Дипломатија високих улога: Како је Пакистан постао домаћин преговора Америке и Ирана

Док Пакистан слави сопствену улогу у постизању споразума о примирју између Америке и Ирана, његове вође су се данима припремале да постану домаћини мировних преговора.

Њихов почетак је заказан за 11. април у главном граду земље, Исламабаду, а у држави је проглашен дводневни празник.

Џеја Ди Венса, америчког потпредседника, дочекао је пакистански министар спољних послова, неколико сати пошто су његове колеге из Техера слетеле у Пакистан.

Ирански преговарачи имају „добре намере“, али „не верују“ САД, поручио је њихов предводник Мухамед Багер Галибаф.

Док се исход овог дипломатског сусрета нестрпљиво ишчекује, у Пакистану је све спремно.

Улице су утихнуле када је на њих размештено 10.000 полицајаца и припадника снага безбедности.

Земље из читавог света су нестрпљиве да дочекају крај борби и поновно отварање Ормуског мореуза, виталне артерије кроз коју је пре рата пролазило око 20 одсто светског промета нафте.

Али они су високи и за Пакистан на друге начине.

Ова јужноазијска земља ће се суочити са потенцијалним „кошмарним сценаријем“ ако преговори пропадну и ако буде увучена у борбе са суседом Ираном.

Ово би могло да се деси, јер је Пакистан 2025. потписао пакт узајамне одбране са Саудијском Арабијом.

Исламабад је у међувремену „јасно ставио до знања да ће испунити властиту обавезу преузету према Саудијцима“, каже Абдул Басит, стручњак за Јужну Азију на Технолошком универзитету Нањанг у Сингапуру.

Последично „три границе Пакистана могле би да постану жаришта“, објашњава Басит, говорећи о напетостима Пакистана са другим суседима, Авганистаном и Индијом.

„А Пакистан се бори против две пунокрвне побуне у две од четири покрајине. То не може себи да приушти", додаје.

А опет се понос и узбуђење шире пакистанским друштвеним мрежама, са различитим мимовима који постају вирални.

„То је победа у смислу да ниједна друга земља на свету није успела да посредује у настанку примирја и да смо се нашли на ивици могуће катастрофе. Пакистан је то спречио“, каже Басит.

Успех је преко потребан земљи која је претрпела године политичких немира, крхке привреде која се пре само две године нашла на ивици неизмирења дуга и жестоког ривалитета са Индијом.

Како је, дакле, Пакистан извео овај подвиг?

Трампов подвиг

Пакистан је у јединственом положају јер му истовремено верују САД, Иран и заливске земље.

Процес помирења предводи шеф пакистанске војске Асим Мунир, ког амерички председник Доналд Трамп назива његовим „омиљеним фелдмаршалом“, према Мушахиду Хусеину Саједу, сенатору и члану владајуће странке Пакистанска муслиманска лига.

Мунир је вероватно најмоћнији човек у Пакистану, земљи у којој је војска одувек имала предоминантну улогу у политици.

Убрзо после почетка Трамповог другог мандата, Мунир је почео да гради односе са америчким председником и донео му „две ране победе“, каже Малиха Лоди, бивша пакистанска амбасадорка у САД и Уједињеним нацијама.

Фелдмаршал, који је поступио на основу обавештајних података добијених од Централно-обавештајне агенције (ЦИА), предао је наводно организатора бомбардовања аеродрома у Кабулу 2021. године док су се Американци евакуисали из Авганистана.

У самоубилачком нападу убијено је најмање 170 Авганистанца и 13 америчких војника.

„Трамп је био толико захвалан да је поменуо ситуацију у првом обраћању Конгресу“, каже Лоди.

Друга победа, каже Лоди, био је „начин на који му је Пакистан дао до знања да је одиграо кључну улогу у спречавању ширег рата са Индијом“.

Пакистан је једна од малобројних земаља која је номиновала Трампа за Нобелову награду за мир, за којом он одавно жуди.

„Не заборавите да Трамп није извлачио превелику радост из царинског рата који је објавио практично свакој земљи на свету. И зато му је било преко потребно оно што је добио од Пакистана", додаје.

Пакистан је обећао и приступ његовим критичним минералима, које САД доживљавају као интерес од значаја за националну безбедност.

У септембру 2025. године, пакистанска организација Фронтијер воркс, највећа рударска компанија критичних минерала у земљи која ради под војском, потписала је споразум о улагању вредан 500 милиона долара са америчком компанијом.

Церемонија је одржана у Премијерској кући, чему је присуствовао Мунир.

Пакистан је у јануару потписао споразум са огранком Ворлд либерти фајненшелсом, предузећем за криптовалуте чији су суоснивач Трамп и његова породица.

Оно ће потенцијално интегрисати стејбилкоин у систем дигиталног плаћања земље, што је додатно појачало везе земље са Трамповим кружоком.

'Принципијелан став'

Ове блиске везе нису спречиле Пакистан да званично осуди прве америчко-израелске нападе на Иран.

Али кад је Иран бомбардовао нафтна поља Саудијске Арабије, његовог војног савезника и Пакистан је издао оштро саопштење против Ирана.

Био је уздржан 7. априла приликом гласања за резолуцију Савета безбедности УН која је позвала државе на координисане напоре за отварање Ормуског мореуза.

Сајед ју је назвао „једностраном“, јер решење није помињало да су Америка и Израел напали први.

Овај „принципијелни став“ и „избалансирани приступ“ помогао је у ојачавању поверења Ирана и других заливских земаља, каже Сајед.

Са тим земљама је Шехбаз Шариф, премијер, одиграо кључну улогу у преговорима, каже бивши секретар спољних послова Пакистана Аџзаз Чаудри.

У протеклих пет недеља, Шариф и његов заменик, министар спољних послова Ишак Дар, разговарали су са више од десетине светских лидера и виших званичника у Вашингтону, Москви, Пекингу, кључним европским престоницама, Турској, Египту заливским државама као што су Саудијска Арабија и Катар.

У дану кад је саопштено примирје, Шариф је рекао да је имао „топао и садржајан разговор“ са иранским председником Масудом Пезешкијаном, који је „потврдио иранско учешће у предстојећим преговорима и изразио дивљење према пакистанским напорима“.

Чини се да је том приликом Шариф успео да искористи пакистанске дугогодишње добре односе са Ираном.

Две земље деле границу од 920 километара са Ираном и сарађују деценијама као последица тога, каже Асиф Дурани, бивши пакистански амбасадор у Ирану

Деле и бриге због милитаната и „нестабилног“ Авганистана.

„Протеклих пет деценија, суочавали смо се са нестабилношћу у нашим земљама у облику избеглица“, каже Дурани.

Не сме се потценити улога коју је религија играла у стицању поверења и веза.

Иако је Пакистан земља са већинским сунитским становништвом, има једно од највећих шиитских становништава на свету.

Сваке године хиљаде Пакистанаца путује у Иран, највећу шиитску земљу, на ходочашће.

Да ли ће се напори Пакистана завршити обећаним мировним преговорима?

Примирје је под све већим притиском.

„Наредна фаза, постизање свеобухватног споразума, тешка је, а Пакистан би требало да настави са омогућавањем овог процеса“, каже Чаудри.

Погледајте видео о израелским нападима на Либан

Израел „већ покушава да подрије примирје спроводећи жесток напад на Либан“, каже Лоди.

У израелским нападима 8. априла погинуло је више од 300 људи у Либану, а Израел каже да иранско примирје не обухвата Либан.

„Међу званичницима у Пакистану влада велика забринутост и на том пољу, одговорност и терет је на Трампу да заузда Израел“, додаје она.

Пакистан је већ „одиграо улогу“ у довођењу до мира, каже Дурани.

„Кад сте посредник, медијатор или модератор, ваш посао је да доведете коња до извора.

„Не можете да га натерате да пије. На странама је да искористе ту прилику коју им је омогућио Пакистан", закључује.

Додатно извештавање: Стивен Хокс и Грејс Цои

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk