Kako je Evropska unija nestala iz predizborne kampanje u Srbiji

Bila je to linija po kojoj su se stranke u Srbiji razvrstavale u dva nepomirljiva, daleka tabora.

Biti za ili protiv pridruživanja Srbije Evropskoj uniji (EU) decenijama je delilo partije, ali i birače.

Ipak, posle 14 godina vlasti Srpske napredne stranke, ta tema gotovo da je nestala iz predizbornih programa, a Srbija na putu ka EU već nekoliko godina stoji u mestu.

Iako su vlasti obećavale da će Srbija do kraja 2026. godine ispuniti sve kriterijume za članstvo u EU, nije učinjeno mnogo da se u praksi išta promeni, a podrška pridruživanju svake godine je sve manja.

„Ovi izbori nisu mnogo različiti u odnosu na prethodne, gde EU gotovo uopšte i nije tema - ni za vlast, ni za opoziciju, a sada ni za studente.

„To nije tema ni za građane, što je vrlo neobično za zemlju koja je i dalje zvanično kandidat za članstvo u EU jer su u drugim slučajevima mnogo veći bili pritisak i zahtevi civilnog društva, medija i građana da se o ovoj temi razgovara", kaže Nataša Stičinska iz Instituta za evropske studije Jagelonskog univerziteta iz Krakova, za BBC na srpskom.

Na izborima 25. oktobra nadmetaće se i lista pod imenom Evropska Srbija, čiju okosnicu čini Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa.

Preostale liste u nazivu, a većinom i u programima i javnim nastupima, ne bave se evropskim temama.

Zašto je tema EU nestala sa stola?

Korupcija, izdaja, blokada, pa čak i silovanje umesto klastera, poglavlja i visokih predstavnika postale su ključne reči zahuktale izborne kampanje pred biranje 250 poslanika Skupštine Srbije.

„Politička scena se značajno promenila od pada nadstrešnice u Novom Sadu i to je usmerilo mnogo više pažnje na principe vladavine u Srbiji, visoku korupciju.

„S druge strane, Evropska unija nije bila potpuno dosledna u politici prema Srbiji: neke stvari se jesu malo promenile, ali i dalje postoje različiti stavovi različitih aktera iz Brisela", smatra Frauke Zebas, istraživačica Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku.

Činjenica da je Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, početkom septembra odlučila da ne poseti Srbiju zbog načina na koji je sahranjen osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić nije pobudila veće interesovanje ključnih takmaca na izborima.

Jednako je izostala i reakcija kada je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, odlučila da ove jeseni, dok se očekuju brojne odluke o Briselu upravo o budućnosti proširenja EU, zbog izbora zaobiđe Beograd i Sarajevo na turneji po Zapadnom Balkanu.

„Ceo proces pridruživanja veoma dugo traje i građani su se sigurno zasitili priče o Evropskoj uniji, što je nešto što se događa i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, a još pre desetak godina i u Turskoj", kaže Marko Todorović, viši istraživač Centra za evropske politike, za BBC na srpskom.

Pogledajte video: Prvi na studentskoj listi o odnosu Srbije sa EU i Rusijom

'Vlasti godinama rade na izostanku dijaloga o EU'

Iako su 2012. naprednjaci na vlast u Srbiji došli sa idejom bržeg ulaska zemlje u EU, stvari su poslednjih četrnaest godina išle suprotnim smerom.

Od zemlje kojoj su davane šanse da će pre suseda doći pred vrata članstva, Srbija je skliznula daleko iza Crne Gore i Albanije, godinama se mučeći i da otvori pregovaračka poglavlja.

Beograd se od Brisela udaljio i odlukama da se ne pridruži sankcijama protiv Rusije nakon što je Moskva napala Ukrajinu 2022. godine.

„Evrointegracije su kontroverzna tema, a izostanak razgovora o njoj je nešto na čemu vlasti godinama pažljivo rade.

„Vladajući se ponašaju kao proevropski političari van Srbije, dok su na unutrašnjem planu posvećeni očuvanju nacionalističkih glasova, pa je izlaz iz te dve suprotstavljene pozicije da se o tome ne razgovara", zaključuje Nataša Stičinska.

Iz pozicije Brisela, koji se za uticaj u Srbiji nadmeće sa Vašingtonom, Moskvom, Pekingom, pa i Ankarom, čak i tako kontroverzna pozicija često je bila dovoljna za prelaznu ocenu.

„Vlast u Beogradu EU ne doživljava nužno kao antievropsku jer sprovodi određene reforme, mada sa usporenjima poput Mrdićevih (pravosudnih) zakona, i to je dovoljno da uveri određene članice da je Srbija na evropskom putu.

„Postoji i uverenje i da je neophodno da se sarađuje sa bilo kim ko je na vlasti u Beogradu, jer se Srbija vidi kao najveća zemlja na Zapadnom Balkanu koja je ključna za stabilnost celog regiona", kaže Marko Todorović.

Upravo iz politike sedenja na više stolica u međunarodnim odnosima, vlasti u Srbiji uspevale su da izvuku višestruke koristi, smatra Frauke Zebas.

„Snažna antievropska i antizapadna retorika je na kraju, možda i suprotno očekivanjima, donela Srbiji snažniju poziciju u odnosu sa EU, koju nemaju susedne zemlje", kaže ona.

Studenti kao zagonetka za Evropu

Jednako upadljiv izostanak evropskih tema karakteriše i kampanju Studentske liste.

Njeni predstavnici otvoreno govore da o tome može da se razgovara tek kad se „sredi država" i reše brojni unutrašnji konflikti i pitanja.

U njihovom nastupu, Nataša Stičinska, koja je prethodnu godinu provela u Beogradu istražujući evropsku perspektivu i studentski pokret, vidi jasnu strategiju kojom bi pod „veliki šator trebalo da stane što više ljudi".

„Oni zanemaruju progresivne glasače i pokušavaju da se što više približe glasačima koji su više nacionalisti i evroskeptici.

„Takva strategija je kratkoročna i možda može da posluži za izbore, mada ni u to nisam potpuno uverena, jer postoji mogućnost da jasno proevropski glasači potraže alternativu studentskoj listi", kaže ona.

Uprkos biciklističkim turama do Strazbura i ponekom susretu sa evropskim zvaničnicima, studentski pokret i njegovi predstavnici nisu ostvarili značajnije kontakte sa potencijalnim partnerima u Briselu.

„Briselu je druga strana prilična nepoznanica, teško je bilo zaključiti sa kim treba razgovarati jer su proevropske opozicione stranke veoma aktivne, ali ne mnogo snažne.

„U tim okolnostima, Vučić se nameće kao sigurnije rešenje, iako je jasno da Brisel ne podržava sve njegove politike", napominje Stičinska.

Pogledajte video: Šest država, 15 gradova i 1.300 kilometara - biciklistički pohod studenata do Strazbura

Zbog svega toga, Frauke Zebas, dobra poznavateljka odnosa u Briselu, primećuje da u EU postoje podeljena mišljenja čak i o osnovnoj orijentaciji Studentske liste.

„Postoje akteri koji u studentskim vožnjama bicikla do Brisela i Strazbura vide jasnu evropsku orijentaciju, ali postoje i oni koji smatraju da su delovi sudentskog pokreta bliži Kremlju čak i od Aleksandra Vučića", upozorava ona.

Da bi se stav Brisela prema akterima u Beogradu radikalno izmenio, biće neophodno da se otkriju spoljnopolitičke karte predstavnika Studentske liste.

„Osim obećanja o reformama, za sada ne postoji dovoljno jak razlog zbog koga bi EU snažnije stala iza Studentske liste, a ne Aleksandra Vučića - od Studentske liste nismo čuli ništa o uvođenju sankcija Rusiji, odnosima sa Kinom ili pregovorima sa Prištinom.

„Dosta država, pre svega baltičke, Srbiju gledaju kroz prizmu spoljne politike i raskid sa dosadašnjom politikom 'sedenja na više stolica' dao bi argument za podršku drugoj opciji", smatra Todorović.

Ipak, u slučaju promene vlasti, kaže, EU bi na to gledala „blagonaklono i nastojala bi da se nametne kao partner eventualnoj novoj vlasti".

„Probala bi tako da izbegne da se neki drugi geopolitički akter nametne kao blizak partner."

Neukusna šargarepa i štap koji nije strašan

U takvim okolnostima, u kojima ni EU nema jedinstven stav o novim članicama, a ključni akteri u Srbiji ne bi žurili u primeni evropskih standarda i usaglašavanju sa evropskim politikama, ambicije Brisela za izbore 25. oktobra postavljene su u granicama poštovanja jednostavnih pravila.

„Pitanje slobodnih izbora ostaje najvažnije, pa smo mogli da 'iza scene' posvedočimo snažnim pritiscima na Srbiju da prihvati veliku međunarodnu posmatračku misiju.

„Na osnovu ovoga, EU će doneti neke odluke - o sredstvima iz Plana rasta, o klasteru 3, jer su se do sada u izveštajima o napretku uglavnom gomilali kritički tonovi", kaže Zebas.

Uporedo sa izbornom kampanjom u Srbiji, širom Evrope vode se različiti razgovori o budućnosti proširenja Unije, potencijalnim novim članicama, eventualnim strategijama za pridruživanje.

Jesen i inače jeste vreme redovnih izveštaja EU o napretku kandidata, ali će ovaj oktobar obeležiti i otvorene debate članica o spremnosti za proširenje.

Biće to vreme mogućih promena i u samoj EU, pa i prema Srbiji, gde dosadašnji pristup očigledno nije doneo krupne rezultate.

„Metoda štapa i šargarepe ne može da bude uspešna jer šargarepa nije baš ukusna, a štap nije toliko zastrašujući.

„Jedino što EU može da ponudi je punopravno članstvo, dok sve ono što je do sada ostvareno može da se ukine, ali bi za to bilo potrebno mnogo širokih dogovora koji ne deluju izvesno", smatra Stičinska.

Imajući u vidu i važnost drugih pitanja koje trenutno opterećuju međunarodne odnose, doček izbornih rezultata iz Srbije ove jeseni svakako neće biti visoko na listi prioriteta Brisela.

„Postojaće otvorenost, ali ne mogu da kažem da se sprovode konkretne pripreme za promenu ključnih političkih igrača u Beogradu.

„Jedan od razloga je i zato što zapravo još ne znamo za šta bi trebalo da se spremamo", zaključuje Zebas.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk