НАТО најављује улагања од 50 милијарди долара у нову ракету

Дванаест земаља, међу којима је и Велика Британија, планирају да у наредних десет година уложе више од 50 милијарди долара (више од 43 милијарди евра) у развој нове ракете дугог домета намењене да заштити Европу.

Пројекат Deep Precision Strike представљен је у Лондону, а требало би да буде једна од тема разговора на самиту НАТО-а у Анкари, главном граду Турске.

Биће то последњи пут да Кир Стармер присуствује НАТО самиту у својству премијера, пошто је недавно поднео оставку на ту функцију због притиска унутар његове Лабуристичке странке.

Вероватно ће се суочити са критикама америчког председника Доналда Трампа због тога што није представио план како ће Велика Британија до 2035. године достићи издвајања за одбрану од 3,5 одсто бруто домаћег производа (БДП).

То је циљ око којег су се прошле године сагласиле готово све чланице НАТО-а.

Стармер ће разговарати са десетак светских лидера о новом програму развоја ракета.

Представљена као једно од најнапреднијих НАТО оружја, ракета је намењена за гађање циљева удаљених око 300 километара са великом прецизношћу, уз могућност да домет буде повећан и до око 2.000 километара.

Иницијатива, коју предводи Велика Британија, „помоћи ће да се европски савезници окупе како би НАТО остао безбедан у годинама које долазе", рекао је Стармер.

Министарка спољних послова Ивет Купер објаснила је да је план „део спознаје да живимо у опаснијем свету".

„Реч је о томе како да обезбедимо снажнију Европу унутар снажнијег НАТО-а", рекла је она за ББЦ.

Међутим, као и многи војни пројекти који су тренутно у припреми, очекује се да Deep Precision Strike неће бити оперативан пре 2030-их.

Амерички министар одбране Пит Хегсет је у јуну најавио шестомесечну ревизију присуства америчких снага у Европи.

Трамп је више пута јасно ставио до знања да жели да чланице НАТО-а издвајају више новца за европску одбрану, а на прошлогодишњем самиту савезници су се сагласили да до 2035. године издвајају пет одсто БДП-а за одбрану и безбедност.

Стармер је рекао да је „одлучан" да обезбеди безбедност Велике Британије и њених савезника.

„Морамо да учинимо више како бисмо изградили снажнији, европскији НАТО", ододао је.

Британска влада се већ обавезала да ће до 2030. године кроз План инвестиција у одбрану издвојити око 300 милијарди фунти.

На самиту би Стармер могао да укаже на претњу коју Русија представља за Велику Британију и НАТО.

НАТО је више од 700 пута подизао борбене авионе како би пресрео руске летелице које су се приближавале ваздушном простору савезника, а руске војне активности у близини британских вода повећале се се за 30 одсто, рекли су из владе Велике Британије.

„Способност за прецизне ударе на великим удаљеностима омогућиће Великој Британији и нашим савезницима да гађају војне циљеве велике вредности и логистичку инфраструктуру која покреће армије", рекла је министарка Купер.

Са самита у Анкари се шаље јасна порука руском председнику Владимиру Путин да је „НАТО је снажнији и спреман да брани грађане од дугорочне претње коју представљају Путин и руска држава", додала је.

Украјински председник Владимир Зеленски позвао је савезнике да Украјини испоруче противваздушне системе који су јој хитно потребни за одбрану од све интензивнијих руских напада.

Украјина је у међувремену појачала нападе дроновима и ракетама дугог домета на територији Русије.

Погођене су рафинерије нафте и војни објекти, што је изазвало значајне несташице горива и прекиде у снабдевању електричном енергијом.

„Оружане снаге Украјине су показале да ефикасна употреба система дугог домета може да има пресудан утицај на ток борби и омогући гађање непријатељских снага далеко иза линије фронта", рекли су на састанку у седишту премијера у Даунинг стриту у Лондону.

Украјински удари на кључна логистичка чворишта умањили су способност Русије да одржава офанзивне операције, смарају у британској влади.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је 7. јула да ће Русија, која је извршила инвазију на Украјину 2022. године, пажљиво пратити самит у Анкари.

Никакво ново наоружање које би Кијев могао да добије од НАТО-а неће спречити Русију да настави војну операцију у Украјини док не оствари циљеве, додао је.

„Уочи овог самита чули смо велики број изјава које се односе на нашу земљу", рекао је Песков новинарима.

„На нашу жалост, то нису биле изјаве о конструктивном ангажману и дијалогу, већ изјаве конфронтационог карактера.

Русија и даље сматра да је „решавање овог сукоба политичким и дипломатским средствима пожељнија опција", закључио је.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk