуго чекао на ове планове“.

„И ми имамо наше начине борбе, знамо како да играмо ову игру“, рекао је.

Кинеско Министарство спољних послова саопштило је да санкције и тактика притиска не помажу и да ће Пекинг предузети све што буде потребно да заштити интересе Кине.

Рат је довео до скока цена нафте на светском тржишту, а као одговор на најновију претњу Иран је упозорио да ће обуставити сав извоз нафте из региона.

Ирански режим је издао ново упозорење бродовима да не пролазе кроз Ормуски мореуз без дозволе, јавља Ројтерс.

Кроз овај мореуз - узак пловни пут јужно од Ирана - у нормалним околностима пролази око петине светске нафте и гаса.

Међутим, Иран је практично блокирао тај саобраћај од почетка сукоба, што је довело до раста цена нафте широм света.

'Операција Економски изопштеник'

САД покрећу „економски напад на иранске финансијске везе широм света“, изјавио је Бесент на конференцији за новинаре 24. августа.

Напад је назвао „Операција Економски изопштеник“.

„Иран се сада суочава са веома јасним избором и пред њим су само два пута - потпуна глобална изолација или повратак нормалности, уз могућност да се поново прикључи светској привреди“, рекао је.

Додао је и да је америчко Министарство финансија мапирало мреже, посреднике и финансијске канале које Иран користи како би заобишао санкције и трговао нафтом.

Донете су одлуке о мерама против пет сектора - дигиталне имовине, технологије, злата, авијације и поморског саобраћаја, а уведене су санкције против готово 60 компаније, појединаца и пловила, саопштено је из Министарства финансија.

Обраћајући се владама и субјектима који помажу Ирану или тргују са њим, Бесент је рекао да они не могу да „тврде да не виде да омогућавају овакве активности“.

Одбио је да издвоји конкретне земље, али је рекао да ће Трамп разговарати телефоном са светским лидерима и упутити им „конкретне захтеве да прекину контакте са иранским режимом“.

Иако је рекао да је важно дати људима времена да разумеју нове санкције, додао је и да „треба да знају да ћемо реаговати веома брзо и да смо озбиљни.“

'Ћорак'

Дејвид Оксли, главни економиста за климатску политику и робна тржишта у компанији Капитал економикс, изразио је сумњу у делотворност најављених санкција.

„Пошто обновљена америчка поморска блокада већ гуши ирански извоз нафте, директан утицај 'економског Дана Д' на приходе Ирана од енергената биће прилично безначајан.

„Сматрамо да ће нови пакет краткорочно имати само ограничен директан утицај на токове иранских енергената“, каже Оксли.

Један од разлога за то је чињеница да око 90 одсто иранске нафте одлази у Кину, земљу која „ни раније није признавала америчке санкције и мало је вероватно да ће овог пута поклекнути пред њима“.

Економске последице

Економске последице рата у Ирану осећају се и у САД и широм света.

Више цене нафте подстакле су страховања због раста трошкова живота, док су цене бензина и дизела знатно више него пре годину дана.

У САД је цена бензина премашила четири долара по галону, а трошкови живота представљају једну од највећих брига америчких бирача уочи новембарских међуизбора.

Цена барела Брент сирове нафте, светског репера за цену нафте, 24. августа је била 92 долара.

Бесент је прошле недеље најавио да ће америчка влада интервенисати на тржишту обвезница и откупити додатну количину државног дуга, у покушају да повећа тражњу за обвезницама и снизи трошкове задуживања.

Међутим, ефекат те најаве био је краткотрајан, пошто су се дугорочни трошкови задуживања већ наредног дана поново повећали.

Санкције Ирану

Ирански режим се већ суочава са оштрим економским санкцијама САД.

Бивши амерички председник Барак Обама и неколико савезника САД постигли су 2015. споразум са Ираном којим су укинуте многе санкције у замену за то да Иран ограничи нуклеарни програм.

Међутим, Трамп је 2018. повукао САД из тог споразума, називајући га „суштински мањкавим“, и поново увео све америчке санкције Ирану.

Током мандата председника Џоа Бајдена било је неколико покушаја да се споразум из Обаминог времена обнови, али до тога није дошло.

У априлу ове године, Трампова администрација покренула је нови талас санкција против страних банака и компанија које послују са Техераном, након што је постало јасно да његове војне операције нису довеле до капитулације иранског режима.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk