Srbija ne sklanja pogled sa Kine - i obrnuto

„Čelično prijateljstvo", kako predsednici Srbije i Kine opisuju uzajamne odnose, potvrđeno je simboličnim činom - najvišim kineskim ordenom za nekog stranca.

Devetu posetu Kini otkako je na najvišim državnim pozicijama i novi susret sa kineskim liderom Sijem Đinpingom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je „krunom karijere“.

Osim visokog priznanja, tokom posete srpske delegacije, bilo je mnogo velikih reči o zajedničkoj budućnosti i više od 20 potpisanih dokumenata o bilateralnoj saradnji.

Ali šta ova poseta donosi Srbiji u trenutnoj preraspodeli svetske moći i kako će Brisel gledati na nju?

„U odnosima koje trenutno uspostavljaju dve supersile - Kina i Amerika - male države, poput Srbije, moraju da budu vrlo oprezne, jer mogu da dopru do tačke u kojoj se interesi Pekinga i Vašingtona drastično razmimoilaze.

„Jedna od tih tačaka je upravo Evropa", kaže politikolog Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) za BBC na srpskom.

Inicijativom Pojas i put Kina teži da prodre u Evropu i Evropsku uniju (EU), čijem članstvu Srbija stremi.

Iako raste nivo kineskih investicija i u Evropi, Brisel može da postavi pitanja o saradnji ako su posledice nekog od sporazuma u suprotnosti sa pravilima pristupanja evropskom bloku, kaže Novaković.

O novoj poseti Vučića Kini i potpisanim sporazumima, BBC na srpskom zatražio je komentar od portparola Evropske komisije, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.

Novaković podseća da je Beograd, zbog snažnog negodovanja Zapada, odustao od saradnje sa kompanijom Huavej na razvoju 5G mreže.

Beograd godinama gradi odnos sa Pekingom, koji bi sada, prema rečima Sija Đinpinga, trebalo da dostigne „nove visine".

„Srbija je za Kinu korisno uporište i partner u Evropi, posebno zato što je Mađarska (posle smene vlasti Viktora Orbana) postala manje spremna za saradnju", kaže Žan-Pjer Kabestan, profesor i viši istraživač Azijskog centra u Parizu.

„Kina može da računa na Srbiju i na privrednom i na geopolitičkom planu", dodaje.

Zorana Baković, dugogodišnja dopisnica slovenačkog lista 'Delo' iz Pekinga i prevoditeljica, opisuje Kinu kao „velesilu i verovatno velesilu budućnosti".

„Dobro je biti njen partner. Ono što je negativno jeste prihvatanje kineskih pravila igre u svemu", kaže.

Šta je potpisano?

Potpisana su 23 dokumenta - memorandumi o razumevanju, pisma, programi u oblastima od privrede do ekologije, tehnološkog razvoja i medija, za koja Vučić kaže da će „promeniti lice Srbije".

„Većinom su to sporazumi nižeg nivoa koji otvaraju mogućnosti za buduću saradnju", kaže Novaković.

„Oni su i neka vrsta ispipavanja terena", dodaje.

Posebno pažnju, Novakoviću su privukli sporazumi o zajedničkom sprovođenju četiri globalne inicijative, i saradnje u okviru Globalne bezbednosne inicijative (GSI).

„Četiri globalne inicijative su kineski pokušaj da vrate 'veru' u multilateralizam pod kineskim vođstvom.

„Od kada je Donald Tramp ponovo postao američki predsednik, Kina pokušava da se pozicionira kao pouzdani partner koji veruje u međunarodno pravo i to je jedna vrsta izazova za Ameriku", govori Novaković.

Poštovanje međunarodnog prava i podrška Srbiji po pitanju Kosova u Ujedinjenim nacijama često se ističe u izjavama srpskih zvaničnika o odnosima sa Pekingom.

Potpisivanje dokumenata povezanih sa kineskim globalnim inicijativama pokazuje „potpuno usklađivanje Srbije sa kineskim spoljnopolitičkim narativom i ključnim ciljevima, čime se dodatno povećava udaljenost Srbije i EU", kaže profesor Kabestan.

„Jedan od pokretača tog usklađivanja svakako je i pitanje Kosova i odnos prema tajvanskom pitanju za Peking.

„I Kosovo i Tajvan su de fakto nezavisni, ali to ni Beograd ni Peking ne priznaju.

„Ipak, međunarodni status Kosova je stabilniji i jači od Tajvana, jer je Srbija slabija od Kine", dodaje.

Kineski predsednik naglasio je da „u složenim i nestabilnim međunarodnim okolnostima, Kina i Srbija treba da nastave da sarađuju, sprovode iskreni multilateralizam i rade na uređenom multipolarnom svetu".

Dronovi, PVO sistemi i supersonične rakete

U Pekingu je potpisan i memorandum o razumevanju kineske i srpske vlade o zajedničkoj promociji saradnje u okvirima Globalne bezbednosne inicijative (GSI).

„GSI podrazumeva poštovanje društvenih sistema i političkih uređenja.

„Isključuje svako opravdanje za narušavanje bezbednosti neke zemlje zato što se drugoj strani ne dopada njen politički sistem", kaže Zorana Baković.

Jedno je međutim ono što Kina govori o globalnoj bezbednosti kao svetskom miru, a drugo je učestvovanje na svetskom tržištu naoružanja i saradnja u odbrambenoj industriji, pre svega izvozom, dodaje.

I u naoružanju, Kina je postala važan partner Srbije, koja je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja nabavlja kinesko napredno oružje.

U poslednje dve godine srpska namenska industrija uvezla je iz Kine robu vrednu oko 240 miliona evra, objavio je Radio Slobodna Evropa.

Osim dronova i sistema protivazdušne odbrane, pažnju susednih zemalja, ali i Evrope, nedavno je privukla i vest da je Srbija već nabavila kineske supersonične rakete CM-400, čiji je domet navodno 400 kilometara.

Na spisku najnovije potpisanih sporazuma dve zemlje nije objavljen nijedan koji se direktno odnosi na kupovinu naoružanja, iako su u srpskoj delegaciji bili ministar odbrane Bratislav Gašić i pomoćnik za materijalne resurse Nenad Miloradović.

Tokom poslednje posete Pekingu, Vučić je hvalio kinesko oružje kao „apsolutno dominantno“ i nagovestio pregovore o nabavci određene vojne opreme.

„Ima jedno čudesno oruđe za koje nemamo pare u ovom trenutku, ali poveo sam Sinišu (Malog), pritisci će se nastaviti, pa ćemo da vidimo“, rekao je bez više detalja.

Srbija je jedan od prvih kupaca kineskog naoružanja u Evropi, podseća Novaković.

„Takve nabavke su za Kinu značajne jer šalju signal da kao što je Srbija služila za izvoz infrastrukturnih projekta sada može da služi za izvoz vojne opreme", dodaje.

Pogledajte video: Kolo na Kineskom zidu tokom Vučićeve posete Kini

Napredna tehnologija i električni automobili

Mesecima pre odlaska u Kinu govorilo se o produbljivanju saradnje i u oblasti visokih tehnologija, najavom Vučića o izgradnji fabrike humanoidnih robota u Šapcu.

Buduću saradnju u ovoj oblasti istakao je i kineski predsednik, pozivajući na sporazume u oblasti veštačke inteligencije, napredne tehnologije i zelene energije.

Pored toga što je zemlja kandidat za EU članstvo, kineske tehnološke kompanije, koje streme evropskom tržištu, može da privuče i kvalifikovana radna snaga u Srbiji, piše Stefan Vladisavljev, programski direktor Fondacije BFPE.

„Istovremeno, upravo ove karakteristike čine takvu saradnju politički osetljivom", piše Vladisavljev.

Evropa želi da se zaštiti od upliva kineske napredne tehnologije.

Zato bi saradnja sa Srbijom u ovoj oblasti privukla pažnju Brisela, dodaje.

Jedna od kompanija koju je Vučić posetio bila je i Šaomi, proizvođač električnih automobila, pozivajući je da ulaže u Srbiju.

Druga kineska firma - JMEV, ranije je najavila otvaranje fabrike električnih vozila u Sremskoj Mitrovici.

Električna vozila iz Kine jedan su od strahova EU, koja pokušava da održi sopstvenu auto-industriju, kaže Zorana Baković.

„Evropa strahuje od kineske konkurencije - ne samo da su kineski proizvodi jeftiniji, već su i tehnološki napredniji, na šta Evropa nema odgovor", naglašava.

„Međutim, prodor kineskih električnih vozila i baterija smatra se neizbežnim."

Kineske kompanije, među kojima je BYD, ranije su investirale u proizvodnju električnih vozila u Mađarskoj, što Evropa, koja bi visokim carinama htela da odbije prodor kineskih vozila, nije gledala sa odobravanjem.

Sa smenom vlasti došlo je do određenih promena, jer novi premijer Peter Mađar insistira na poštovanju mađarskih zakona u oblasti zaštite životne sredine i radnih prava.

Pogledajte video: Da li je Kina svetski tehnološki lider

Budući infrastrukturni projekti

Kina je godinama glavni partner Srbije u najvećim infrastrukturnim poduhvatima - od modernizacije pruge do izgradnje auto-puteva.

Srednjoročni akcioni plan o zajedničkoj saradnji u okviru inicijative „Pojas i put“ od 2026. do 2028, takođe potpisan u Pekingu, ukazuje da se mogu očekivati novi infrastrukturni projekti, uzimanje kineskih kredita i angažovanje kineskih kompanija, kaže Novaković.

Pod povoljnijim kamatama, Beograd je dobijao kineske kredite, ali pod uslovom da na projektima rade kineske kompanije bez raspisivanja tendera.

„Ako kineske kompanije na teritoriji evropske zemlje imaju privilegiju da budu izuzete od lokalnih zakona, javljaju se dva problema.

„Prvi je bezbednost, odnosno da li će projekti biti realizovani po standardima te zemlje, i korupcija, jer se otvara prostor za netransparentne prakse", kaže Baković.

Ona ne vidi spremnost srpske strane da se bilo šta promeni.

„Predsednik Srbije otišao je u Kinu u trenutku kada na ulicama i dalje traju protesti koji su počeli posle pada nadstrešnice u Novom Sadu", dodaje.

Na osnovu dugogodišnjeg iskustva u prevođenju za kineske zvaničnike, Baković ističe da sastancima na najvišem nivou i pred kamerama se ne pominju teške teme, već se to uradi nižim diplomatskim kanalima.

„Ali ne vidim šta bi Kina zamerila Srbiji".

Nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu rekonstruisana je u okviru modernizacije pruge Beograd-Subotica, finansirane kineskim kreditom, čiji su glavni izvođači bili kineske firme.

Nije poznato da su kineske kompanije obuhvaćene postupcima u ovom slučaju.

„Koliko Kina može da pomogne Srbiji u modernizaciji, toliko može da bude i kočnica za ključne reforme neophodne za članstvo u EU", smatra Baković.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk